Aleksandar Seničić

Direktor YUTA o novim PRAVILIMA ZA PUTOVANJE, ekskurzijama...

Putovanje, kofer, putnik — Izvor: Shutterstock

Leto nam je pred vratima, a planovi za godišnje odmore i putovanja su u punom jeku.

Mnogi su se u predsezoni već uputili na razne morske, planinske, seoske i druge destinacije, dok ostali merkaju najpovoljnije destinacije u naredna tri meseca.

Kakvu turističku sezonu možemo da očekujemo ovog leta, da li je Grčka i dalje najpoželjnija destinacija za prosečnog srpskog građanina, da li se turizam oporavio od dve godine korona krize, ali i gde se sve u Srbiji može letovati, u intervjuu za nedeljnik “Ekspres“ govori Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA).

Glavna letnja turistička sezona je pred nama. Još je rano za bilo kakve precizne ocene, ali sudeći po interesovanjima za predsezonu da li će ova godina biti bolja od prethodne kada je reč o turizmu?

“Presek prodaje i rezervacija koji je napravljen pred prvi maj daje nam za pravo da se nadamo uspešnoj i boljoj sezoni nego prethodne godine. Prema tadašnjim analizama, uplaćeno i rezervisano je do tog perioda za oko sedam odsto više aranžmana nego u istom periodu prošle godine. Kada je reč o dolascima stranih turista, i taj trend je u usponu, tako da se i u tom segmentu može očekivati još jedna rekordna godina.“

Aranžmani za Grčku poskupeli su u odnosu na prošlu godinu. Da li je bez obzira na to zemlja Helena i dalje najtraženija destinacija kod srpskih turista?

“U pravu ste, sve destinacije su poskupele, shodno globalnoj inflaciji koja je uslovila poskupljenje svih roba i usluga koje utiču na formiranje cena. Bez obzira na takav trend, Grčka je i ove godine najtraženija destinacija, očekujemo i nešto više od milion srpskih turista u Grčkoj tokom sezone.“

Uvedena su i nova pravila za putovanje autobusima na letovanje. O čemu je konkretno reč?

“Iz razloga bezbednosti putnika, ali i jednog manjeg broja putnika koji je zloupotrebljavao mogućnost da nosi neograničenu količinu prtljaga, bili smo prinuđeni na ograničenje komada i težine prtljaga kod putovanja autobusom. Dešavalo se, naime, da dva putnika, koji zauzimaju dva sedišta, nose i po pet-šest torbi, ručnih frižidera, gumenih čamaca, ležaljki, stolica, suncobrana i sličnih stvari. To je često dovodilo u situaciju da nismo imali mesta u prostoru za prtljag za one putnike koji imaju po jedan kofer, a dođu nešto kasnije na polazak. Najčešće bi putnici insistirali da višak prtljaga unesu u putničku kabinu. S obzirom na to da nam je skrenuta pažnja od strane MUP-a da je to protiv Zakona o bezbednosti saobraćaja i da svaki komad prtljaga u putničkoj kabini predstavlja pretnju za putnike kod iznenadnih kočenja, što može biti i fatalno, predviđene su veoma visoke kazne u iznosima od 300.000 do dva miliona dinara. U putničku kabinu sme da se unese manji ručni prtljag koji može da stane na policu iznad sedišta sa neophodnim sitnicama kao što su voda, sendvič i slično. Dakle, isključivo iz bezbednosnih razloga, ali i podjednakog tretmana svih putnika, promenjena su pravila. Da bi bilo jednostavnije da se putnici priviknu, koristićemo model jedno sedište – jedan prtljag do maksimalnih 23‒25 kilograma. Ne verujem da će neko meriti prtljag, ali to se svakako može proceniti. Takođe će verovatno biti tolerancije u nekom normalnom uzorku, kao i razumevanja za stvari koje mogu biti neophodne, kao što su dečja kolica na primer. Važno je da putnici znaju da višak prtljaga, ukoliko ga imaju, moraju prijaviti agenciji pre puta da bi bili sigurni da će biti mesta bez obzira na doplatu, kako ne bi morali da ga vraćaju sa polaska. Ne verujem da će ova odluka biti razlog za odustajanje od putovanja jer iskreno mislim da je 23 kilograma prtljaga po putniku i više nego dovoljno za 10 dana odmora.“

