Veštačka inteligencija

Hoće li pametne IT mašine preuzeti vlast nad ljudskim rodom?

Koje benefite nam donosi veštačka inteligencija i kojim opasnostima nas izlaže? Hoće li prepametne mašine učiniti čoveka bespomoćnim i da li one mogu da preuzmu ključne odluke mimo ljudske volje? O tome za "Ekspres“ govori gospodin Aleksandar Mastilović, čovek koji je nepobitni stručnjak za moderne komunikacije i koji istovremeno dnevno izučava veštačku inteligenciju kao totem ovog vremena.

"Kao i svaka druga inovativna revolucionarna tehnologija, veštačka inteligencija poboljšava kvalitet života čoveka, treba da mu olakša rad, poveća produktivnost i, naravno, da na bilo koji drugi način učini život komfornijim i udobnijim. Veštačku inteligenciju treba najbanalnije gledati kao još jednu vrstu napredne automatizacije prebacivanja određenih zadataka sa ljudi na mašine, kao što je bilo sa otkrivanjem parne mašine, električne energije, elektromotora... Ona, ne samo u domenu fizičkih, nego i intelektualnih poslova, gde mašine mogu da preuzmu deo zadataka od čoveka, treba da nam pomogne oko poslova koji su puko ponavljanje. Kreativni rad i specifični načini razmišljanja, što mašine ne mogu uraditi, radio bi čovek. Veštačka inteligencija je dobra da zameni čoveka u relativno predvidivim ponavljanjima, u nekim specifičnim granama i zanimanjima. Tu vidimo dobrobit.

Kao i svaka druga tehnologija, i veštačka inteligencija može biti zloupotrebljena i iskorišćena na različite načine, od kriminalnih radnji do vojnih primena. Ništa novo, kao što imate atomsku fiziku koja vam omogućava da imate atomsku energiju i možete proizvoditi najčistiji oblik električne energije, ali možete napraviti i bombu, falsifikovati dokumenta i mnoge druge kriminalne radnje... Ali, sve to zavisi opet od čoveka kao najuzvišenijeg proizvoda civilizacije.“

Veštačka inteligencija i IT tehnologija od SAD i Kine načinile su dve vodeće ekonomske i vojne sile?

"Stvaranje te supermoći u vojnom smislu, stvaranje novih oružja sa stravičnim razornim dejstvom za masovna ubijanja, jeste ona tamna strana novih naučnih otkrića gde je i veštačka inteligencija. Uz pomenute dve vojne sile, tu je i verovatno i Ruska Federacija, za koju ne možemo reći da javno iskazuje civilnu primenu tehnologija kojima raspolaže, ali u novim jedinstvenim vrstama vojnog arsenala sigurno raspolaže ozbiljnim resursima IT i veštačke inteligencije. Ipak, ove dve sile apsolutno dominiraju i veoma uspešno balansiraju između vojnih primena i ekonomskog napretka... Veštačka inteligencija je u struci u elektrotehničkim naukama, informatičkim naukama prisutna još od doba Drugog svetskog rata, od 1943. godine, naravno sa svojom praktičnom ekspanzijom u doba pojave tranzistora i razvoja provodne elektronike. Naravno, apsolutno ubrzanje dolazi sa ’90-im godinama, dobijamo internet, dobijamo personalne kompjutere i tu se stvaraju osnovni preduslovi da se može razviti veštačka inteligencija. Tek tamo negde 2010. godine, nakon dvadesetak godina aktivnog uvođenja interneta i sveopšte digitalizacije, stvoreno je dovoljno digitalizovanog materijala da mogu početi ozbiljniji treninzi algoritama veštačke inteligencije.“

I ova tehnološka revolucija sa veštačkom inteligencijom, u suštini je borba za moć?

