Najpoznatiji "ukleti" DIJAMANTI i priče koje se kriju iza njih

Da li biste iskušali sudbinu i nosili ukleti dijamant? Kamen za koji je poznato da doprinosi padu dinastija, ostavljajući trag smrti i razaranja na svom putu?

Šta ako bi to bio dijamant Houp, plavi dijamant od 45,52 karata čiji su vlasnici bili pogođeni finansijskom propašću, samoubistvima, pa čak i odsecanjem glave? Ili Sansi, prelepi žuti dijamant od 55,2 karata koji je jednom progutao sluga? (Ne brinite; oba ova ukleta dijamanta su danas bezbedno čuvana u muzejima i ne mogu nikome nauditi.)

Od kada su prvi put otkriveni, dijamanti su prožeti misticizmom. Formirani milijardama godina duboko u zemlji, lako je poverovati da prirodni dijamanti imaju kosmičku energiju. I dok je ta energija generalno pozitivna (veruje se da dijamanti leče, štite i daju neustrašivost) – na kraju krajeva, oni su univerzalni simbol ljubavi i posvećenosti – neki kamenčići su poznati po svojoj lošoj karmi.

Priče o ovim ukletim dijamantima su tema triler romana i čine dijamant još intrigantnijim i mističnijim prirodnim draguljem.

Dijamant Houp je, tokom svoje istorije duge 350 godina, postao jedan od najpoznatijih ukletih dijamanata. Nakon što je ukraden i ponovo brušen, kaže se da je doprineo padu i smrti svojih vlasnika. Otkriven u Indiji 1673. godine, prvobitno je bio plavi dijamant od 115 karata. Među njegovim vlasnicima bili su kralj Luj XIV i Marija Antoaneta (čije se priče nisu dobro završile). Kamen je, 1839. godine, kupio Henri Filip Houp, po kome je i dobio ime. Nakon njegove prerane smrti, porodica je prodala Houp dijamant kako bi otplatila njegove kockarske dugove. Dospeo je u ruke juvelira Vilhelma Falsa, a ubrzo nakon toga ga je sin ubio, uzeo je kamen i kasnije izvršio samoubistvo.

To nije uplašilo mladu naslednicu Evelin Volš Meklin koja je kupila ukleti dijamant. Ali, kupci, pazite: Suočila se sa nezamislivim gubitkom, uključujući smrt sina sa 9 godina i ćerke sa 25 godina. A, da ne spominjemo da je nakon što ju je muž ostavio, poludeo i umro. Naslednici Volš Meklin prodali su kamen Hariju Vinstonu, koji je, nakon što je sa ozloglašenim dijamantom napravio turneju po zemlji, doneo mudru odluku da ga pokloni muzeju Smitsonijan. Poznato je da je poslao neprocenjivi dijamant muzeju putem obične pošte, a poštarina je iznosila 2,44 dolara. Možda je samo želeo da ga se otarasi.

Strašna istorija Sansija kao jednog od najpoznatijih ukletih dijamanata datira iz 16. veka. Trojica njegovih kraljevskih vlasnika - burgundski Čarls Smeli, engleski Čarls I i francuski Luj XVI - suočili su se sa užasnim smrtima nakon što su preuzeli kamen. Tokom vekova, zalagan je za finansiranje ratova, kraden je i decenijama je nestajao. Početkom 17. veka, dijamant je dobio ime po svom tadašnjem vlasniku Nikoli de Harleju, gospodinu de Sansiju, koji je služio kao ministar finansija kralja Henrija IV. Kada je Sansijev verni sluga pošao da isporuči dijamant njegovom sledećem vlasniku, kralju Džejmsu I, napali su ga razbojnici i umesto da izgubi blago, progutao ga je. Jadnik je ipak ubijen, a dijamant je kasnije izvađen iz njegovog leša.

Kada je kralju Džejmsu I bio potreban novac, prodao ga je francuskoj kraljevskoj porodici, a tokom Francuske revolucije je ukraden. Ponovo se pojavio u rukama ruskog princa, još nekoliko puta je menjao vlasnika, a 1906. godine ga je kupio Vilijam Valdorf Astor kao venčani poklon za ledi Astor, koja ga je nosila na tijari. Porodica Astor je, 1978. godine, prodala dijamant Luvru za milion dolara, gde se i danas nalazi.

Crni Orlov je od samog početka bio ukleti dijamant. Originalni crni dijamant od 195 karata nekada je stajao oko vrata hinduističke statue Brahme iz 19. veka, a monah koji je ukrao kamen sa statue je ubijen. Loš znak, blago rečeno. Lokacija dijamanta nije bila poznata decenijama sve dok ga trgovac nakitom DŽ. V. Paris nije kupio 1932. godine. Njegov posao je propao, a on je izvršio samoubistvo skočivši sa nebodera u Njujorku. Bizaran podatak je i da su dva člana ruske kraljevske porodice posedovala dijamant, a obojica su takođe skočili u smrt. Hrabri Čarls F. Vilson je stekao Crni Orlov 1950. godine i prebrusio ga na 67,50 karata. Njegovo poslednje javno viđenje bilo je na aukciji Kristija 2006. godine. Ostaje nada će novi vlasnik imati mnogo više sreće.

