Reč je o zaštićenoj vrsti koja je poznata i kao "cvet feniks" jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi zbog čega je i izabrana za simbol obeležavanja ovog značajnog datuma - da ukazuje na uzdizanje srpske države iz pepela i iskušenja kroz koja je naš narod prošao u Prvom svetskom ratu.
Natalijina ramonda pripada familiji Gesneriaceae čiji predstavnici uglavnom naseljavaju tropska i subtropska područja širom sveta, objasnila je za Tanjug vanredni profesor na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Maja Lazarević.
Ona navodi da u Evropi postoji samo pet vrsta ove familije i da su sve endemiti, odnosno vrste ograničenog rasprostranjenja.
"Smatra se da su sve ove vrste biljke znatne starosti (živi fosili), ostaci tropske i subtropske flore koja je u davnoj prošlosti, kada je klima na ovim prostorima bila vlažnija i toplija, bile mnogo šire rasprostranjene nego danas", kaže Lazarević.
Kako objašnjava, kada je krajem ovog perioda došlo do zahlađenja i počelo Ledeno doba, ove biljke su se spustile južnije i na niže nadmorske visine u staništa kao što su klisure i kanjoni u čijim "ušuškanim" uslovima su mogle da prežive, a po završetku Ledenog doba postepeno su ponovo počele da šire svoje areale do granica u kojima ih danas nalazimo.
Vrstu Ramonda serbica (Srpska ramonda), kaže Lazarević, opisao je Josif Pančić davne 1874. godine na osnovu biljaka koje je sakupio na planini Rtanj u Srbiji.
Dodala je da je nekoliko godina kasnije Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, koji se iz hobija bavio i botanikom, u Jelašničkoj klisuri i na Suvoj planini našao biljke veoma slične, ali ne i identične ovoj vrsti. "Pošto nije bio siguran da li se radi o istoj ili novoj vrsti, obratio se za pomoć Josifu Pančiću, koji je zaključio da su pronašli još jednu novu vrstu koju 1882. godine zajedno opisuju kao Ramonda nathaliae u čast kraljice Natalije Obrenović", navodi Lazarević.
Dodaje da su obe vrste višegodišnje, spororastuće i naseljavaju slične tipove staništa – klisure i kanjone u brdsko-planinskim predelima, ali i strme, stenovite planinske strane.
Obe vrste nepovoljne uslove na staništu, kao što su nedostatak vlage, visoke ili niske temperature, preživljavaju ulaskom u anabiozu - fiziološko stanje u kome se njihov metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju, tako da gube i do 95 odsto vode.
Kada uslovi na staništu ponovo postanu povoljni, one u roku od 48 sati do nekoliko dana ponovo uspostavljaju normalnu metabolicku aktivnost i ozelenjavaju, zbog čega se još nazivaju i "biljke koje vaskrsavaju" ili "biljke feniksi", objašnjava Lazarević.
Ona je jedna od autorki izložbe koja će u četvrtak 11. novembra biti otvorena u Beogradu, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Reč je o izložbi "Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva" koja će od 12 sati, biti otvorena u Botaničkoj bašti "Jevremovac".
Posetioci će na atraktivnim panoima moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom natalijine ramonde i srpske ramonde, a biće izloženi i živi primerci tih vrsta.
Izložba će biti otvorena do ponedeljka, 15. novembra od devet do 16 sati.
