KAZALJKE NA ČASOVNIKU POMERITE SAT UNAPRED: U nedelju počinje letnje računanje vremena, a zbog ovoga je uvedeno

U noći subota na nedelju kazaljke na časovnicima pomerićemo sat unapred, što je za deo stanovništva koje obožava da spava loša vest, ali na duži rok je to dobra informacija, za drugi deo stanovništva, obično one koji vole rano ustajanje.

Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena koristi 60 država. Prva ga je uvela Kanada 1908. godine, a dve godine kasnije sledile su Sjedinjene Države, u Evropi letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916, a ubrzo su joj se pridružili Austrija i Velika Britanija. Posle Drugog svetskog rata letnje računanje vremena je ukinuto, ali je opet uvedeno šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka zbog energetske krize koja je tad vladala.

Evropska unija je 1996. standardizovala letnje računanje vremena, a 2001. je bila prihvaćena evropska direktiva o letnjem računanju vremena, koja važi za sve članice EU i uvodi jedinstven datum prelaska na letnje i zimsko računanje vremena. Jedina država u Evropi, a koja ne uvažava evropske direktive je Island.

Glavni razlog za uvođenje letnjeg računanja vremena je bila ušteda energije, odnosno bolje iskorištavanje prirodne svetlosti. Takva promena vremena je bila smislena nekada, a danas kada sve više koristimo električnu energiju, bez obzira na to da li je dan ili noć, sve više je sumnji u smisao pomeranja sata dva puta godišnje. Inače retka istraživanja govore, da je ušteda energije zbog toga zanemarljiva.

Za ukidanje pomeranja časovnika sa prihvatanjem rezolucije u evropskom parlamentu februara ove godine glasalo je 384 evropska poslanika. Za sada kako stvari stoje evropska komisija nije se zagreajala da tu inicijativu ostvari. Upravo suprotno, evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc je rekla da treba uvažavati prednosti dužeg dana i nezvanično rekla da u mnogim evropskim prestonicama nema volje za promene.

Glavni protivnici letnjeg računanja vremena dolaze pre svega iz severnoevropskih država, gde je zbog blizine severnog pola letnji dan i onako dug, zime sa nekoliko časova svetla izuzetak, jer su i onako svo vreme u mraku. Među najvećim protivnicima su Finska i Nizozemska. Argumenti za ukidanje letnjeg računanja vremena su veoma raznovrsni, osim energetskog, studije navodi i povećanje broja saobraćajnih nesreća, srčanih udara i manju produktivnost zaposlenih tokom prvog dana od uvođenja letnjeg računanja vremena.