Prošlo je 112 godina

Priča o Titaniku: Dan kada je potonuo NEUNIŠTIVI BROD (FOTO)

Titanik, brod, nesreća — Izvor: Shutterstock

Morgan Robertson, u svom romanu "Utility, or the Wreck of Titan" predvideo je jednu od najvećih pomorskih katastrofa. Roman je napisao 14 godina pre prve i poslednje plovidbe Titanika, a sličnosti su velike.

Njegova priča govori o nepotopljivom britanskom brodu Titan, koji je takođe potonuo zbog udarca u santu leda. Ni njegov izmišljeni Titan nije imao dovoljno čamaca za spavanje kao i pravi.

Nekoliko godina nakon ovog "književnog proročanstva", 10. aprila 1912. godine zaplovio je, u tadašnje vreme, najnapredniji putnički brod Titanik. Za ovaj brod, koji je pripadao Britanskoj kompaniji "Vajt Star Lajn", verovalo se da je neuništiv. Nakon četiri dana svog putovanja,14. aprila, Titanik je udario u ledeni breg.

Na Titaniku je bilo više od 2000 putnika, a u okean je sa njim nestalo oko 1500 ljudi. Nedovoljno čamaca za spasavanje, ledena voda Atlantika i dugo čekanje na pomoć dovelo je do tragedije. Spisak putnika potopljen je zajedno sa brodom, tako da se tačan broj umrlih i dan danas ne zna.

Pomoć je pristigla dva sata nakon što je brod već počeo da tone, putnici koji su još bili na brodu samo su srećom preživeli. Njihovo spašavanje počelo je 15. aprila 1912. a ovaj datum ostao je zabeležen u zvaničnim saopštenjima kao dan koji je zapisan crnim slovima u istoriji pomorstva.

Decenijama se nagađalo šta se sve događalo u tim poslednjim satima na palubi i u luksuznim kabinama, a svi ti događaji bili su inspiracija poznatom reditelju Džejmsu Kameronu. Godine 1997. Izašao je njegov film “Titanik”. To je priča o neverovatnom brodu, i istoj takvoj ljubavi. Još od izlaska filma vodi se polemika šta je izmišljeno a šta se stvarno dogodilo.

Rouz i Džejk osvojili su srca svoje publike širom sveta i njihova ljubav postala je jedna od najpopularnijih.

Ne zna se da li je postojala Džejkova Rouz, ali jedna svakako jeste, Rouz Ameli Ikard.

Na Titanik došla je kao služavka imućne žene Marte Stoun. Njih dve uspele su da se spasu, i ona je 1955. godine napisala pismo o tragediji koju je preživela. Prvo su se u čamce ukrcavale žene sa decom. Rouz opisuje kako je tokom veslanja čamca, zbog izbegavanja vira koji bi napravio Titanik dok tone, dobila velike rane na rukama i uganuće zglobova. Celo to veče opisuje kao veliki horor.

"Dok smo se pomerali ka skoro mirnom moru, sa sasvim malo osvetljenim fenjerom koji je držao oficir u ruci, nisam mogla da skinem pogled sa Titanikovih šljaštećih svetala. Iznenada, kompletna i neprobojna tama, užasni krici, buka broda koji puca, i to je bilo sve. Ponekad, i dalje sanjam o tome.", napisala je Rouz u svom pismu.

Na brodu se nalazila i američka humanistkinja Margaret Braun, a u narodu poznata i kao "Nepotopljiva Moli".

Margaret se ukrcala na čamac za spasavanje i poznata je po svom sukobu sa kormiralom čamca.

Instistirala je da se vrate po ljude koji su se nalazili u okeanu, jer njihov čamac nije popunio kapacitet. Kormiral je odbijao njen zahtev zbog posledica koje bi prouzrokavele i njihovu smrt. Margaret je bila uporna u svojoj nameri da pomogne ostalima i zbog toga dobila je ovu bitku. Ishod nije bio onakav kakvom se nadala jer su se vratili prekasno. Nisu uspeli da pronađu ni jednu preživelu osobu. Ova scena prikazana je i u filmu.

Nakon spasavanja, Margaret je organizovala pomoć za preživele putnike. Omogućila je hranu, ćebad za promrznute ljude kao i psihološku pomoć. Kasnije, dobila je nagradu i priznanje za svoja dela Nacionalnim ordenom časti. Tada je i dobila naziv "Nepotopljiva Moli".

Najčudnija teorija o "Titaniku"