Čak i najdublji, najhladniji delovi okeana postaju topliji

Globalno zagrevanje utiče i na najdublje delove okeana. Naučnici američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) su, zahvaljujući termometrima postavljenim u najdubljim delovima južnog Atlantskog okeana, tokom poslednje decenije zabeležili prosečno povećanje temperature od 0,02 stepeni, zavisno od dubljine, piše ScienceAlert.

"U proteklih nekoliko godina svi su pretpostavljali da duboki okeani miruju. Nismo primetili promene", rekao je oceanograf Chris Meinen iz NOAA-e, prenosi Index. hr.

"Ipak svaki put kada proveravamo podatke ustanovimo da je okean složeniji nego što smo ranije mislili. Primećeno zagrevanje može da bude posledica klimatskih promena kojima upravlja čovek, a postakle su ih povećane temperature okeana blizu njegove površine."

Povezane vesti - Na morskom dnu nalazi se 14 miliona tona mikroplastike

On dodaje da duboki okean, područje dublje od 2000 metara, dosad i nije bilo baš dobro proučavano. Ističe da je duboke delove okeana toliko teško dosegnuti da se temperatura na bilo kojem istraživanom mestu obično uzima samo jednom u deceniji.

Kako će to uticati na ekosistem

Meinenov tim merio je temperature od 2009. do 2019. uz pomoć senzora morskog dna na četiri mesta u argentinskom bazenu uz obalu Urugvaja. Jedan od uređaja za praćenje temperature postavljen je na dubini od 4.757 metara i pokazao je iznenađujuću količinu varijabilnosti.

Povezane vesti - UZIMAJU VELIKI DANAK: Tokom 20 godina dramatičan porast ekstremnih prilika

Temperaturni zapisi iz dva najdublja mesta ukazali su na jasan trend zagrevanja tokom pomenute decenije.

Na manjim dubinama od 1.360 i 3.535 metara temperature su oscilirale daleko više nego što su naučnici očekivali i premda su promene bile nešto manje na još većim dubinama, njihov ukupni uzorak odgovara onome što se događa na površini okeana.

Pokazalo se i da su se vode na 4.540 metara ispod površine zagrevale s prosečnih 0,209 Celzijevih stepeni na 0,234, a vode na 4.757 metara spustile su se s oko 0,232 Celzijeva stepena na 0,248.

Još uvek je nepoznato na koji će način ove promene uticati na ekosistem ili vremenske prilike na površini okeana, ipak s obzirom na to u kolikoj su meri cirkulacija i temperatura okeana važni za naš globalni klimatski sistem, ovo i nije baš dobra novost.

Povezane vesti - GRETA TUNBERG: Samo se ljudi poput mene usuđuju da postavljaju pitanja o klimi

"Nadam se da ćemo zahvaljujući ovim informacijama provesti ponovnu analizu ovih istorijski važnih podataka da bismo ustanovili šta možemo da zaključimo o promenljivosti temperatura u najdubljim delovima okeana. Nastavak nadzora nad spomenutim područjima i poređenje podataka s uređaja postavljenih u drugim okeanskim bazenima moglo bi nam pomoći u proceni o tome da li je za promene temperature odgovorna ljudska aktivnost ili su u pitanju prirodne varijacije", kazao je Meinen.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu Geophysical Research Letters.