Otkriće u Japanu

Neočekivani "svedok" cunamija od pre 115 MILIONA GODINA

Ćilibar koji se nalazi na morskom dnu mogao bi sadržati tragove cunamija od pre 115 miliona godina, sugerišu rezultati novog istraživanja.

Prema studiji, objavljenoj prošlog četvrtka u u časopisu "Scientific Reports", formacije u smoli drveća ukazuju na masivne talase koji su usisali šumu u more.

Ploča smeđe-sivog kamena u kamenolomima u Severnom Japanu prekrivena je slojem zlatnog ćilibara, a fosilizovana smola drveća je nastala usled masivnog cunamija, ukazuju istraživači koji su učestvovali u studiji i navode da su ovi sedimenti, otkriveni iz kamenoloma u Japanu, nekada bili na dubokom morskom dnu. Talasasti obrasci u ćilibaru starom 115 miliona godina ukazuju na to da je davno cunami poplavio današnji severni Japan, prenosi Science news.

Naučnici su nedavno analizirali sedimente vađene iz rudnika peska na najsevernijem japanskom ostrvu Hokaido. Geolog iz Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju u Cukubi, u Japanu Aja Kubota kaže da je to nalazište, koje se nalazilo na dnu Tihog okeana pre otprilike 115 miliona godina, donelo neočekivano otkriće. "Naime, pronašli smo čudan oblik ćilibara", ističe Kubota.

Pogledajte kako izgleda ZAGONETNI KAMEN na Marsu (FOTO)

Ne liči ni na šta poznato

Život 06.04.2025. 18:05

Pogledajte kako izgleda ZAGONETNI KAMEN na Marsu (FOTO)

Geolog Keri Garison-Lejni objašnjava da su slojevi ćilibara, sa karakterističnom narandžastom nijansom, ležali ispresecani sa tamnijim slojevima peščara. Ističe da su analize vizuelnim i ultraljubičastim svetlom otkrile da se ćilibar na čudan način isprepliće sa peščarom. "Konkretno, fosilizovana smola formira oblike poznate kao 'strukture plamena'. Ovi oblici, koji podsećaju na plamen ili talase koji se uzdižu, formiraju se kada se materijal različitih gustina vertikalno taloži. Generalno, oni će se formirati kada se gušći sloj taloži preko mekšeg sloja", kaže Keri Garison-Lejni.

Tim je zaključio da uočavanje takvih struktura plamena sugeriše da je ćilibar morao biti mekan kada je taložen na morskom dnu, tako da se isprepletao sa peščarom. Učesnici studije objašnjavaju da pošto se smola drveća formira na kopnu i stvrdnjava za samo oko nedelju dana kada je izložena vazduhu, nešto je moralo brzo transportovati tu svežu smolu u more i poslati je na dno okeana, gde je ostala dovoljno mekana da formira strukture plamena pre nego što se na kraju fosilizovala. To saznanje, povezano sa istovremenim otkrićem tima fosilizovanih biljnih ostataka i drveta dužine preko jednog metra u istim sedimentima, navelo je Kubotu i njene saradnike da pretpostave da vide posledice nekoliko drevnih cunamija, od kojih je svaki taložio sloj drveta bogatog smolom na morskom dnu.

Istraživači su isključili manji događaj poput poplave, jer analizirani sedimenti nisu pokazivali karakterističan potpis poplave većih čestica na vrhu manjih čestica.

Cunamiji mogu biti razorni, ali fizička šteta koju nanose ovi džinovski talasi na kraju erodira, obično ostavljajući malo dokaza o svom prolasku. Kao rezultat toga, postoje oskudni zapisi o cunamijima koji sežu dalje od trenutne geološke epohe, koja je počela pre otprilike 12.000 godina. Tu dolazi do izražaja ćilibar. Smola drveta je poznata po svojoj izdržljivosti, a mnogo toga je naučeno iz drevnih uzoraka supstance i stvorenja koja su imala nesreću da budu zarobljena u njoj.

Otkriven najveći prirodni rezervoar vodonika na svetu