Čovek je čoveku kanibal

Prvi zabeležen slučaj kanibalizma u Evropi datira najverovatnije iz 1098, za vreme Prvog krstaškog rata. Reč „kanibal“ se u engleskom jeziku pojavila sredinom XVI veka. Potiče od španske reči „canibales“, kojom je Kolumbo opisao domoroce koje je zatekao na Karibima, a za koje se pričalo da jedu ljudsko meso. Iako se u Kolumbovim dnevnicima jasno navodi da on nema dokaze za ovu tvrdnju, izraz je ostao.

„Zapisi o kanibalizmu su rasuti kroz mnoge religije i istorijske dokumente. Postoji izveštaj o tome da se kuvano ljudsko meso prodavalo na engleskoj pijaci u 11. veku za vreme gladi“, izjavio je svojevremeno Džej Rubenštajn, istoričar na Univerzitetu Tenesi, za „Smitsonijan magazin“.

Postoje i podaci da su hrišćanski vojnici, nakon što su zauzeli sirijski grad Marat, pojeli tela lokalnih muslimana! O tome zašto je ovo učinjeno postoje dve teorije – jedna navodi glad kao glavni razlog. Po drugoj, ovo je učinjeno uz blagoslov nadređenih kako bi se neprijatelju “uterao strah u kosti”.

Ovakve i slične priče definitivno ruše mit o divljacima koji žive daleko od civilizacije i jedu ljude.

Egzotično meso

Slučaj Roberta Modslija, koji je osuđen u Velikoj Britaniji, a po kome je nastao na platnu lik Hanibala Lektora, samo je još jedna potvrda da je ovaj običaj prisutan u svim delovima sveta, a ni u 21. veku nije otišao u istoriju.

Mediji su 2013. objavili da je Detlef G. (55), glavni komesar nemačke kriminalističke policije, ubio Vojćeha S. (59), koga je upoznao na internet forumu za kanibale. Raskomadano telo zakopao je u dvorištu svog pansiona u Gimlictalu (Saksonija), ali poriče da je pojeo ijedan komadić žrtve. Ipak, neki delovi tela nedostaju, što je pobudilo sumnje policije.

Povezane vesti - Sudbina dece kao eksperiment

Detlef G., koji je radio kao analitičar rukopisa - grafolog u drezdenskoj ispostavi nemačke Savezne kriminalističke policije, priznao je da je ubio biznismena iz Hanovera, koga je upoznao na internet forumu za kanibale.

List “Velt” je objavio da se Vojćeh, poreklom Poljak, sastao sa Detlefom 4. novembra u Drezdenu. Odvezli su se u Rajhenau, u policajčevu kuću, u kojoj je domaćin imao i svratištе i pansion. Navodno, Detlef je novom poznaniku zabio nož u grlo, isekao ga na komade i zakopao u bašti. Policajci koji rade na slučaju tvrde da je ubistvo počinjeno “u skladu sa željama žrtve”.

„Kanibalski forum“, koji se na internetu reklamira kao “Sajt za egzotično meso broj 1” za ljude „opsednute konzumiranjem ljudskog mesa“, ima oko 3.000 korisnika. Zajednica nemačkih kanibala, reklo bi se, nije baš velika, ali nije ni zanemarljiva.

Armin Majves, koji je proglašen krivim za ubistvo berlinskog inženjera Berna Jirgena, koga je i jeo 2001, tvrdio je nakon presude da se u ovom delu Evrope može sresti oko 800 kanibala. Ljudi koji žele da budu pojedeni sebe na sajtu nazivaju dugim svinjama (long pigs), dok su oni koji fantaziraju o tome kako jedu druge poznati kao kuvari (chefs). Po rečima kriminologa Petre Klages, korisnicima forum služi uglavnom za bezopasno iživljavanje intimnih, tačnije bolesnih fantazija. Mada postoji mogućnost da se identifikujete i kao korisnik “koji želi više od glume”.

Jedan radnik iz Baden-Virtemberga, koji je na forumu koristio ime Junjije, priznao je policiji da je tražio da bude živ ispečen na roštilju pošto se posvađao s roditeljima i želeo je da nestane bez traga. Stupio je u vezu sa Detlefom G. i dogovorili su se da ga grafolog pojede. U oktobru je proveo nekoliko nedelja u njegovom pansionu, ali izgleda da je on ipak zaključio da je 31-godišnji Junjije suviše mlad da bi bio pojeden.

Bez obzira na sve novinske informacije o ovakvim i sličnim slučajevima, ljudi ipak vole da ovakve porive poistovećuju sa životom daleko od civilizacije. Zato se i danas pominje da su zajednice kanibala, plemena Korovai, Kombai i ozloglašeni Asmati, „poslednji živi ljudožderi na svetu”.

U Papua Novoj Gvineji kanibalizam je prijavljen 2012. godine. Čak 30 krvožednih ljudoždera je optuženo da je ubilo sedam „doktora veštica“. Svi su bili članovi kulta. Navodno su jeli mozgove svojih žrtava i njihove polne organe kako bi dobili natprirodne moći i postali otporni na metke.

