Vesti
01.12.2023. 15:56
Život
09.12.2023. 23:20
Aleksandar Stanković
Crveni alarm
Klimatske promene - daleko od mita i opasno blizu istini
Jedan od najvećih mislilaca 20. veka, Nikolaj Berđajev, otvorio je svoje razmišljanje u “Sudbini čoveka u savremenom svetu“ sjajnom rečenicom: “Još snažnije osećam da se noć i tama nadvijaju nad svetom, kao što je to bilo u početku formiranja srednjovekovnog sveta, pre srednjovekovne renesanse.“
Može se tvrditi da svet ponovo čeka neki novi renesansni preokret da bi se ispravile pojedine nepravilnosti u onome što se latinski kaže sic mundus movet. Jedna od onih tema koja čeka povratak na pravi put obuhvata klimu i klimatske promene, a posledično i kvalitet čovekovog života na Zemlji. Na zlatnom pesku Arabijskog poluostrva, u Dubaiju, otpočela je klimatska konferencija COP 28 koja se tradicionalno organizuje pod budnim okom Ujedinjenih nacija.
Mnogi kritičari osudili su mesto održavanja ovog skupa, a urednik teme klimatskih promena sa BBC-ja se u naslovu svog teksta zapitao da li klimatski samit u naftaškoj zemlji može bilo šta da promeni. Džastin Roulet se ne može kriviti zbog nepoverljivosti, posebno zbog toga što klimatske promene predstavljaju štukaturu svake političke agende. Ipak, i sam Roulet nalazi da je ova vrsta samita korisna, ako ni zbog čega, onda makar zato što se jednom godišnje sastaju svetski lideri i razgovaraju o takvoj temi.
Još jedan doprinos ovih konferencija bio je 2015. godine, kada je potpisan Pariski klimatski sporazum. Oko 200 zemalja usaglasilo se da uloži zajednički napor u smanjivanju globalnog zagrevanja, a koliko god snažne udarce trpeo taj sporazum tokom Trampovog predsedništva, on još predstavlja blistavi primer kako je moguće prevazići ostale nesuglasice s ciljem poboljšanja kvaliteta života čitavog čovečanstva.
Jasno je da je reč o gorućem problemu, a u tom tonu je ovaj samit otpočeo prilično žestoko, najavljujući dve vrele nedelje žustrih debata, ali i kuloarskih glasina. Na nalaze britanskog javnog servisa da će UAE ovaj skup iskoristiti kako bi sklapali nove naftne ugovore, predsednik COP 28 Sultan al Džaber, ne vodeći previše računa o diplomatskom izražavanju, nazvao je ove navode “lažnim“. Ostao je ipak opor ukus jer javnost nije saznala o čemu se razgovaralo iza zatvorenih vrata i da li je ova “petromonarhija“ zloupotrebila poziciju organizatora samita pregovarajući o novim naftnim ugovorima.
Sve što se dešava u arkani samo uzrokuje nastanak rumorne komunikacije, a to nikako ne doprinosi borbi sa klimatskim promenama. Posebno je važno da se pitanju klimatskih promena pristupi potpuno transparentno zbog narastajućeg broja teoretičara zavera koji odbijaju da veruju svojim očima ili bolje reći svojim osećajima.
Za njih, verovatno, neće biti dovoljno ni kada budu videli delove pojedinih zemalja potopljene. U sukobu mišljenja sa klimatskim aktivistima pristalice teorija zavere stvaraju duboku polarizaciju u društvu i jednostavno, šireći faktičke neistine, veoma važan problem globalnog zagrevanja prave manje vrednim.
Alarmantnost klimatskih promena je, slikovito rečeno, u crvenoj fazi. Jedna analiza u “Njujorkeru“ ilustruje kako se usled viših temperatura sve menja, a kada se kaže da vrelina utiče na izgradnju bolnice, onda svi ostali segmenti padaju u drugi plan.
