Dragan Vesić: "Pentagram i krst"

Pogodilo se da ove godine ateistički i teistički praznik budu blizu, što je bila prilika koja se ne propušta ‒ da se praznici spoje i da cela nedelja bude neradna, a mi volimo da spajamo nespojivo. To nam je u genima.

Prvi maj je naravno nepokretan praznik i ceo svet ga slavi po novom kalendaru, dok je Uskrs pokretan. Katolici ga slave po gregorijanskom, a pravoslavci po starom julijanskom kalendaru.

Priča o dva kalendara je komplikovana ‒ dovoljno je reći da se Uskrs, po bilo kom kalendaru, kao pokretan praznik, slavi u rasponu od mesec dana.

Katolici su najveći praznik, koji uvek pada u nedelju, proslavili mnogo pre Prvog maja, a pravoslavci nekoliko dana posle.

Zbog spajanja neradnih dana, oba praznika slavila su se praktično istovremeno pa ne bi bilo čudo da mnogi nisu ni znali šta zapravo slave ‒ ispomešali su pa su sa roštiljanja kraj reke otišli na liturgiju i pričest, a zatim ofarbali jaja čiju simboliku novokomponovani vernici ne znaju.

Valja se pričestiti na Veliki četvrtak jer je tada bila tajna večera na kojoj je ustanovljena sveta tajna pričešća. Takođe, na Veliki četvrtak Isus Hrist je izdan i uhapšen.

Na Veliki petak, rimski namesnik Pontije Pilat dozvolio je rulji da na jevrejski praznik (Pasha) izabere koga želi da razapne na krst: zločinca ili Spasitelja ‒ Pilat nije video Hristovu krivicu, ali masa jeste pa je, umesto kriminalca, Mesiju osudila na smrt. Pilat je, po predanju, nakon toga simbolično oprao ruke prethodno dozvolivši narodu, radi mira u provinciji, da ubiju nevinog i to Spasioca.

Po nekim izvorima, Pilat je posle raspeća pao u depresiju i ubio se, ali istorijski dokazi o tome ne postoje.

Postoje otvorena pitanja na koja do danas nije odgovoreno ‒ gde je nestalo Hristovo telo iz groba jer je istorijska činjenica da telo nikad nije nađeno niti je jasno kako je nestalo pored rimskih vojnika i ko je pomerio ploču na grobnici.

U jevanđeljima je zapisano da je Hrist vaskrsao iz mrtvih treći dan posle raspeća na krstu i da se javio Bogorodici i apostolima.

Psiholozi tvrde da kolektivna halucinacija nije moguća: dakle, nemaju racionalno objašnjenje.

Dragan Vesić: "Relativizacija perverznosti"

Kolumna

Kolumna

Život 18.04.2024. 22:00

Dragan Vesić: "Relativizacija perverznosti"

Dragan Vesić: "Između utopije i distopije"

Kolumna

Kolumna

Život 11.04.2024. 19:40

Dragan Vesić: "Između utopije i distopije"

Svet ogrezao u materijalizmu nema naučno objašnjenje ‒ postoje samo nejasnoće.

Vekovima su naučnici tragali za odgovorima, za dokazima u vezi s vaskrsenjem, i došli do zaključka da racionalni odgovori i dokazi ne postoje.

Šta god da se dogodilo, samo jedna stvar je jasna ‒ da je čitava evropska civilizacija i kultura više od dve hiljade godina bazirana na univerzalnim moralnim vrednostima iz Biblije. Kao što je jasno da se danas radi na ukidanju tih vrednosti čiji simbol nije pentagram nego krst.

Osim ljudi koji su se odrekli materijalnog i posvetili duhovnom, ne postoji smrtnik koji se od Hristovog vaskrsenja naovamo pridržavao svih deset božjih zapovesti i tu ni Diogenova sveća, kao alegorija, ne bi pomogla ‒ ljudi su ubijali, krali, lagali, klanjali se lažnim idolima i mesijama i slepo ih sledili, ali je neka granica i mera ljudskosti ipak postojala i pravda bivala zadovoljena.

Danas ta granica ne postoji ‒ na društvenim mrežama opaki diletanti poručuju deci da budu sebična i da vole samo sebe, da mrze stare roditelje, da ljubav ne znači sreću nego novac, dok u rijalitijima poručuju devojčicama da budu prostitutke, a dečacima da budu kriminalci, da devojčice budu jake odnosno muškobanjaste, a dečaci slabi i ženstveni.

Biti primitivan, nasilan, perverzan, neotesan, neobrazovan i feminiziran, to je u digitalnoj epohi poželjno i moralno prihvatljivo, a biti fin, obrazovan, normalan, empatičan i vaspitan nije ‒ to je moralno neprihvatljivo.

Da je evropska civilizacija bazirana na hrišćanskim vrednostima, dokaz je i Kantov kategorički imperativ: “Postupaj tako da maksima tvoje volje može poslužiti kao princip opšteg zakonodavstva“ ‒ samo što je reč o plagijatu velikog filozofa, a ko ne veruje neka pročita stih iz jevanđelja: “Sve što želite da ljudi vama čine, činite i vi njima“ (Matej 7:12). Dakle, potpuno isto samo drugačije rečeno.

Govoriti o radnicima pravima i Prazniku rada u vreme liberalne ekonomije i robotizacije radnih mesta je donkihotovski jadno i smešno istovremeno.

Ovima što idu na prvomajski uranak to nikada neće biti jasno ‒ važno da se roštilja, pije i okreće jagnje na ražnju za Đurđevdan (koji se spojio sa Praznikom rada i Uskrsom).

I dok se u Jerusalimu, pred pravoslavni Vaskrs, na Hristovom grobu dešava čudo ‒ na bogosluženje u Crkvi Vaskrsenja Hristovog pali se božanski (blagodatni) oganj koji ne peče, svetska groteska uništavanja starog sveta mora da se odigra do kraja, a odigraće je oni sa tetovažom pentagrama.

Zvezda petokraka ili pentagram, crven ili izokrenut, isto je ‒ da li je simbol satane slučajno izabran za simbol komunizma, ne znamo...

Znamo jedino zašto nisu izabrali krst, kao što hrišćani znaju da vera, nada i ljubav nikad ne umiru i da dobro na kraju pobeđuje zlo.

Po Bibliji, Bog je žrtvovao svog jedinog Sina radi spasenja palog sveta i oprosta ljudskih grehova bez obzira na to što se nisu pokajali ‒ Hrist je preuzeo njihove grehe.

Na taj način Bog je pokazao bezuslovnu ljubav prema onima koji je nisu dostojni i ta poruka je suština hrišćanstva.

Problem je što je ljudi još nisu shvatili.

Dragan Vesić: "Peti jahač apokalipse"

Kolumna

Kolumna

Život 28.03.2024. 19:30

Dragan Vesić: "Peti jahač apokalipse"