Na Belom jezeru (FOTO)

Možete u Ohridskom jezeru, kao u kakvom krivom ogledalu, videti svoje lice, vlažno i nasmejano, a nad vama će stalno biti sjajno sunce kao neka ogromna zvezda. Sve ovo traje kratko, kao svaka ljubav, ali se vraća bezbroj puta – zapisao je svojevremeno Ivo Andrić. Ogledati se u Belom jezeru, koje se pominje još u trećem veku p. n. e., i proći ulicama grada za većinu turista je više od obične šetnje, jer Ohrid se ne može sagledati samo jednim pogledom.

U arhivama se može naći i podatak da tri stotine godina nakon rimskih osvajanja na ove prostore stižu Sloveni. Iako je hrišćanstvo prvi propovedao Sveti Erazmo, poreklom iz Antiohije, prvi slovenski monah bio je Sveti Naum, koji se pominje u 10. veku. Podigao je manastir „ispod Belago jezera“. Na njemu su učenici Ćirila i Metodija propovedali hrišćanstvo, dok je prvi slovenski episkop bio Sveti Kliment.

Sveci Ćirilo, Metodije, Naum i Kliment ostali su zaštitnici grada iznad jezera na krečnjačkom hridu, čije ime znači „o hrid“ ili „vo hrid“. 

A Ohridsko jezero jedno je i od najstarijih i najdubljih jezera u Evropi. Smaragdnozelena voda na nekim mestima duboka je neverovatnih 228,7 metara. Voda je toliko čista i providna da se golim okom vidi čak 22 metra dubine i dom je 212 poznatih vrsta endemskih biljaka i životinja. Jedna od njih, riba plašica, važna je za pravljenje bisera. Za razliku od običnih bisera, ohridski biseri prave se od školjki uz dodavanje najmanje osam slojeva tajne emulzije, što daje poseban sjaj.

Ali, uvek postoji neko ko se prvi toga dosetio, a u Ohridu mnogi veruju da je to bio ruski migrant koji se dvadesetih godina prošlog veka obreo u ovom gradu, izvesni Jovan Šubanović, koji je tvrdio da je poreklom Rus.

„Ta priča nije legenda“, kaže Marija Fileva. „Šubanović je bežeći od Oktobarske revolucije utočište našao baš na Ohridu i to u hotelu moga pradede Nikole, koji se zvao ’Velika Srbija’. Budući da su to za njega bila teška vremena, često se događalo da ne može da izmiri račune. To nije bilo problem jer su on i pradeda u međuvremenu postali prijatelji.

Tokom svog boravka, dok je šetao pored jezera, imao je priliku da vidi lov ribica zvanih plašica i lepotu njihove krljušti koja je sijala na suncu i prelivala se u srebrnkastobeloj boji, što ga je privuklo. Motivisan time, počeo je malo-pomalo da istražuje pa je došao do zaključka da su ribice veoma slične nekima sa Bajkala koje je već viđao i čija je svojstva poznavao.

Pradeda i on su gotovo svakodnevno zajedno provodili vreme i kada se rat završio, a on planirao da se vrati u domovinu, kao znak zahvalnosti za sve što je pradeda učinio za njega ostavio mu je na dar recepturu o izradi ohridskog bisera. Zato su naši biseri i posebni jer se izrađuju od krljušti ribice plašica koja živi u našem jezeru i od koje se posebnom tajnom procedurom dobija predivno riblje srebro. Od njega se daljim postupkom izrade dobijaju ohridski biseri. Izrada postaje porodična tradicija, pradeda Nikola njenu tajnu prenosi svome sinu Mihailu, mome dedi. On svome sinu, mome ocu Pavelu, i sada otac – mome bratu Dimitriju i meni. Mi smo četvrta generacija koja neguje ovu gotovo jednovekovnu porodičnu tradiciju“, priča Marija.