To su prepoznali i organizatori COP-a 28 pa su svetla pozornice usmerena direktno na to kako klimatske promene utiču na zdravlje ljudi. “Politika“ navodi reči direktora globalne neprofitne zdravstvene organizacije “Malaria no more“ koji potencijalne opasnosti sažima: “Ekstremni vremenski događaji postaju ekstremni zdravstveni problemi.“
Tačnost ovih navoda izlazi iz okvira pitanja zdravlja koje je postavio Martin Enlund, rečeni direktor. Otvaraju se razmišljanja kako će se pristupiti uzgajanju hrane, ali i načinu života u celosti. Klimatske promene ne pogađaju samo ljude, već celokupnu floru i faunu na Zemlji.
Interesantno će biti da se isprati u kojoj meri će se lideri na samitu nadovezati na prošlogodišnji, kada je bilo reči o “sredstvima za gubitak i štetu“ kojima bi se nadoknadilo zemljama u razvoju jer su najviše trpele u globalnom generisanju kapitala, ali su i najviše ispaštale usled klimatskih promena. Ova inicijativa, koja je za sada samo na nivou floskule, može biti početak borbe za održiviju klimu.
Svako menjanje sistema je skupo, a naročito tranzicija na održiviju i čistiju energiju. Treba zameniti sve postojeće kapacitete za proizvodnju energije i eksploataciju resursa, a nova mehanizacija košta pa se male zemlje često ne odlučuju na takav korak jer imaju mnogo otvorenih frontova koje je prvobitno potrebno uspešno zatvoriti. Globalni jug u tome, sigurno, ne može uspeti samostalno.
COP 28 je idealno mesto za snažniji doprinos priči o vraćanju prirodnog naličja životu, može se razviti nešto poput ideje koje su lansirane u Davosu o “kapitalizmu sa ljudskim likom“, samo sa zelenim predznakom. Nije smisleno očekivati da će se odjednom ljudi vratiti u predindustrijski stadijum, da će sagorevati manje fosilnih goriva ili da će zaboraviti na život koji su privoleli, ali se u svemu tome mora naći prava mera.
Vesti
01.12.2023. 08:36
O čemu su pričali Vučić i Šarl Mišel (FOTO)
Masovna upotreba nafte, gasa i uglja kao izvora energije danas je izazovnija nego pre 31 godinu kada je potpisan originalni klimatski sporazum Ujedinjenih nacija. Leta su toplija, zime hladnije, stepeni na skali Andresa Celzijusa umeju da naprave dvadesetak koraka u rasponu od samo jedne noći. Vazduh se sve češće vidi. Iz sećanja ne mogu da iščeznu komparacije slika iz nekih od najzagađenijih gradova za vreme pandemije i pre nje. Razlika je bila dramatična.
Kako BBC prenosi, fokus ovogodišnje konferencije biće na zadacima koji su postavljeni sporazumom iz Pariza. Pažnja će biti posvećena tome kako da se ubrza prelazak na čiste izvore energije i pre 2028. godine, obuhvatiće se slanje novca za klimatsku akciju iz bogatijih u siromašnije zemlje, ljudi i priroda, ali i to da COP 28 bude “najinkluzivniji ikada“. Upravo ova poslednja karika biće najdiskutabilnija jer terminološka odrednica inkluzije može da bude višesmerna i klizava.
Nije isto kada se od Kine očekuje da uloži snažniji napor u smanjenju korišćenja fosilnih goriva kao izvora energije i kada se pred Indiju stavlja isti izazov. S druge strane, kako naterati neku od slabije razvijenih zemalja da preskoči taj momenat industrijalizacije zavisne od prljavih izvora energije? Puno i ravnopravno uključivanje svih država u neku finalnu deklaraciju je zato Gordijev čvor koji se mora raspetljati, a ne preseći.
Odsustvo američkog predsednika Džozefa Bajdena može apologetama vođenim interesima velikih naftaša dati municiju kojom bi osuli paljbu po zelenim ciljevima UN-a, ali to je svakako očigledna zamena teza. Ako se zna da je Bajden Sjedinjene Države vratio u okvire Pariskog klimatskog sporazuma, onda njegov nedolazak samo može značiti da je za njegovu administraciju ta tema apsolvirana i prihvaćena. Kamala Haris izrazila je američku nameru da usvoji nove regulative koje će ograničiti emisiju metana iz naftnog i gasnog sektora, a globalni doprinos se ogleda kroz tri milijarde dolara koje su izdvojene kao infuzija Zelenom klimatskom fondu.