Proteklih godina bili smo svedoci slučajeva prevara pojedinih turističkih agencija. Šta je to na šta treba da se prvo obrati pažnja kada se uplaćuje letovanje preko agencije?

“Pre svega ne mogu do kraja da se složim sa konstatacijom ’prevara’ jer veći deo prestanka sa radom turističkih agencija je posledica korone i teških uslova poslovanja. Ali svakako da je neprijatno. Ipak, garancije putovanja koje su agencije imale dale su rezultat u povraćaju novca oštećenim turistima, dakle model zaštite je dosta dobar. Prevara ili zloupotreba poverenja potrošača nije stvar koja se samo dešava u turističkim agencijama, a čini mi se da se tome daje najveća pažnja u javnosti iako i u drugim segmentima, čini mi se, takvih slučajeva ima mnogo više i češće. Putnici treba da provere da li agencija poseduje licencu za rad u APR-u jer time su sigurni da postoji i garancija u slučaju prestanka rada, a od ove godine kod uplate aranžmana neophodno je da se zahtevaju, osim ugovora o putovanju, koji pažljivo treba pročitati i utvrditi da u njemu stoje sve stavke koje ste ugovorili, i garancija putovanja koja ima svoj jedinstveni broj i koja je garancija da je putnik uveden u bazu i da može ostvariti svoja prava kod sličnih situacija. Važno je istaći i da na osnovu tog jedinstvenog broja putnici mogu na sajtu Ministarstva turizma proveriti da li je njihov ugovor unet u bazu prodatih aranžmana.“

Turisti se često žale na mnoge stvari tokom letovanja u vezi sa smeštajem. Ima tu i opravdanih i neopravdanih kritika, kakva su Vaša iskustva sa pritužbama turista?

“Da, turisti su skloni da se žale i na one stvari koje su im bile predočene i prilikom uplate ili jednostavno nisu sa dužnom pažnjom pristupili ugovaranju putovanja. Ima i osnovanih žalbi, ali i onih koje nemaju uporište u zakonu, pa čak ima i zloupotreba Zakona o zaštiti potrošača. Broj žalbi koje se zvanično upute je na nivou 0,5 odsto od broja uplaćenih aranžmana i to je znak da se putovanja izvode savesno, jer ako uporedimo sa evropskim zemljama, prihvatljiv procenat ide do 0,4 odsto od ukupno realizovanih aranžmana. Sa te strane možemo biti zadovoljni, ali svakako da treba i dalje raditi na naprednim i savremenim rešenjima koja će u velikoj meri zadovoljiti putnike. Naša iskustva su slična iako mi imamo i svoju arbitražu i medijaciju i vrlo uspešno rešavamo sporove putnika sa agencijama članicama naše asocijacije.“

“Buking“ je sve prisutniji vid organizacije letovanja, pogotovo kod mladih. Da li je to ipak neretko i rizik jer i tu ima dosta prevara?

“Kod samostalne organizacija putovanja, pre svega treba izbegavati ponude pojedinaca i grupa na društvenim mrežama jer je tu najviše prevara i nema nikakvih garancija ni sigurnosti, dok je kod organizacija preko poznatih sistema za rezervisanje drugačije, za nijansu skuplje i sa nekim pravima koja znaju da budu dosta rigidna i zavise od toga gde je sistem registrovan kao pravno lice. Najčešće se radi o ’egzotičnim’ destinacijama ili poreskim rajevima, gde nije prioritet zaštita potrošača. Svakako, treba biti oprezan, sa dobrim poznavanjem stranog jezika i ukoliko je moguće izbegavati plaćanje unapred.“

Kako biste ocenili turističku kulturu prosečnog građanina Srbije?