Pogledajte fotografije:

„Ogrlice koje je pradeda u početku izrađivao najčešće su bile za porodicu i bliske prijatelje, a potom je počeo da ih prodaje. Izlagao ih je u to vreme u veoma poznatim i otmenim hotelima, a mnogi čuveni trgovci koji su dolazili na Ohrid i boravili u našem hotelu takođe su kupovali bisere. Bila je velika čast kada su poslati i na dvor Karađorđevića. Mnoge ogrlice izrađivane su i za dame u Francuskoj jer je tamo postojao kult nošenja bisera, kao i za tržište današnje Austrije s obzirom na to da je naša prabaka Hermina Rajzinger bila Austrijanka, a i deda Mihail je rođen u Beču. Iako je moj otac završio medicinu, odlučio je da nastavi porodični posao. Čak je otišao na Kosovo gde je godinama učio filigranstvo i tako obogatio asortiman nakita u kombinaciji bisera, srebra i filigrana.

I naša majka je lekar, ali cela porodica Filev nikada nije ni pomislila da prestane sa proizvodnjom bisera. Moj tata pamti kada su nas posetili kralj Gustav i kraljica Silvija, zatim tadašnji premijer Portugala Mario Suareš, kao i predsednik Komunističke partije Francuske Žorš Marše. Deda je poklonio bisernu ogrlicu Jovanki Broz, a moj tata Pavel uradio je unikatan broš u filigranskoj tehnici bisera i srebra za gospođu Margaret Tačer. Brat Dimitrije i ja smo četvrta generacija, ogrlice iz naše radionice su podjednako vredne kao i one koje su prve izrađene, i samo dizajnom prate zahteve današnjih žena. 

Ali Ohrid nije samo prestonica bisera. On je i kolevka pravoslavne duhovnosti i mesto u kome je nekad bilo crkava gotovo koliko i dana u godini. Ovde su živeli prosvetitelji Kliment i Naum kojima je bugarski car Boris Mihailo dozvolio da se nastane na obali jezera, ali je za vreme Turaka manastir srušen. U srednjem veku je obnovljen, a mošti Svetog Nauma su i danas u manastiru, a pripisuju im se čudotvorna dejstva. 

U manastiru Svetog Pantelejmona nalazi se više od 800 ikona izrađenih u vizantijskom stilu, a potiču iz perioda od 12. do kraja 14. veka. Ova zbirka ikona smatra se drugom najvažnijom na svetu, odmah posle one u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi, i nalazi se pod zaštitom Uneska. Tu je i Crkva Svete Sofije, i po mnogima najlepša – Crkva Svetog Jovana Kanea.

Tvrđava bugarskog cara Samuila, koji je vladao u 10. veku, nalazi se na najvišem brdu u gradu i vidi se iz svakog dela jezera. Iako milenijum stara, Samuilova tvrđava izgleda kao da je juče sazidana. U blizini tvrđave je antički amfiteatar, kao i poznata Crkva Kaneo. To je Crkva Svetog Jovana Bogoslova. Kad je vidite, prepoznaćete je sa razglednica, kao zaštitni znak Ohrida. Šetalište vodi dalje pored jezera ka Biljaninim izvorima, a staro jezgro Ohrida podseća na primorski grad. Uske ulice, kaldrma i pogled na veliku vodu. Negde se još mogu naći obrisi tipične balkanske arhitekture s otomanskim uticajem.

U Ohridu danas živi oko 43.000 stanovnika i u gradu na gotovo 700 metara nadmorske visine turizam se piše velikim slovom. Bogato je istorijsko nasleđe ovog grada, ali ništa manje nije važan ni Crni Drim. Reka je puna endemskih vrsta biljnog i životinjskog sveta, čista je i ima 98 odsto prozirnosti što je čini, kako mnogi tvrde, najprozirnijom rekom u Evropi. I u njoj, baš kao i u jezeru, možete se ogledati.