Misterija civilizacije Mu

Britanski pukovnik Džejms Čerčvord (1851-1936) bio je veoma otvorenog uma kada je reč o istraživanjima i arheologiji kojima se veoma predano bavio. Nekoliko godina je proveo u tada još neistraženoj Indiji, jednoj od najvećih britanskih kolonija, kao zapovednik oružanih snaga Njenog veličanstva, gde je posebno izučavao istoriju drevne kulture.

Na jednom od svojih putovanja saznao je da se u budističkom hramu u istočnoj Indiji vekovima brižno čuvaju drevne kamene ploče na kojima se nalazi poveći zapis. Posetio je hram i uz pomoć budističkog sveštenika 1868. godine uspeo da otkrije način za čitanje tih drevnih zapisa na kamenim pločama. Ustanovio je da spominju neku veliku, davno nestalu civilizaciju na Pacifiku, koja je bila veoma napredna, a koja je nestala u kataklizmi. Pretpostavio je da se nalazila na ogromnom prakontinentu Mu koji se prostirao na središnjem delu današnjeg Tihog okeana.

Povezane vesti - Dvorci u poljima lavande

Svoje hipoteze o drevnoj zemlji Mu i rezultate istraživanja na kojima je radio više od dve decenije pukovnik je objavio u knjizi „Izgubljeni kontinent Mu“ (The Lost Continent Of Mu, 1931), koja je imala dvadesetak izdanja. Hipotetički, pacifički prakontinent Mu poznat je u literaturi još pod nazivima Pan Mar.

Priča o ovoj civilizaciji postala je ponovo aktuelna u martu 1995. godine kada je u vodama Okinave sportski ronilac odlutao dalje od uobičajenih sigurnih koordinata južno od ostrva. Kroz bistru vodu ugledao je veliki kameni objekat na morskom dnu zarastao u korale. Napravio je nekoliko fotografija, a kada su se one pojavile u japanskim novinama otvorena je i polemika da li je reč o prirodno oblikovanim kamenim blokovima ili je to delo ljudskih ruku.

Sportski ronioci počinju da pretražuju morsko dno i usledilo je novo otkriće, ogroman kameni luk. Zahvaljujući jakim podvodnim strujama korali se nisu uspeli uhvatiti na više hiljada godina staru kamenu podlogu. Ustanovljeno je da su građevine nastale nečijim radom, a ne prirodnim silama.

Stručna javnost bila je podeljena i mnogi su tvrdili da je reč o otkriću koje će promeniti mnoga saznanja o istoriji planete. S obzirom na to da u poslednjih 12.000 godina nije bilo tektonskih poremećaja većih razmera u okolini japanskih ostrva, nametnuo se logičan zaključak da su kameni blokovi ostaci civilizacije koja je postojala davno pre zvaničnih naučnih tvrdnji.

Te 1995. godine otkrivene su još tri lokacije sa podvodnim građevinama, hramovima, trgovima, stepenicama, putevima, stilizovanim likovima morskih životinja. Od 1995. do 2005. godine nađeno je osam novih podvodnih nalazišta na potezu između Japana i Tajvana.

Njihove podvodne lokacije variraju od sedam metara dubine do više od 35 metara. Kameni putevi i raskrsnice povezuju podvodne građevine između malih ostrva Jonaguni a Kerama i Aguni. Njihova razdaljina je oko 500 kilometara. Rezultat ronjenja tokom 2004. godine je i pronalazak jedne od gigantskih ljudskih glava izrađenih u kamenu.

Geološki dokazi ukazuju da je sa krajem ledenog doba došlo do otapanja velikih količina leda pa je na pojedinim mestima planete nivo mora porastao za oko 100 metara. To je verovatno bio slučaj sa ovim kopnom u blizini današnje japanske obale. Mnogo veća kopnena masa nego što je to današnji Japan bila je deo napredne civilizacije.

Povezane vesti - Na obalama Narandžaste reke

Arheolozi su ukazali da je ova otkrića moguće povezati sa do sada neobjašnjenim pacifičkim fenomenom kao što su gigantske kamene glave na Uskršnjem ostrvu. Visoke nekoliko desetina metara i teške desetine tona mogle su biti pandan otkrivenim podvodnim gradovima oko Japana.

Stanovnici mesta Noro na Okinavi nazivaju kružne lukove na ulazu u svoje drevno groblje moai. Deset hiljada kilometara dalje Polinežani na Uskršnjem ostrvu isto nazivaju kamene statue koje vode poreklo od njihovih davnih predaka.

Prema legendama, prvi imperator Japana se zvao Jimu, a njegovi naslednici Kamu i Temu. U severnom Japanu se nalazi sveta reka koju su nazivali Mu, što znači ono što više ne postoji.

Povezane vesti - Strah od crvenog

I na Havajima se još može čuti legenda o nestaloj pradomovini Mu, odakle su „ljudi posejani širom sveta”. Najstarija zabeležena pesma na ostrvu Kumulipo govori o velikim poplavama i prirodnim katastrofama koje su uništile svet nekada davno. Praotac stanovnika Havaja se zvao Kuamu i on je, prema legendi, da bi kažnjavao preživeo katastrofe.

Poslednjih decenija objavljeno je mnogo knjiga o pracivilizacijama u kojima se opisuje i civilizacija Mu.

Istoričari pretpostavljaju da se prostirala u trouglu između Severne Amerike, Azije i Australije i na vrhuncu svoje civilizacije stanovnici zemlje Mu su bili vrlo duhovno razvijeni. Za razliku od njih, Atlantiđani su bili više naučno- racionalno nastrojeni. Veruje se da su obe civilizacije, zbog tehnoloških eksperimenata na Atlantidi, zbrisane sa površine Zemlje.