Nećemo joj skidati tu krunu i lentu, već ćemo vas samo malo bolje upoznati sa ovom vrstom.
Pika voli velike nadmorske visine. Ne zanimaju ih šume i drveće, već golo kamenje u koje se savršeno uklapaju.
Iako pomalo liči na glodare, pre svega na zeca, pika nema šiljate uši i mnogo je manja životinjica. Rep joj je dugačak, ali se to ne može videti na prvi pogled jer je često savijen.
Žive sami, osim u vreme parenja kada se zbližavaju i neko vreme provode „porodično“.
Ako su u opasnosti, proizvode veoma glasan i specifičan zvuk. Tako upozoravaju i ostale da nešto nije u redu.
Zimi su aktivni koliko i leti, ali ipak imaju svoja mala skloništa na kojima rade tokom cele sezone toplih meseci, skupljajući cveće i travu koje jedu kada sveže hrane ima manje.
I kao što piše na početku teksta, oni su veoma ugroženi i to zbog klimatskih promena koje u velikoj meri utiču na udobnost i bezbednost njihovih staništa.