Ovogodišnji samit bi verovatno poslao mnogo snažniju poruku da je papi Franji zdravlje dozvolilo da otputuje u Dubai i lično se obrati učesnicima. Premda pun potencijal nije ostvaren, nemali je doprinos koji su papine reči dale ovom samitu. Podržao je napore konferencije da se pronađe politička volja za odlučnije ubrzanje ekološke tranzicije, ali je i oštro osudio pokušaje da se krivica za klimatske promene prebaci na siromašne, sve u skladu sa školom filozofije oslobođenja kojoj papa pripada.
Jednog drugog penzionera zdravlje je nagradilo dovoljno da u ovom trenutku može da boravi u Emiratima. Kralj Čarls snažno se simbolički izrazio da “Zemlja ne pripada nama, već mi pripadamo Zemlji“. “Vašington post“ njega posmatra paradoksalno. Iako mu udeljuje nadimak “klimatski kralj“, ističe se nelogičnost u kojoj se osoba njegovog bogatstva sa velikim ugljeničnim otiskom zalaže za zaštitu životne sredine i borbu sa klimatskim promenama.
Svet
03.12.2023. 22:00
Marš za klimu u Briselu - ulicama prošetalo oko 20.000 ljudi (FOTO)
Kako bilo, ne može se osporiti da je svojim autoritetom i pojavljivanjem na konferenciji COP 28 monarh Ujedinjenog Kraljevstva doprineo da se poruka pronese svetom. Kako je on primetio, napredak postoji, dogovor iz Pariza 2015. godine bio je značajan trenutak koji je ulio nadu jer su države ostavile lične interese u planu zarad opšteg dobra, ali je sve još daleko od postavljenih ciljeva. Ovaj sedamdesetpetogodišnjak naglasio je da se moli da ovogodišnji skup bude još jedna snažna prekretnica u transformaciji ka boljem i zelenijem svetu.
Problem jeste u tome što su i papa i britanski kralj prilično daleko od godina u kojima su bili u naponu snage i vitalnosti. Tako da opasnost predstavlja što su njih dvojica jedni od glavnih zagovornika osvešćivanja sveta.
Nije, dakle, samo Amerika u gerontokratskoj klopci, već se pred tim ambisom nalazi i čitav svet. Ukoliko se nešto drastično ne promeni, buduće generacije su u stvarnoj opasnosti da počnu da žive u nekom drugačijem, nestabilnijem uređenju. To je jasno samo ako se pogleda podatak do koga su došli naučnici sa Univerziteta u Delaveru. Oni su zaključili da je samo u 2022. godini došlo do smanjenja globalnog BDP-a od 6,3 procenta, a uzrok tome bile su klimatske promene.
Ohrabrujući za budućnost jesu glasovi koji su došli iz saudijske državne naftne kompanije “Aramko“ i filijale “Eksona“ u toj zemlji, da će do kraja decenije smanjiti emisiju metana za 80 odsto. To zapravo ima smisla ako se zna da je Muhamed bin Salman, faktički vladar Saudijske Arabije, krenuo u promenu kursa ove monarhije. Ipak, zbog svih kontroverzi, moraju se pod prismotrom držati sve promene koje dolaze odatle.
Budućnost je sigurno u primarnom vidokrugu učesnika COP-a 28, a jedan od trezvenijih glasova mladih aktivista čuo se od Eme Haling, osnivačice neprofitne omladinske organizacije koja se bori protiv klimatskih promena “ClimaTalk“. U izjavi za “Juronjuz“ ona je istakla suštinu: “Za nas bi COP 28 bio uspešan ukoliko ne bude osnaživao glas lobija, moć novca i kratkoročnu politiku, nego glas nauke, mladosti i onih iz najugroženijih područja.“ Mladi su, dakle, svesni izazova. Vremena snažnog interesa i upliva u društvene odnose krupnog kapitala polako prolaze i neizbežno će doći do relokacije sredstava ka obnovljivim izvorima energije u budućnosti, a kao prekretnica se može posmatrati 2030. godina.
