Najvažnije francusko odlikovanje koje je dobio i Beograd

Taj orden ustanovio je Napoleon Bonaparta koji je u to vreme bio prvi konzul Francuske republike.

Posle pada Prvog francuskog carstva, orden nije ukinut već je reformisan i priključen nagradnom sistemu obnovljene Kraljevine Francuske. Kao cenjena institucija preživeo je sve promene državnog sistema, izmene ustava i političke orijentacije društva, i opstao do danas kao najviše priznanje u hijerarhiji francuskih ordena.  

To odlikovanje predstavlja priznanje za vojne ili civilne zasluge, bez obzira na rođenje ili veroispovest, a dobija ga samo onaj koji podržava slobodu i jednakost kao princip.

Moto ordena je "Čast i Otadžbina" (Honneur et Patrie), a orden se deli na redove: Veliki vođa, Veliki krst, Veliki oficir, Komandir, Oficir i Kavalir.

Sugerisano je da se na Orden ne gleda kao na nagradu, jer ona predstavlja organizaciju najboljih, sa osvrtom na ideološka drevna osećanja viteštva i drevne istorije.

Za zasluge u civilnoj službi Legija časti se dodeljuje tri puta godišnje, 1. januara, za Uskrs i 14. jula, nacionalni praznik, a za vojne zasluge početkom jula. 

Taj orden dodeljen je i Beogradu 21. decembra 1920. godine. Uručio ga je francuski maršal i počasni vojvoda Srpske vojske Franše D'Epere. 

Francuska je na taj način želela da oda počast gradu "koji je bio jedna od prvih žrtava Velikog rata", ali koji, uprkos bombardovanju i vojnoj nadmoći neprijatelja "nije ustuknuo pokazavši izuzetnu hrabrost".

Beograd je jedan od samo šest gradova van Francuske koji je dobio Legiju časti. Osim glavnog grada Srbije tim ordenom odlikovani su i Lijež (1914), Luksemburg (1957), Volgograd (1984) Alžir (2004) i London (2020).