Pojesti samo voljene

Među poslednjim ljudožderima su i pripadnici plemena Dani koji žive gotovo izolovani od ostatka sveta u zabačenom kraju Zapadne Nove Gvineje u Indoneziji – severno od Australije, na jugozapadu Tihog okeana. Njihov je dom selo u plodnoj dolini Balijem, okruženoj planinama koje dosežu visinu od 4.500 metara. Kako bi preživeli, sade brojne vrste krompira i uzgajaju svinje.

Povezane vesti - Sluge umiranja

Posve slučajno otkrio ih je američki filantrop Ričard Arčibold tokom ekspedicije 1938. godine. Uočio je kako je plemenu metalno oruđe nepoznato te kako koriste drveni alat, lukove i strele. Zabeležio je kako su u proseku niži od zapadnjaka, visoki su nešto manje od metar i po, tamnoputi, ali neki članovi imaju zelene oči i crvenkastoplavu kosu. Bez obzira na zabačenost i neobičnu tradiciju, pleme Dani privlači turiste koji dolaze da vide kako žive neki od poslednjih ljudoždera. Prema tradicionalnom verovanju, onaj ko pojede srce neprijatelja preuzeće snagu i vitalnost pokojnika. Jetra i srce lovaca bili su posebno cenjeni, kao i mozak mudrih ljudi te noge trkača koje daju brzinu.

Pretpostavlja se da je pleme Korovai jedno od poslednjih koje redovno praktikuje kanibalizam. Njihovi pripadnici mozak vračeva smatraju posebnom poslasticom i jedu ga iz magijskih razloga, jer kad god bi umro neki član plemena, uvek se pretpostavljalo da je to zbog delovanja crne magije, a ne zbog prirodne smrti.

Zbog toga je trebalo naći člana plemena u kojem se nalazi zli duh, ubiti ga i pojesti kako bi se spasli ostali. Mnogi i danas tvrde da su članovi jednog od ovih plemena pojeli Majkla Rokfelera, sina njujorškog guvernera Nelsona Rokfelera. On je davne 1861. godine nestao prilikom ekspedicije u kojoj je posmatrao članove ovih plemena, a njegovo telo nikada nije pronađeno.

Nekada je i Asmati bilo ime koje je budilo užas u kostima njihovih neprijatelja. Ratnici divljeg i surovog plemena umesto na jastuku spavali su na lobanjama poraženih suparnika. Osim što su na njima ležali, iz njih su jeli mozak ubijenog protivnika pomešan sa crvima. Oni danas žive u velikim, dugačkim kućama uz more i više ne jedu neprijatelje, već samo članove porodice koji umru. Naime, na taj način oni odaju počast voljenim preminulim osobama.

Za razliku od ovih plemena, severnoindijsko hindu pleme Agori tvrdi da jede samo one koji doniraju svoje telo. Ali 2005. članovi indijske TV stanice koji su radili dokumentarac o ovom plemenu snimili su ih kako se goste raspadajućim telom koje je plutalo u reci Gang. Postoje i priče da kradu tela iz okolnih mrtvačnica. Pretpostavlja se da pleme iskoristi celo telo za pripremu hrane, a veruju da će ih ljudsko meso spasiti od starenja.

Gde je završio nemački turista

Pre procvata turizma arhipelag Fidži je bio poznat i pod nazivom kanibalska ostrva. Plemena sa Fidžija jela su samo pripadnike protivničkih plemena. Međutim, oni su to radili samo u posebnim prilikama i posebnim priborom.

Pripadnici brazilskog plemena Vari bili su poznati po svom običaju koji je dobrim delom podrazumevao i kanibalizam. Ali 1960. godine pojavili su se misionari koji su nametnuli svoju veru i uverili ih da kanibalizam nije baš dobra stvar. Kada je 1994. godine u Brazilu nastala velika kriza koja se posebno odrazila na život u favelama, zbog nedostatka hrane kanibalizam je vaskrsao. Ljude su bukvalno ubijali na ulicama kako bi se nahranili. Početkom 2012. godine u Brazilu se pojavila sekta koja je tvrdila da su sledbenici božanstva koje im je reklo da bludne žene moraju da pretvore u poslastice. 

Povezane vesti - Misterija ili zabluda

Tokom pobune 1970. godine, kambodžanski vojnici su bili optuženi da odsecaju i jedu srca i jetre Crvenih Kmera, a događaj na ostrvu Nuku Hiva u Francuskoj Polineziji iz 2011. ni do danas nije razjašnjen. Nemački turista Stefan Raminu i njegova devojka su boravili nekoliko dana na ovom ostrvu kada je Stefan sa turističkim vodičem otišao na tradicionalni lov na koze i ubrzo je nestao. Kad se vodič vratio da obavesti Stefanovu devojku o incidentu, pokušao je da je veže za drvo, ali je ona pobegla. Ostaci njenog dečka nađeni su kraj logorske vatre i sumnja se da ga je kanibalističko pleme iseklo na komade. Ostalo je nejasno da li je turistički vodič deo kanibalističkog plemena.

Ostrvu Nuku Hiva, koje je proslavio Herman Melvil, autor „Mobija Dika“, kanibalizam nije bio stran. Sada ostrvljani tvrde da je ta praksa napuštena još pre 150 godina.