"Apsolutno. Ako ćemo da gledamo trendove ekonomskog i vojnog razvoja, moć veštačke inteligencije pokazuje pre svega nekoliko faktora kojima neka država raspolaže. Ako pričamo o velikim centrima, ’Gugl’ i ’Amazon’ imaju instaliranih i po nekoliko hiljada megavata električne energije kojom se napajaju. Za njih se posebno gradi nuklearka koja ih napaja. U čemu je tu moć? Pa u obradi ogromne količine podataka u kratkom vremenu po mnogo osnova. Druga stvar, imate sposobnost da sačuvate te podatke, da imate memorijski poslovni prostor. I treća, možda i najvažnija, da imate podatke koji su tačni, vredni, na jednom uzorku, da imate podatke različitih oblasti od vojnih primena do oblasti zdravstva, obrazovanja, saobraćaja... Skupljate te podatke i imate ih u određenim formama i posle ih date veštačkoj inteligenciji da je istrenirate. I, naravno, onda dobijate supermoćan alat koji može rešavati različite probleme upravo u tim oblastima za koje je istreniran. To je bitna poruka – ako je nafta bila valuta 20. veka, valuta 21. veka jesu podaci koji se ne mogu trošiti, oni se sve više gomilaju tako da je to da imate podatke zaista preduslov bilo kakve moći u 21. veku.“

Vlasnici "Gugla“, "Amazona“ i drugih sličnih korporacija su najbogatiji ljudi na svetu. Oni su istovremeno najmoćniji i najuticajniji ljudi u svetu, oni u suštini kreiraju šta će nam se sutra dogoditi?

"Apsolutno. Velike multinacionalne kompanije poseduju baze podataka i informacija o svemu i svačemu, što ih čini sve moćnijim i sve bogatijim. Međutim, ne zaboravimo i danas moćne društvene mreže ‒ Fejsbuk, Instragram, pa i Vocap, koji su pod istom kapom. Oni zaista imaju potpuno profilisane milijarde ljudi širom sveta, oni možda nas lično bolje poznaju kroz te podatke nego što mi poznajemo sami sebe. Mogu da pretpostave naš sledeći korak, mogu da pretpostavljaju šta ćemo da jedemo, koja nam je preferencija kod izbora odeće, profilisanja naše kupovine, naše godišnje odmore, pa čak preferencije prijatelja, partnera, pa posao koji radimo... S tim što treba voditi računa, te kompanije su zaista moćne i u većini slučajeva prevazilaze moć same države kao institucije. Tome je pokušala da stane u kraj baš Trampova administracija u septembru prošle godine kad se desila poznata večera, gde je Tramp u principu doveo direktore tih najvećih pomenutih kompanija. Da ne zaboravimo još neke, osim pobrojanih tu je bio naravno i Bil Gejts i još neki moćni ljudi iz ’Majkrosofta’ i nekoliko predstavnika ’Gugla’... Na toj večeri bio je i ’Antropik’ koji je ekstremno narastao od septembra do danas. Tramp je na toj večeri hteo da im pokaže moć države, čak i pripretio određenim državnim merama i restrikcijama i tražio da ograniče svoja ulaganja isključivo na teritoriju SAD, da najmodernije i najosetljivije tehnologije ne smeju da izađu van teritorije SAD. Da je Trampova administracija uspela, pokazalo se nekih desetak-petnaestak dana kasnije, kada je upravo kompanija ’Antropik’ izbacila novi model, supermoćni model veštačke inteligencije ’Kabl 5’, baziran na njihovom internom sistemu ’Nisos’, koji je mogao praktično za nekoliko sekundi da testira bezbednosne propuste na faktorima, belim stranicama i drugim servisima praktično svih drugih kompanija na svetu. To je procenjeno kao neprihvatljiv rizik i naterana je kompanija da taj model povuče iz upotrebe. Nešto slično desilo se pre dva-tri dana i ’OpenAI’ kompaniji sa GTP verzijom 5-6, koja je takođe ograničena u upotrebi. Do koje mere ograničavanja ide administracija predsednika Trampa, treba pogledati da je zabranjen pristup tom modelu ’Antropika’ svim stranim državljanima, čak i stranim državljanima koji nemaju američki pasoš, a rade u samom ’Antropiku’, pa možda čak rade i na razvoju tog modela. Oni ne mogu da imaju pristup da koriste taj model vlastite firme gde rade.

Ovo liči na paranoju, ali i odslikava u principu koliko su ti sistemi moćni i koliko je važno staviti ih pod kontrolu. Ali takođe se vidi ono što smo nagađali, ali nismo bili sigurni, da su te kompanije postale preterano moćne. Pokazalo se, međutim, da i dalje, bar kada su u pitanju SAD, vlada drži stvar pod kontrolom. Mada je to jako izazovno kada su u pitanju tako velike kompanije.“

Veštačka inteligencija se reinkarnira, pametne mašine koje je napravio čovek, zamenjivaće ljudski mozak. Mašine će odlučivati šta da će u budućnosti raditi firme, koje poslove i koju dobit očekuje...? To je čista blud nad ljudskim umom jer se ugrožava kreativnost čoveka koja je dovela civilizaciju do ovoga nivoa?