Globalni jug će i pored toga ostati pred velikim izazovom i pitanje je koliko će moći da ostvari napredak i posle navedene godine. Faktički se sada nalaze u situaciji u kojoj su gladni, iznemoglost se polako uvećava, a u šumi globalnih odnosa nisu baš sve bobice preporučljive za jelo. Sigurno je da im fali tehnologija, znanje i resursi, tako da nije dovoljna samo finansijska pomoć koju su, recimo, UAE preko “Masdara“, državne kompanije za obnovljivu energiju, namenili za raspodelu širom Afrike. Pored tih 4,5 milijarde koje će biti uložene u unapređenje kapaciteta za proizvodnju čiste energije, biće potrebno i puno ekspertize da bi se to ostvarilo na najbolji mogući način za sve.
Zato je razložno razmišljanje Vidžaje Ramačandran izneto u “Forin polisiju“, da siromašne zemlje treba da budu oprezne šta žele od ove konferencije. Poznata je ona narodska, pazi šta želiš, možda se i ostvari. Obično kada se ispuni, ljudi ne znaju šta da rade sa tim.
U raskoraku između potpune i promptne obustave korišćenja fosilnih goriva i postepenog prelaska mora da se nađe adekvatan balans, s obzirom na to da se svako pitanje upotrebe energije tiče direktno nacionalnih interesa. Analitičar RAND centra Rafik Dosani ističe važnost ovogodišnjeg samita i procenjuje da će od njega zavisti budućnost dometa onih koji će uslediti. On nudi i kompromisno rešenje kojim bi se uspostavilo određeno ograničenje u pregovaračkim okvirima, bazirano na nauci. To jeste zanimljivo jer bi suzilo manevarski prostor i strane usmerilo direktno ka sklapanju dogovora, ali kako i sam Dosani primećuje, veoma je teško da se bilo ko privoli na takvo uramljivanje pregovora.
Sve ovo Srbiji treba da posluži kao orijentir. Iako se zemlja ne može svrstati u red globalnog juga, veliki su izazovi pred njom na stazi prelaska ka čistijim izvorima energije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić akcentovao je nepokolebljivost Srbije: “Vreme je za konkretne akcije jer moramo da delujemo brzo i efikasno. Srbija je uvek spremna.“ On se u Dubaiju susreo sa brojnim svetskim državnicima, a u oficijelnom obraćanju na konferenciji istakao je da će Srbija početi sa izradom nove strategije kojom će se doprineti u borbi sa klimatskim promenama, ne samo u Srbiji, već i u svetu.
Poželjno je uvek na umu imati parafrazu Tukidida, velike države rade šta žele, a male trpe šta moraju. Srbija mora biti svesna svojih kapaciteta i treba biti oprezna u svojim postupcima jer postoji veliki pritisak koji ekološki aktivisti stavljaju na teret predsednika samita Sultana al Džabara, a jedan od najglasnijih kritičara je Al Gor, bivši potpredsednik SAD. Lunatično bi bilo da Srbija zauzme bilo kakvu poziciju, zato je predsednikov nastup sasvim smislen. Njime se Srbija pridružila opštem konsenzusu samita, ali uvek postoji prostor za napredak. Država se zato treba prioritetno orijentisati na konkretan doprinos stanovništvu, a uređivanjem sopstvenog dvorišta sigurno će se doprineti i svetu u celini.
Kada Mark Karni, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za klimatsku akciju i finansije, kaže da će svaka zemlja biti ocenjivana na osnovu sopstvenog doprinosa, on mora da sračuna u to da ne može kriterijum biti isti za sve. Situacija sa klimatskim promenama je zaista ozbiljna i očigledna je i laiku, ali države poput Srbije mogu samo da slede veće igrače. Veliki su i u ovome obavezani da vode, kako bi to formulisao profesor Miršajmer, a manje zemlje da slede.
Iako se ne napreduje željenom brzinom ka čistijem svetu, znajući koliko su oprečni interesi u pitanju, granicu dovoljnog prelazi što su se okupili u ovolikom broju i razgovaraju, a svaka zajednička dekleracija je uspeh. Defetisti bi možda rekli da to nije dovoljno, da treba uraditi više i da svetom ovladava tama, ali kako bi to formulisao Berđajev: “U noći sijaju zvezde i razgoreva se svetlost.“
Svet
12.11.2023. 15:41
Kad Amsterdam izađe na ulice...
Komentari
