Kratka istorija alata za građevinske poslove

Kada se prvi put pojavljuje termin “alat”?

Alati postoje od kada postoji i čovečanstvo, sa tim da su tadašnji modeli izgledali mnogo drugačije nego današnji moderni alati koji imaju veliki broj funkcija i opcija za primenu.

Još od davnina i praistorije ljudi su koristili određene predmete u svakodnevnom životu kako bi sebi obezbedili praktičniji život i jednostavnije snalaženje u okolini.

Termin “alat” prvi put je zabeležen tek u 12. veku u onom smislu i funkcionalnostima kakve danas poznajemo. Pre toga, u 11. veku i ranije korišćen je termin “instrument”, koji je bio mnogo sveobuhvatniji i pri njegovom pominjanju se moglo misliti kako na alate za rad, tako i na instrumente u medicini ili mnoge druge alatke.

U početku su ljudi alate pravili od kamenja i koristili ih za lov, pri čemu je glava bila oštra, a drška na neki način prilagođena praktičnom hvatu ruke.

Revolucija tehnike pravljenja alata desila se u bronzano doba, zbog potrebe čoveka u poljoprivrednim poslovima. Otkriće gvođža donelo je ubrzan napredak pri konstruisanju alata i oružija, da bi tek u Antičko doba došlo do dotkrića prvog mehaničkog alata.

Nastanak prvog ručnog alata i razvitak kroz vreme

Istoričari i proizvođači alata složili su se oko toga šta se može smatrati ručnim alatom, a šta su alati koji rade pod dodatnim naponom. Ručni alati jesu svi oni kojima je prilikom korišćenja dovoljna samo čovekova snaga, dakle bez dodatne pomoći struje, vazduha, baterija, hidraulike.

Prvi ručni alati nastali su još u Neolitu, kada je čovek probao da kleše kamen o kamen i shvatio da kada se ovaj pokret izvodi u određenom pravcu dolazi do zaoštravanja kamena.

Porodice alata po stepenu razvitka:

• Ručni alati iz prve porodice, kako se još nazivaju, nastajali su tako što se kamen zaveže za drveni štap, što je bila preteča prvog čekića.
• Druga porodica ručnog alata nastala je od šila i igle koji su bili preteča noževa, alata za sečenje u koje spadaju bodeži, mačevi itd. Makaze nastaju spajanjem noževa, odnosno njihovim ukrštanjem sa određenim mehanizmom.

Nakon toga zamislite makaze na čije su oštre delove sa unutrašnje strane postavljeni oštri zubi - nastala je prva testera!

• Treća porodica ručnog alata podrazumeva poluge za koje se ne zna tačno kada nastaju, ali se prvi put pisano pominju u spisima Pape Petra od Aleksandrije u 4. veku p.n.e., gde je citirao Arhimedove reči: “Dajte mi dovoljno veliku polugu i uporište, pa ću pomeriti i svet”.

Na bazi poluge nastaje alat pod imenom lopata, izuzetno koristan u poljoprivrdenim poslovima, kao i grablje, motika i plug. Pojedini ručni alati, poput sekire, imali su karakteristike sve 3 opisane porodice. 

• Četvrta porodica ručnih alata nastala je tako što je čovek otkrio rotaciono kretanje oko ose, pri čemu nastaju alati poput valjka, točka, zupčanika, ramenica.

Nastanak prvih električnih alata 

Prvi električni alati nastaju krajem druge polovine 19. veka, kada i prve kompanije koje koriste ove napredne mašine da posao obave mnogo brže, lakše i jednostavnije.

Samo je 16 godina bilo dovoljno da prođe od otkrivanja struje do nastanka prvog alata koji radi na struju. To je bio nemački model bušilice kompanije C&E Fein sa električnim motorom teškim skoro 8 kg.

Prvi model bušilice je bio osnova za dalja unapređenja, pri čemu su se velike kompanije kao što su Bosch, Black&Decker i druge takmičile oko toga čiji model će biti lakši, snažniji, jednostavniji za korišćenje, estetski lepši i bezbedniji.

Nastanak prvog pneumatskog alata i dalji razvitak

Pneumatski alat zasniva se na snazi kompresovanog vazduha, dok se prva knjiga o pneumatici pojavljuje još u prvom veku nove ere. Mnogo pre toga, u 3 veku p.n.e. otac pneumatike, Ktsebios, prvi se detaljnije bavio ovom temom.

Tehnologija kompresovanog vazduha počinje da se koristi u proizvodnji alata krajem 18. i kroz 19. vek. Prvi moderni pneumatski alat nastaje od strane Džona Vilkinsona u njegovoj fabrici 1776. godine. 

Krajem 18. veka nastaje prvi klipni kompresor, da bi od 19. veka bio korišćen u razne svrhe, kao što su sistemi kočnica, liftova, bušilica itd. 

Danas su alati izuzetno napredni, zato što se proizvođači trude da ove mašine imaju što veći stepen autonomnosti pri čemu se koriste savremene tehnologije. Za kraj možemo slobodno reći kako nijedan alat nije važniji od drugog, već svi zajedno čine komplementaran sistem i kompletnu celinu.