Vukovi na nišanu

To znači da će sivi vuk, koji je bio uvršten u Aneks II (strogo zaštićene vrste) Bernske konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune, biti premešten u Aneks III (zaštićene vrste).

Ovim se ukidaju mnoge mere zaštite koje su omogućile rast populacije vukova u Evropi, a od početka marta sledeće godine svaka članica EU moći će da odredi godišnju kvotu vukova za odstrel.

Evropska komisija je tvrdila da se broj vukova u EU skoro udvostručio, sa 11.000 u 2012. godini na više od 20.000 danas, i da ove životinje nanose previše štete stoci.

Svetska fondacija za prirodu (WWF) opisala je odluku kao "izuzetno razočaravajuću".

"Populacije vukova su se jedva oporavile nakon što su bile na ivici izumiranja u većini delova Evrope, a ublažavanje mera zaštite moglo bi da ugrozi njihov nestabilan oporavak", navela je fondacija u saopštenju, prenosi BBC.

Organizacija je takođe optužila EK da političkim odlukama daje prednost nad naukom.

Naglašavaju da su na odluku uticali "lični razlozi nakon što je vuk ubio ponija predsednice EK Ursule fon der Lajen 2022. godine".

Borci za zaštitu divljih životinja kažu da bi poboljšane metode zaštite, među kojima su dresura ovčarskih pasa, bile bolje rešenje od ukidanja mera zaštite.

Kažu da vukovi smanjuju broj jelena i divljih svinja koji oštećuju drveće i useve. Vukovi takođe sprečavaju širenje bolesti jer jedu bolesne životinje.

"Afrička kuga svinja širi se po celoj Evropi, a vuk je veoma dobar 'lekar' za nju, jer suzbija bolest", rekao je Mihal Haring, biolog iz Slovačke. "Vukovi ne mogu od nje da obole".

Vukovi, vidre i slonovi doprinose borbi protiv klimatskih promena

Da li ste znali?

Da li ste znali?

Život 24.01.2023. 04:15

Vukovi, vidre i slonovi doprinose borbi protiv klimatskih promena

Još jedan argument protiv odstrela vukova je to što oni love u čoporima od pet do osam jedinki, obično par i njihovo potomstvo. Ako se ustrele stariji vukovi, čopor se raspada, što im otežava hvatanje jelena i divljih svinja.

"Kada su sami, vukovi češće napadaju ovce i druge domaće životinje", objasnio je Haring.

Borci za zaštitu divljih životinja takođe ukazuju na izveštaj EU iz 2023. godine, u kom se navodi da samo oko 50.000 od 68 miliona ovaca i koza u Evropi ubiju vukovi na godišnjem nivou, što je 0,065 odsto od ukupnog broja, napominjući da je ukupan uticaj vukova na stoku u EU "veoma mali".

Naglašavaju i da nije bilo smrtonosnih napada vukova na ljude već 40 godina.

"Ako očekujemo da zemlje poput Indije ili Indonezije štite njihove tigrove, i od Afrikanaca da štite lavove i slonove, onda bi mi kao relativno bogati Evropljani trebalo da budemo spremni da tolerišemo vukove", izjavio je Loran Šli, šef odeljenja za zaštitu divljih životinja u vladi Luksemburga.

Luksemburg je jedna od svega nekoliko zapadnoevropskih zemalja u kojima još nisu primećeni vukovi, ali Šli veruje da je to samo pitanje vremena.

"Imamo veoma mnogo jelena i divljih svinja, tako da postoje potrebni uslovi za vuka. Naravno, ako vukovi pojedinačno ili u čoporu počnu da ubijaju previše stoke, ili postanu agresivni prema ljudima, morali bismo da reagujemo. Bezbednost ljudi je uvek na prvom mestu", naglasio je Šli.