Otkriven u 14. veku, Koh-i-Nur je prošao kroz ruke nekoliko vladajućih maharadža, od kojih nijedan nije dugo držao vlast. Kamen je postao ozloglašen kada je bio u vlasništvu čuvenog vladara, Šaha Džahana, koji je sagradio Tadž Mahal. On je dao da se ogromni dijamant od 186 karata postavi u njegov čuveni Paunov tron. Ali pre nego što je mogao da uživa u njemu, svrgnuo ga je i zatvorio njegov sopstveni sin. Vek kasnije, kada je persijski komandant Nadir Sjah preuzeo vlast, nazvao je dijamant "Koh-i-Nur“ (planina svetlosti) i nosio ga je u narukvici.

Vek kasnije, kada su Britanci preuzeli kontrolu nad indijskim trgovačkim stanicama, kamen je navodno poklonjen kraljici Viktoriji, dodajući još jedno poglavlje dugom i jezivom nasleđu ukletih dijamanata. (Debatovalo se da li je bio poklon ili jednostavno odnet iz zemlje.) Ona ga je, 1911. godine, ugradila u Carsku krunu - sigurna opklada, jer se veruje da je kletva kamena fatalna samo za muškarce. Kruna je od tada rezervisana za ženske članove britanske kraljevske porodice. Hinduistički tekst o dijamantu iz 1306. godine glasi: Samo Bog ili žena mogu ga nositi nekažnjeno.

Dijamant Regent je imao jeziv početak, kao i mnogi drugi ukleti dijamanti. U 18. veku, indijski rob je otkrio kamen i odneo ga u rani na nozi koju je sam sebi naneo. Engleski komodor koji mu je obećao pomoć da prokrijumčari ukleti dijamant iz Indije, umesto toga ga je ubio i uzeo kamen. Francuski regent Filip II Orleanski, po kome je dijamant dobio ime, nabavio je ukleti dijamant od 140,6 karata. Kao i mnogi važni dragulji tog doba, nestao je tokom Francuske revolucije i konačno se ponovo pojavio na maču Napoleona I (koji je morao biti teško oružje). Kletva je pratila cara: Nakon što je izgubio bitku kod Vaterloa, bio je prognan i izolovan na malom ostrvu u južnom Atlantiku gde je umro u 51. godini.

Legenda o dijamantu Mesec iz Barode kaže da ako kamen pređe more ili okean, doneće nesreću svom vlasniku. Nažalost, to se pokazalo kao tačno, zbog čega se Mesec iz Barode našao među najpoznatijim ukletim dijamantima u istoriji. Prvobitno otkriven pre oko 500 godina u regionu Golkonda u Indiji, ovaj otmeni žuti dijamant je oblikovan u kamen u obliku kruške od 24,04 karata. Vekovima su ga držali Gekvadi iz Barode, kraljevska indijska dinastija koja je vladala velikim delom zapada zemlje, oko 200 godina. Sredinom 18. veka, kratko je bio u vlasništvu carice Marije Tereze od Austrije, majke zlosrećne Marije Antoanete. Nakon njene smrti, vraćen je porodici Gekvadi. Neki veruju da je njena smrt nastupila zbog ukletog dijamanta koji je prešao more.

Mesec iz Barode je, 1953. godine, kupio Mejer Rozenbaum iz kompanije za nakit Mejer u Detroitu. Kao čovek sa talentom za marketing, stavio je izuzetan dijamant na kožnu ogrlicu (buntovnički potez u to vreme) i ponudio Merilin Monro da ga nosi tokom snimanja filma "Muškarci više vole plavuše“ iz 1953. godine. Merilin Monro je proslavila dijamant, ali iste godine, njena karijera i lični život krenuli su silaznom putanjom. Mesec iz Barode je zabeležen na aukcijama 1990. i 2018. godine, a njegovi vlasnici su odlučili da ostanu anonimni, tako da ne znamo njihovu sudbinu.

Legende koje okružuju uklete dijamante mogu biti zastrašujuće, ali one samo doprinose privlačnosti ovih izuzetnih prirodnih blaga. Sa lepotom kojoj može da parira samo njihova mračna reputacija, ukleti dijamanti nastavljaju da očaravaju kolekcionare, istoričare i romantičare. Bez obzira da li verujete u njihovu lošu karmu ili ne, jedno je sigurno: ovi dragulji imaju nezaboravne priče.

NAJSKUPLJI DIJAMANTI NA SVETU: Hajde da malo čeznemo... (FOTO)

Ne zna se koji je lepši

Ne zna se koji je lepši

Foto 20.03.2025. 16:05

NAJSKUPLJI DIJAMANTI NA SVETU: Hajde da malo čeznemo... (FOTO)