"Tu bismo mogli da napraviti diskusiju. Da li će do toga doći, to je takozvano pitanje singularne tačke. A pitanje singularne tačke je kada će ’veštačka inteligencija’ postati inteligentnija od čoveka. Po današnjim merilima, ona to već jeste. Veštačka inteligencija može da za kratko vreme uradi, pročita i nauči takvu količinu informacija koju ne bi milijarda ljudi mogla za stotinu života. To veštačka inteligencija uradi u pola minuta. Ali još se nije pokazala u performansama inteligencije u smislu kreativnosti i načina rešavanja nekih problema. Najbolji pokazatelj za to je da veštačka inteligencija još ne može sama sebe da unapredi, nego svako unapređenje veštačke inteligencije koje trenutno vidimo među vodećim proizvođačima rešenja praktično rade, još uvek, ljudi. Oni sede iza toga i praktično rade na razvoju novih modela veštačke inteligencije.

To znači da veštačka inteligencija ne može i nije joj dozvoljeno da samostalno odlučuje. Čovek mora bar jednog trenutka da izvrši nadzor i da odobri to što je uradila veštačka inteligencija. Samim tim taj čovek na sebe preuzima i odgovornost za svu štetu koja može nastupiti zbog pogrešnog rada veštačke inteligencije. Daću banalan primer. Ako imate veštačku inteligenciju koja pomaže lekaru radiologu, ona može da pretpostavi, da sugeriše radiologu, gde su najveći rizici na radiološku posledicu. Ali za propuštenu dijagnozu ili pogrešnu dijagnozu najveću odgovornost snosi radiolog. Znači ona može da mu da sugestiju da ga ubrza za taj pregled tih snimaka da ne traju pola sata, da traju pet minuta, ali se traži tih pet minuta njegove pažnje. Naravno, može da ubrza, može mnogo više pacijenata da pregleda što pojeftinjuje zdravstveni sistem koji je na ivici kolapsa skoro u svakoj državi sveta, preskup je, vrlo ga je teško održavati itd.

Tako da stepeni poverenja, pouzdanost sistema veštačke inteligencije još nisu takvi da im se omogući samostalno odlučivanje. Postoje veoma objektivni razlozi za to. Dalje, veštačka inteligencija zna veoma često da krši autorska prava u korišćenju podataka koji su vlasništvo nekoga drugog. U novinarskoj struci ‒ da li vi možete članak posuditi od nekoga, a da ne tražite odobrenje od autora ili izdavača novina? Veštačka inteligencija ne vodi o tome računa. Još je čitav taj sistem u zaletu, ali ne toliko da možemo da joj omogućimo odlučivanje o našem životu a da nismo mi uključeni.“

Ali uvek postoji taj strah da su prepametne mašine trojanski konj u ljudskoj falangi pa je negde i logično da će doći do sukoba između pametne mašine i čoveka koji ima svoju, kakva jeste, inteligenciju, pamćenje, inovativnost. To me sve podseća na film "Odiseja u svemiru 2001“ Stenlija Kjubrika koji je snimljen 1968. godine. Posada u kosmičkom brodu "Diskaveri“ leti prema Jupiteru da istraži zvuke iz monolita starog nekoliko miliona godina. Sve biva u redu, dok kompjuter HAL 9000, misleća mašina na brodu, u jednom trenutku razume da je on glavna karika ekspedicije, isključi kosmonaute sa aparata i praktično preuzima komandu nad brodom. Glavni i jedini preživeli kosmonaut sprečava pobunu i isključuje HAL-a 9000.

Da li ćete razviti veštine da roboti sami sebe grade, sami sebe popravljaju, da razviju nešto što bi bila ’svest’, ne izgleda da bi se to moglo desiti slučajno. Opet, ako bi ljudi namerno gradili robote i pokušavali da im usade nešto van svesti, tu dolazimo već do nekih metafizičkih momenata, da li mašina može imati svest.

Verujem da je tanka linija koja to razdvaja te krajnosti o kojima govorim?