“Jedna je stvar ako govorimo o kulturi putovanja, koju svakako posedujemo jer volimo da putujemo. Ali, sa druge strane, moram da kažem da je edukacija u domenu putovanja ipak na dosta nižem nivou od one koja bi omogućila i turističkim agencijama i putnicima bolje razumevanje i lakšu komunikaciju, a samim tim i kvalitetnija putovanja. Moramo svi zajedno da radimo na edukaciji putnika u svim domenima putovanja, da bismo dostigli nivo koji postoji u razvijenim zemljama. Tu je neophodna i pomoć države, ali i recimo osiguravajućih društava oko novih proizvoda osiguranja putnika i njihovog novca.“

Da li se zna koliko je pandemija korone nanela štete turizmu u Srbiji i da li smo na putu oporavka ove privredne grane?

“Korona je katastrofalno uticala na celu turističku industriju pa tako i na turističke agencije, koje za razliku od kolega hotelijera, nisu imale značajnu pomoć u tom periodu. Ipak, veliki broj agencija je preživeo. Nije bilo velikih ’lomova’ tržišta i polako se vraćamo u normalan radni ciklus. Očekivanja su da ćemo sa sledećom sezonom u potpunosti da se vratimo u normalan režim rada uz veliki problem oko radne snage koja je u ozbiljnom deficitu.“

Kakvu turističku sezonu očekujete kada je reč o letovanju u Srbiji?

“Prognoze oko dolaska stranaca sam već spomenuo, očekuje se rekordna godina, slično je i sa domaćim gostima. Sto hiljada vaučera je podeljeno, ali ne samo oni, već i stečena navika da putujemo po Srbiji značajno utiče na povećanje prometa. Očekujemo dobru i rekordnu godinu kad je reč o turizmu u Srbiji.“

Školska godina je na kraju, ali da li će se od septembra konačno urediti svi aspekti kada je reč o organizaciji ekskurzija i izleta učenika u srpskim školama?

“Nažalost, ta tema je jako opširna i kompleksna. Iskreno, ne verujem da se tako brzo može naći rešenje. Naime, s obzirom na to da se tu moraju uključiti ministarstva prosvete, turizma i finansija, trebaće vremena. Ukoliko želimo, a svi to želimo, da ekskurzije budu jeftinije i dostupnije najvećem broju učenika, moraćemo ozbiljno da otvorimo tu temu. Nije stvar u turističkim agencijama, već u celom sistemu, i u pravilima i obavezama koje su predviđene, a nisu donele efekat prema očekivanjima, pre svega roditelja i dece. Moramo da menjamo pravilnike, da ih osavremenimo, ali i da menjamo i navike i želje. Moramo da postavimo prioritete – da li želimo da nam deca borave u hotelima ili je prioritet da se druže i borave u skladu sa svojim godinama, u smeštaju koji je njima prilagođen, uz obavezan i edukativni deo tih putovanja, ali realno edukativan, a ne napisan na programu. Tek tada možemo da pričamo o dostupnijim i rezonskim putovanjima u ovom delu turističkih putovanja.“

Koju Vi destinaciju privatno najviše volite za odmor ‒ more, planinu ili nešto možda treće?

“Kao i velika većina Srba, more je prvi izbor za letnje mesece. Od destinacija volim Grčku, Crnu Goru i Španiju. Ipak, trudim se da svaki slobodan trenutak provedem u Srbiji, u nekoj od naših prelepih banja, kao što su na primer Vrnjačka Banja ili Sokobanja, dok je zima rezervisana za naše planine ‒ Kopaonik, Stara planina ili Zlatibor.“

Spremite se na vreme: 4 saveta za letovanje