NAUKA POTVRDILA: Odrasli imaju najviše problema sa onim što im roditelji nisu pružili detinjstvu

Ljudi u zrelom dobu kada imaju preko 30 ili 40 godina, često izgledaju u skladu s svojim godinama, ali to je isto tako često samo stanje spolja, a ustvari "dete" u njima je nezadovoljno i neostvareno.

Naučnici su utvrdili da su neki ljudi još uvek u stadijumu u kom od roditelja nisu dobili ljubav koju su očekivali i što se ispoljava na različitim životnim poljima u kojima ne uspevaju da se ostvare, a u tom stanju ostaju dok sami ne nauče da pronađu zadovoljstvo u sebi.

Još u ranom detinjstvu, od godinu do dve, formira se poverenje i sigurnost, pa deca koja u tom uzrastu nemaju brigu, osećaju se odbačenim i nemaju bliskost sa majkom i ocemo odrastaju i nepoverljive i zastrašene osobe.
Sa takvim odraslim ljudima teško je napraviti kontakt, oni ispituju svaki svoj odnos, što poslovne, što privatne veze, pa se osećaju bespomoćno i ranjivo.

Samostalnost i da osećaj samokontrole, kod deteta se razvija u periodu od druge do četvrte godine, pa ukoliko su roditelji ometali razvoj u ovim smerovima, na primer, nestrpljivo požurivali dete i radili nešto za njega, čineći da se oseti kao da nije dovoljno sposobno, ili sa druge strane, očekivali da dete uradi nešto za šta nije još uvek spremno samostalno da uradi, onda se formira osećanje stida.

Takođe kada roditelji stalno proveravaju dečji rad i postignuća, onda nastaje sumnja u sebe i svoje sosobnosti kod deteta.
Umesto da budu sigurni, ovi ljudi kao odrasle osobe misle da zavise od tuđeg mišljenja i ocene, i očekuju neodobravanje i podsmeh.

U periodu od 3-6 godine,važno je podsticati kreativnosti i inicijative koje dete iznosti,što se često vidi kao da je dete nemirno , pa slede raznorazne kazne i zabrane bez odgovora zašto, kod odraslog čoveka manifestuje se večitim osećajem krivice za nešto što učini ili pak ne učini.

Takva “velika deca” nemaju dovoljno usmerenosti prema cilju i odlučnosti da postave realne ciljeve i ostvaruju ih, jer misle da nisu dovoljno dobri ili da će iz nekog razloga biti kažnjeni
Stalni osećaj krivice može da izazove pasivnost, impotenciju ili frigidnost, kao i psihopatsko ponašanje.

Kasnije, u školskom periodu, roditelji vrednuju dete samo po tome kolike su mu ocene i kakav je učenik, to može mnogo nauditi sudu o njihovim i tuđim vrednostima, pa mogu postati ili radna snaga preko koje se gazi ili fukcioner koji maltretira sve na nižoj poziciji od sebe.