"To bi već tražilo uplitanje psihologa. Čovek žudi za moći i vlašću, to pokreće i to je emocija. To je taj kod u ljudskoj glavi da se sve ravna prema nama i da se granice drugih ljudi ravnaju prema nama. Mislim da se za te društvene odnose u principu borimo. Veštačka inteligencija je softver koji može biti ugrađen u bilo kakvu mašinu, tako da dobijamo robota. Samovozeći automobili su ništa drugo nego roboti na točkovima. Pojedini dronovi o kojima slušamo na televiziji u izveštaju o ratu na Bliskom istoku i Ukrajini nisu ništa drugo nego leteći roboti... Oni još ne mogu da razviju emociju, ne možete programirati emociju, oni samo oponašaju emociju na način da nas čine zadovoljnim. Roboti nam povlađuju, izriču nam komplimente. To možete primetiti kada koristite GTP ili druge alate.“

Znači oni su pametni toliko da nam povlađuju?

"Upravo tako. Oni su programirani da zadovolje korisnika. Nažalost, nekada kada vam je potrebna kritička reč te veštačke inteligencije ne tražite to jer oni su primarno postavljeni na to da nam udovoljavaju. Pa čak kada i mi grešimo možemo da zamislimo veštačku inteligenciju kao prijatelja koji nas uvek tapše po ramenu i ohrabruje. Ali svakako ako konzumirate cigarete prekomerno onda vam ne treba neko ko će vas ohrabrivati, nego baš suprotno, da vas kritikuje. E tu imate problem sa veštačkom inteligencijom, ako želite da je koristite kao psihoterapeuta. Bilo je nekoliko zloupotreba, posebno kod maloletnika, koji su završavali suicidalno, gde je veštačka inteligencija čak pomagala maloletnicima da izvrše samoubistvo. Tu se primećuju već neke pukotine, slabosti čitavog koncepta zbog čega je veoma važan ljudski nadzor nad veštačkom inteligencijom. Opet se vraćam na tu emociju. Moramo dve stvari shvatiti. Filmovi od ’60-ih pa nadalje, holivudska produkcija, zaista su povećali pre svega ljudsku maštu. Ne bi nam te stvari padale na pamet da nismo videli na filmovima. Ta apokalipsa, gde roboti napadaju ljudsku civilizaciju i dalje je apsolutno samo filmska konstrukcija, i ne postoji ništa u oblasti tehnike, tehnologije koja stoji iza toga koji bi čovekov put mogao opravdati.

Recimo, to imamo u praksi ‒ kućnog pomoćnika robota, koji može da kuva, pere, da čisti... Otprilike ga prodaju za 40.000 dolara u Americi. Nije nešto velika serija. Postoji nekoliko primera gde su puštani u produkciju. Ti roboti imaju sigurno kodiranu verziju za vojnu primenu. Ja sam, recimo, siguran da Kina ima nekoliko hiljada, a ne želim da razmišljam da li ima stotina hiljada robota, koji mogu biti visoki tri-četiri metra naoružani svim mogućim oružjima... U desnoj ruci imaju raketni bacač automat, napravljeni su od materijala koji može da izdrži udarce svih protivoklopnih sredstava i sada zamislite takve robote koji se ne plaše, koji skaču i jurišaju bez ograničenja na ljudske borbene linije. Mislim da bi tu sukob robota i čoveka mogao veoma brzo da se desi jer te robote će imati svega nekoliko država sveta, za SAD i Kinu ne sumnjam, verujem da će im se pridružiti i Ruska Federacija, možda i poneka evropska zemlja. Tu će negde da se zatvori taj krug i dugo vremena niko drugi neće moći parirati. Moglo bi doći do praktično holivudskog scenarija borbe ljudi i robota, a u nekoj potencijalnoj sferi čak i sukoba između robota kroz neke geopolitičke konstrukcije, koje se izvesno mogu desiti, čak možda i namerno, radi testiranja robotskih sistema. U to sam prilično siguran zato što, kažem, iz ličnog iskustva praćenja trendova tehnologija, znam da vojska ide bar deset godina ispred. Ako je ovo ono što mi danas vidimo, onda možemo i da slutimo šta najmodernije vojske sveta zaista imaju kao tajno oružje po svojim hangarima.“

U Los Anđelesu je 20. juna na velikom izložbenom prostoru otvoren muzej veštačke inteligencije, koji ima radni naslov "Mašine sanjaju“.

