BEZ NJEGA BI ŽIVOT BIO BESMISLEN: Kako stres može da promeni naše živote nabolje?

Stres je postao najveća boljka 21. veka, zbog toga što doprinosi krizi mentalnog zdravlja, toliko da je nauka sugerisala da utiče na nerođenu decu. Ali, možda nije toliki zločinac koliko su to od njega napravili.

Psiholozi nas žele naoružati spoznajom da neki stres može biti dobar, zdrav i produktivan. Ova vrsta je poznata kao "eustres" i bez njega, kažu, naš život bio bi dosadan i besmislen.

Pročitajte još: Kada ću biti srećna u svojoj koži?

"Postoji percepcija da je stres uvek loš za mozak, ali to nije tačno. Vaš stresni odgovor je ključan za vaš opstanak. Pospešuje vaš rad, izuzetno je važan za budnost i priprema vas za prilagođavanje za sledeće stvari koje dolaze", ​​kaže Danijela Kaufer, neuronaučnica sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, dodajući da ljudi mogu reći kada se osećaju pomalo pod stresom.

"To osećanje je povezano sa adrenalinom, to pokreće ljude", navodi ona.

Kauferova je pronašla fiziološke dokaze moći "eustress-a". Njen tim je uporedio aktivnosti u hipokampusu - "područje koje je uključeno u učenje i pamćenje" - pacova izloženih dugotrajnom stresu u odnosu na umereni stresor uporediv sa eustressom kod ljudi. Poslednji je pokrenuo rast novih neurona.

"Ti neuroni se zatim selektivno aktiviraju i pomažu u učenju za sledeću stresnu situaciju. Dakle, u tom trenutku ste bolji, a onda ste bolje opremljeni za buduće stresore."

Ovaj efekat je nešto s čime se susrela Aleksandra Lichtenfeld, mentorka poslovnog odnosa.

Pročitajte još: Savršenstvo je opasno

"Ako sebe izbacite iz svoje zone komfora, ona vas rasteže i gura. Poboljšava ne samo vašu predstavu, već i sve o vama. "

To ne znači da treba preterivati u stvarima. Zato se snažno ohrabruje prihvatanje više situacija koje su zastrašujuće, ali ne predstavljaju ozbiljnu pretnju - vožnja rolera, javni govor, razgovori za posao. Ali još jedan ključni razlog koji svi moramo znati o "eustress-u", tvrdi Ričard Stivens, viši predavač psihologije na Univerzitetu Kel, da je moguće pretvoriti nevolju u "eustress" preispitivanjem stresnih situacija kao pozitivnih izazova.

Kada je reč o efektima stresa, perspektiva je najvažnija. Kaufer spominje studiju iz 2004. godine u kojoj su istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku otkrili da žene koje su prijavile najveći nivo stresa imaju markere u svom DNK koji pokazuju ekvivalent bržeg starenja za najmanje jednu dodatnu deceniju.

Dakle, koliko se stresno osećate diktira fiziologiju reakcije na stres.

"Istraživanje s pacovima je pokazalo da situacija s "eustres-om", a ne nevolje dovodi do povećanja nivoa hormona oksitocina i njegovih receptora. Životinje počinju da rade zajedno i dele resurse", kaže Kauferova. Dok kada se primeti preteći stres, "primećeno je smanjenje oksitocina nedeljama posle."

U takvim vrstama situacije vam je potrebna socijalna podrška, ali vi se povlačite. Zato je zaista važno da svoj stres shvatite na pravi način. "

Ovde na kraju pričamo o "regulaciji emocija", što je ideja da, umesto da budemo u toku i pozivamo svoje emocije, primenjujemo različite strategije da bismo doživeli povoljne ishode.

"Takve stvari kao što su pažnja ili preusmeravanje ili jednostavno izbegavanje određenih situacija." Bilo šta drugo što pomaže da se podigne raspoloženje takođe je od pomoći ovde - vežbanje, zdrava ishrana, dovoljno odmora.

Savetuje se da se ne pokušava s modifikacijom emocija - ostavite ih na miru, oni su tamo s razlogom. Imajte ta iskustva. To je način da postanete otporniji. Priviknite se na svoje emocije i naučite da živite s njima i prihvatite ih, ne pokušavajte da upravljate njima previše. Naviknete se i na izazovne situacije.

Pragovi stresa kod nekih ljudi su viši od drugih, zavisno od, kaže Kauferova, "gena, istorije života, onoga što se desilo dok ste bili u materici, sklopa u vašem mozgu". Mnoge su stvari van naše kontrole.

"Zato je važno nikoga ne kriviti za određene reakcije na stres", kaže ona: "Ako nešto možete da vidite kao: Pa, ako to učinim, možda ne uspem, ali shvatam da je ovo neophodan korak do uspona tamo gde želim da budem, to je način prepravljanja onoga što bi se moglo shvatiti kao sasvim negativna stvar u nešto pozitivnije."

Posmatrajte rokove i radno opterećenje kao izazov koji treba ispuniti ili priliku za rast, a ne na nešto što je nemoguće savladati. Šta u vašem radu donosi smisao? Šta je vredno ulagaja energije?

"Bez izazova dolazi dosada. Život sa nultim stresom nije život vredan življenja."