Desimir Tošić - čovek za nezaborav

Gavrilović je, naime, bio jedan od učesnika okruglog stola "Desimir Tošić: čovek koji ne sme biti zaboravljen“ koji je održan u beogradskom "Medija centru“ povodom 15. godišnjice Tošićeve smrti.

"Ideja slobode je centralna Desimirova ideja – sloboda pojedinca, zajednice, naroda, nacije i čovečanstva. I njegov prvi objavljen tekst ’Smisao slobode’ davne 1940. godine nosi taj pečat. Ta ideja se javila pre njegovih zatvora i logora, pre njegovog skoro pedesetogodišnjeg izbeglištva, ta ideja je prisutna u svih 420 brojeva ’Naše reči’. Ona se nastavlja u obnovljenoj Demokratskoj stranci i brojnim tekstovima koje je objavio u ’Demokratiji’, ’Borbi’, ’Politici’ i ’Danasu’“, rekao je Gavrilović.

Odlazak Mirka Klarina, "duhovnog oca“ Haškog tribunala

In memoriam

In memoriam

Vesti 23.12.2022. 19:05

Odlazak Mirka Klarina, "duhovnog oca“ Haškog tribunala

Tošića je, kako je rekao, poznavao gotovo više od četvrt veka, zajedno su putovali po Srbiji, agitovali i razgovarali. Dodaje i da je Tošić bio vernik, ali istinski u sebi, ne za paradu.

"Čovek koji je radeći uživao, a razgovor smatrao svetinjom, misao bogatstvom, čovek koji je student, logoraš, emigrant, novinar, političar, ali pre svega čovek sa onim velikim Č. Čovek koji se nikada nije žalio, a imao je na šta i na koga. U uspesima i u stradanjima je ostajao čovek. Imao je prijatelje, saradnike, čitaoce i protivnike i u svima je ostavio traga“, istakao je Gavrilović.

 

Govoreći o Tošiću, Zoran Panović, programski direktor "Demostata“, istakao je da je posebno alergičan bio na našu kafansku pseudoistoriju punu kvazimitologije. "Uvek je govorio o ozbiljnosti albanske nacije koja se potcenjuje u Srbiji, sa pijetetom je govorio o ozbiljnim intelektualcima i ljudima iz KP, vrlo je senzibilirano govorio o četničkom pokretu Draže Mihailovića, ali je poštovao i partizansku borbu. Jedan je od retkih srpskih intelektualaca koji je pokazao razumevanje za hrvatsko pitanje. Imao je senzibilitet za ostale nacije i njihove istorijske traume i dileme, i to je bilo unikatno“, zaključio je Panović.

Novinar Mijat Lakićević govorio je o odnosu Desimira Tošića i Zorana Đinđića, navodeći da je Tošić bio veliki Đinđićev kritičar. U jednom razgovoru 1995. godine zamerio mu je da Demokratska stranka, koja po Tošićevom mišljenju ni 1990. nije bila u dovoljnoj meri građanska, sve više klizi ka nacionalizmu i populizmu.

Đinđićev odgovor onako kako ga je zapisao Tošić bio je: "Nije tačno da vam je stranka sada dalja nego 1990. godine. To se samo čini. Stranka je, međutim, u poređenju sa 1990. godinom, ušla u ’bazu naroda’, jer upotrebljava oba oružja, i nacionalizam i socijalizam. Ja sam za Evropu, Evropejac sam, živeo sam u Nemačkoj desetak godina, ali osećam da je naš narod po svojoj tradiciji u isti mah i socijalist i nacionalist. Kad stranka konačno obezbedi 20 odsto, onda ćemo lakše moći da idemo dalje, odnosno usredsredićemo se na građansku državu, na neku socijaldemokratiju. Ne danas.“

Aleksa Đilas, sociolog, rekao je da je Tošić bio i politički realista i imao je sposobnost, tako retku kod naših političara i javnih radnika, da vidi društvene i političke pojave onakve kakve stvarno jesu, a ne kakve bi želeo da budu.

"Mada se od najranije mladosti neprekidno bavio politikom, Desimir Tošić je sačuvao dragocenu sposobnost da menja svoje mišljenje ukoliko nova saznanja to zahtevaju, a da istovremeno ostane stalan i postojan u svojim demokratskim opredeljenjima. I upravo zato što je uvek prvo hteo da zna šta se stvarno desilo i šta se stvarno dešava, odbijajući da živi u svetu mitova i poluistina, uspeo je da se odupre i nacionalnom samosažaljenju i nacionalnoj megalomaniji“, rekao je Đilas.