EKSPERIMENT: Besplatan gradski prevoz za čistiji vazduh

U Nemačkoj bi pre svega prigradski prevoz trebalo da pomogne da vazduh postane čistiji. Federacija pri tome potpomaže savezne pokrajine i opštine i to sa oko 8,6 milijardi evra svake godine.

Pročitajte još: Samo "klimatska kancelarka" ima plan

"Klimatski paket", osim toga, obećava povećanje budžeta za izgradnju prigradske saobraćajne mreže sa milijardu evra godišnje od 2021. godine. Mnogi istraživači klime smatraju da je to premalo. Saveznom ministarstvu za saobraćaj je na raspolaganju ukupno 30 milijardi evra. Od toga 40 odsto ide na održavanje puteva - koje pre svega koriste automobili.

Istovremeno više nemačkih gradova pokušava da stvori podsticaje za korišćenje sredstava javnog prevoza umesto automobila.

Prva subota besplatna

U Hanoveru su, na primer, građani prve subote u decembru mogli besplatno da koriste javni gradski saobraćaj. U pogonu je bilo primetno više autobusa i tramvaja kako bi ta ponuda postala atraktivnija.

Regionalni načelnik za saobraćaj Ulf Birger Franc procenjuje da je taj akcioni dan koštao oko 600.000 evra. Skupo, ali uspešno: prema prvim saznanjima, javni prevoz je imao 60 odsto više putnika.

Zeleni gradonačelnik Belit Onaj pozdravlja taj rezultat, no načelnik Franc naglašava da je to bio eksperiment, a ne i dugoročno rešenje. Prigradski saobraćaj bi u budućnosti trebalo da se dalje širi - i da postane atraktivniji, ne samo po ceni.

Jeftinije nije uvek i bolje

"Komfor, pouzdanost i domet imaju veliku ulogu", kaže Lukas Blok sa instituta Fraunhofer, na kojem istražuje nove forme mobilnosti. Skriveni troškovi za jedan automobil su mnogo veći od troškova korišćenja javnog saobraćaja, ali i pored toga se stalno ulepšava priča o automobilima", kaže on. Kada su tramvaji stalno prepuni, kada stalno kasne i teško je doći do njih, onda nije tako važno to što je vožnja gratis.

To pokazuju i druge gradske inicijative, na primer, karta od 365 evra za godinu dana koja je uvedena u Bonu još prošle godine - vožnja gradskim prevozom košta tako jedan evro na dan. No, od 17.000 dosad je prodato samo 6.500 karata.

Kritičari naglašavaju da oni koji svakog dana idu na posao u drugi grada nemaju koristi od toga i da je za takve zaposlene automobil još najatraktivniji. Prema Saveznom zavodu za statistiku, svakog dana 60 odsto takvih ljudi na posao se vozi automobilom, a nešto manje od 50 odsto njih vozi više od 10 kilometara do radnog mesta. Povoljna karta za prevoz koja važi samo u jednom gradu, za njih je potpuno neinteresantna.

Cilj besplatnog gradskog prevoza je da vazduh bude čistiji

U samim gradovima se situacija ionako menja. "U velikim gradovima opada broj mladih sa vozačkom dozvolom", naglašava Blok. To je, između ostalog, posledica situacije u kojoj javni prevoz vozi kako treba a bicikl je takođe dobra alternativa.

No, u unutrašnjosti je situacija drukčija. I tamo bi ponuda besplatnog prevoza bila bez efekta, jer autobusi i prigradski vozovi voze mnogo ređe i neka mesta nisu dobro povezana sa okolinom. Tu bi bio bolji šatl-sistem, kaže Blok. Neka vrsta minibusa bi mogla da vozi određenim putem 1. reda, i da ulazi u sela samo kada ima potrebe za tim, a to bi putnici mogli da jave mobilnim telefonom. Doduše: "Ideje o šatl-servisu se isprobavaju i pojedina preduzeća za prevoz moraju da sam ustanove šta najbolje odgovara ljudima u njihovom mestu. To je potpuno nova oblast".