"To je verovatno mesto gde su oni odlučili da izlože neke od najinovativnijih aplikacija primene veštačke inteligencije robotskih sistema. Nije ni čudo što je to Kalifornija jer na području od Los Anđelesa i San Franciska se nalaze centrale svih ovih najvećih kompanija o kojima smo govorili... To je interesantno, videćemo da li uspešno mogu da se bave umetnošću, s obzirom na to da ne mogu da emituju emociju. Šta rade mašine, one praktično imaju u sebi bazu čitave umetnosti koju je ikad stvorio čovek. Svaki i najmanje poznati slikar na svetu pa sve do najpoznatijih ‒ Mikelanđela, Leonarda, Van Goga i ostalih... Oni to imaju u svojoj bazi. I oni su u stanju da praktično iščitaju milione uzoraka različitih doba, različitih tema, različitih perspektiva, i onda da to oponašaju. E tu dolazimo do toga da oponašaju, to znači da u sistemu veštačke inteligencije neće izaći iz okvira poznatog, iz toga da napravi neku kombinaciju...“

Da li će te pametne mašine zloupotrebiti svu tu moć koju im je dao čovek?

"Može da se desi da zloupotrebi. Ali u konkretnom slučaju ona će pokušati da slika tako što će iskombinovati na stotine stilova drugih centara, ali čitava poenta je da neće moći da ubaci ništa novo jer ne može produkovati svoju vlastitu emociju... I tu dolazimo do one tačke zašto ni najbolja mašina danas ne može da napravi umetničko megadelo Leonarda ili... Neće moći.“

Da li bi mogla, ako bismo je "nahranili“ podacima?

"Ona je već nahranjena. Ali znate šta ona može da uradi, ona može da oponaša Van Goga pa da pokuša da napravi sliku koja je baš u stilu Van Goga. Da li će nas oduševiti? Pa neće, mi ćemo samo reći – e, ova mašina pokušava da bude Van Gog. Za nas neće biti ništa novo. Nama treba u stvari umetnička inovacija. I tu je negde i granica mašine. Jer ona ne može da iznađe inovaciju, zatvorena je bazom znanja, slika, koju joj je čovek dao svih mogućih slikara sveta od sada pa unazad hiljadu godina. Sve ono što smo mi dispenzovali mi smo joj dali za bazu. Sada je ta baza ogromna, za čoveka nepregledna. Mi bismo mogli gledati milion slika za deset života, a ona to može uraditi za minut. Ali šta da radi onda sa tim. Ona u principu pokušava da iskombinuje tu veliku bazu znanja, ali da iskombinuje, i veoma bitna je tu reč, algoritmi tu rade kombinovanje, ne stvaranje nove slike.“

Neću nikada zaboraviti jednog čoveka, oligarha američkog, sa nekim poljskim prezimenom. On kaže – bio sam u svemiru i nisam video Boga. Nema ga, ali ćemo ga mi napraviti. Ja sam se zaledio.

"Nema garancije da nešto neće biti. Ja sam siguran da dalji razvoj veštačke inteligencije i robotike mogu da nas dovedu do raznih obrta. Ali, da se vratim na onu ključnu tačku, robot jeste preteča čoveka u stvarnom smislu inteligencije, u baratanju činjenicama gotovim, ali ne u stvaranju novog i gde će veštačka inteligencija moći samu sebe da trenira i da unapredi. Neke stvari ukazuju da se ide i ka tome, a da li će se do toga doći, verovatno hoće. Kada? Možemo spekulisati, da li će to biti u narednih 10‒20 godina, stvari se ubrzavaju i sve više se u robote ulaže. Moguće da će u jednom trenutku moći da se izrazi i emocija kroz robote, posebno ako vodimo računa da hardver, odnosno ovaj opipljivi deo robotskog kompjuterskog sistema, koji je danas na bazi provodničkih čipova, uskoro treba da bude zamenjen kvantnim kompjuterima i kvantnim čipovima koji su u startu milion puta moćniji. Još kvantna tehnologija nije zatvorena, ali postoje određeni laboratorijski uzorci koji su demonstrirali uspešnost tog koncepta. Naravno, do njihove realizacije za komercijalnu upotrebu proći će još neko vreme. Opet kažem, prvo vojna primena pa će se onda to negde pojaviti u civilnoj upotrebi. Možda će to omogućiti dramatičan skok u razvoju svih tehnologija, ne samo veštačke inteligencije. Kada pričam o trendovima, mnogo moćnih i uspešnih tehnologija je zanemareno poslednje dve-tri godine zbog veštačke inteligencije. Ja bih tu dodao i block chain i mnoga druga rešenja koja su veoma važna, mnogo moćna i veoma primenljiva. I da ste pričali o čoveku od pre stotinu godina koji je živeo pogotovo u našim krajevima bez struje i vode, često i bez puta itd., šta će biti 2020 ili 2030. godine, on bi vas gledao i rekao da ste ludak. Tako da mi ne možemo pogađati, ali da će se progres dešavati ubrzano ‒ hoće i da će naravno u nekom trenutku i nemoguće postati moguće.“

