Život
01.11.2021. 23:05
Tanjug

Novo otkriće

Homo Bodoensis je, zapravo, naš predak?!

arheologija
Izvor: Shutterstock

Homo Bodoensis, ili prethodnik savremenog čoveka, zvanično je definisan i ušao je u naučnu literaturu i postoje dobri argumenti da ostane u upotrebi u nauci, izjavio je asistent na Odeljenju za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu Predrag Radović.

"Očekujem burnu diskusiji oko toga. Mi smo spremni za to, smatramo da imamo sjajne argumente za našu reviziju fosilnih hominina tokom srednjeg pleistocena", rekao je Radović agenciji Tanjug.

Profesorka kanadskog Univerziteta u Vinipegu Mirjana Roksandić i Radović autori su naučnog rada objavljenog u inostrano prestižnom časopisu "Evolušneri antropolodži", u kome predlažu upotrebnu novog imena Homo Bodoensis za prethodnika savremenog čoveka.

"Fosili na osnovu kojih je vrsta definisana su već poznati u nauci. Kako se promenilo naše znanje u kontekstu paleoantropologije, pogotovo sa modernim paleogenetičkim analizama, već poznati primerci sa teritorija Afrike mogu da se organizuju u novu vrstu Homo Bodoensis", rekao je Radović.

U radu, koji potpisuju još i kineska paleoantropološkinja Šju Ðie Vu i antropolog sa Havaja Kristofer Džej Bae, predloženo je i da se prekine sa upotrebom starih naziva Homo heidelbergensis i Homo rhodensiensis, za koje postoje brojne, često kontradiktorne definicije.

Problematika srednjeg dela pleistocena, koji je trajao pre 770.000 i 130.000 godina, je dugo u nauci poznata kao "zbrka u sredini", zato što su morfologije i anatomije fosilnih ostatka ljudi iz tog perioda "vrlo nezgodne za klasifikaciju".

Prema Radovićevim rečima, nauka mnogo bolje razume šta se dešavalo pre srednjeg pleistocena i posle srednjeg pleistocena, od kada imamo modernog čoveka, denisovca i neandertalca, nego u samom srednjem pleistocenu.

"Naša ideja je bila da ponudimo konkretno rešenje, ne samo da primetimo šta su problemi. Vrsta je zvanično definisana, ali kako to ide u nauci, da li će takson da zaživi zavisi da li će drugi naučnici nastaviti da ga upotrebljavaju", naveo je Radović.

Vrsta koju su Roksandić, Radović i ostali definisali kao Homo bodoensis je nazvana po lokalitetu Bodo D''Ar u Etiopiji gde je pronađena fosilna lobanja stara 600.000 godina, koja je tipski primerak nove vrste. Vrsta uključuje ljudske ostatke iz srednjeg pleistocena sa područja Afrike, ali potencijalno i određene fosile iz istočnog Mediterana.

U tom kontekstu fosilni fragment donje vilice iz Male Balanice u Sićevačkoj klisuri, koji već dugo istražuje profesor Filozofskog fakulteta Dušan Mihailović, smešten je u period star oko 500.000 godina.

"Ta vilica hronološki i anatomski odgovara našoj definicije Homo bodoensisa. Tako da je moguće da je ta vrsta bila prisutna i ovde", naglasio je Radović.

Prema njegovim rečima, u filogenetskom smislu značaj Homo bodoensisa je što se ta vrsta, posle račvanja loze ka savremenom čoveku, denisovcu i neandertalcu, hronološki nalazi na "našoj grani evolucije".

"Mi smatramo da Homo bodoensis predstavlja direktnog pretka modernog čoveka, odnosno nas", ocenio je Radović.

Primetivši da je rad objavljen pre nekoliko dana u "Evolušneri antropolodži" već pobudio diskusiju u naučnoj zajednici, Radović ističe da je uzbudljivo kada naučni radovi "nisu mrtvo slovo na papiru već nešto o čemu se diskutuje".

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
few clouds
12°C
21.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve