Mahatma Gandi
Borio se za mnogo više od nezavisnosti
Na današnji dan 1948. godine svet je na trenutak stao. U Nju Delhiju je ubijen Mahatma Gandi, glas mira, borac protiv diskriminacije i vođa pokreta za nezavisnost Indije, svega šest meseci nakon što je Indija stekla nezavisnost.
Ubio ga je Naturam Godse, fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila njegovoj politici pomirenja hindusa i muslimana.
Gandija u Indiji često nazivaju "Bapu", izraz nežnosti koji znači "otac". Borio se za mnogo više od nezavisnosti.
Vodio je "borbe" po pitanju građanskih prava za žene, ukidanja kastinskog sistema, za pošten odnos prema svim ljudima bez obzira na veru, zalagao za oživljavanje zanata. Zanimljivo je da su mu i majka i otac poticali iz različitih verskih tradicija. Zahtevao je pravedan tretman za najniže kaste u Indiji.
Gandi je nekoliko puta bio u zatvoru, jer nije hteo da sarađuje i nekoliko puta je i štrajkovao glađu u znak protesta protiv ugnjetavanja najsiromašnijih slojeva društva i ostalih nepravdi.
Stvaralac je jedne vrste građanske neposlušnosti koja će kasnije postati veoma česta širom sveta.
Boreći se protiv diskriminacije Indijaca, Gandi osniva politički pokret poznat pod imenom Skup Indijaca, a zatim od svog teoretskog verovanja u nenasilni građanski protest stvara opipljivi politički stav. Kao osnivač filozofije pod nazivom Satyagraha, tj. otpora putem masovne nenasilne građanske neposlušnosti, postao je jedan od najvećih političkih i duhovnih vođa tog vremena.
Satyagraha u prevodu znači insistiranje na istini i do danas je ostala jedna od najvećih filozofija borbe za slobodu u svetu.
Nominovan je za Nobelovu nagradu za mir pet puta. Navodno, Komitetu je bilo žao što je nije dobio, ali mu nagrada nije dodeljena ni posthumno. Nikad nije želeo službeni položaj. Bio je filosofski anarhista i nije želeo vladajuću poziciju. Smatrao je da ako svi budu nenasilni, da onda svi mogu jednako da vladaju.
Gandijeva rečitost i posvećenost asketskom životu i meditaciji je privuklo mnogo ljudi i ulivao je poverenje.
Mnoge vođe za građanska prava, uključujući Martina Lutera Kinga Jr., koristili su Gandijev koncept nenasilnog protesta kao model za svoju sopstvenu borbu.
"Ti moraš da budeš promena koju želiš da vidiš u svetu", govorio je Gandi, veliki pobornik ideje nenasilja, čiji se rođendan, 2. oktobar, u celom svetu proslavlja kao Međunarodni dan nenasilja.
Ovako je govorio Gandi:
Najveća snaga kojom raspolaže čovečanstvo je nenasilje. Ono je jače i od najmoćnijeg razornog oružja što ga je stvorio ljudski um.
Nema puta ka miru. Mir je put.
Građanska neposlušnost je urođeno pravo svakog građanina, Ukoliko je se on odrekne, on prestaje biti čovek.
Zemlja pruža dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu.
Kao ljudskim bićima, naša veličina ne leži toliko u mogućnosti da promenimo svet – jer to je mit atomskog doba- već u mogućnosti da promenimo sebe.
Dokle god milioni žive u gladi i neznanju, svakog čoveka koji se obrazovao na njihov račun, a koji o njima ne brine, treba smatrati izdajnikom.
Za svoj cilj ja sam spreman da umrem, ali ni za kakav cilj, moj prijatelju, nisam spreman da ubijem.