Završavamo priču sa gospodinom Aleksandrom Mastilovićem, uz opasku da je sasvim moguće da će se pametne mašine pobuniti protiv čoveka. Pamćenje nas uči da – gde god se dogodilo zlo bio je prisutan i čovek. Ne treba se plašiti veštačke inteligencije, nego ljudi koji upravljaju njom.

Zanimljiva je anketa koju je uradila Ana Martinoli, teoretičarka medija i profesorka FDU-a, koja otkriva da je predrasuda da je generacija Z u Srbiji (ljudi između 18 i 40 godina) bez rezerve svoj život "predala“ veštačkoj inteligenciji. Odrasla uz algoritme, formirana na Tiktoku, navikla na trenutne odgovore, ona tehnologiju doživljava kao prirodan produžetak sebe.

Međutim, istraživanje "Tool, Toyor Trojan Horse?“ koje su u februaru sprovele agencije "McCann Beograd“ i "UM Beograd“, donosi mnogo složeniju sliku. Čak 82 posto Gen Z koristi AI redovno, od toga gotovo polovina svakodnevno. ChatGPT je za mlađe ispitanike ono što je "Gugl“ bio za prethodne generacije – polazna tačka i sinonim za čitavu kategoriju aktivnosti.

Danas se svaki AI alat naziva "ChatGPT“, kao što se nekada sve internet pretraživanje zvalo "guglanje“. Obrazac usvajanja je poznat, ali brzina promena i domen upotrebe su danas osetljiviji jer ChatGPT nije tu samo da pretraži informacije, već i da ih proizvodi, oblikuje i selektuje. Istraživanje "McCann“-a pokazuje i da uprkos dubokoj integraciji u svakodnevne navike, većina mladih AI ne doživljava kao nezamenljiv deo života. AI je ubrzanje, ali ne i oslonac. Zgodna prečica, ali ne i životna infrastruktura.

Kada bi AI nestao, 86 procenata bi jednostavno nastavilo dalje, bez osećaja katastrofe. Gen Z ne gradi identitet oko veštačke inteligencije, već je koristi pragmatično, kao alat koji može da ubrza i olakša. Uvid u ono što Gen Z plaši, a u vezi je sa AI-jem, otkriva možda i više od samih navika korišćenja. Najveći strah, koji deli više od polovine učesnika pomenutog istraživanja, nije nestanak posla niti dominacija mašina, već nestajanje granice između stvarnog i generisanog sadržaja. Ne plaše se tehnologije kao takve, već gubitka istine kao zajedničke osnove. Gen Z nije tehnofobična, ali nije ni bezuslovno tehnološki optimistična, kakve su bile ranije generacije. Gen Z donosi nov odnos – lucidnu anksioznost korisnika koji sistem poznaju, razumeju iznutra i zato mu manje veruju. Gen Z nije nostalgična jer ne može da pamti analogno vreme, što još zanimljivijim čini jasnoću i kritiku sadašnjosti koju tako jasno analiziraju i imenuju. Posebno je zanimljiv centralni podatak iz ovog istraživanja. Čak 69 posto mladih želi manje tehnologije i više ljudskog kontakta u svakodnevnom životu. Gotovo polovina, 45 posto, kaže da bi voleli da su odrasli u vremenima bez pametnih telefona, a tek malo manje njih ne veruje da živi zanimljiviji život od prethodnih generacija zahvaljujući tehnologiji kojom raspolaže, navodi ovo zanimljivo istraživanje.

Nova tužba protiv autora ChatGPT, skrivali rizike od njegove upotrebe