PERFEKCIONIZAM JE JEDNA VRSTA PRISILE: Ljudi koji žele da sve bude savršeno imaju poremećaj ličnosti

Perfekcionizam mnogi naglašavaju kao pozitivnu osobinu, što naravno može i biti ako se radi svesno , ali perfekcionizam je u stvari poremećaj – jedna vrsta prisile.

Osoba kojoj sve mora biti "na mestu" oseća unutrašnju prisilu da uvek mora da radi najbolje što može tako da ne prestaje sa radom sve dok ne postigne savršen rezultat u svojim očima.
Savršeno je u stvari ono što je završeno, čemu nema šta da se ni doda ni oduzme.
Isto značenje ima latinski perfectus.

Ljudi koji nisu perfekcionisti daju imaju izbor da bez muke odluče koju će vrstu posla obaviti najbolje što mogu, a da neku drugu obave bez prevelikih očekivanja od sebe.
Perfekcionisti nemaju izbor i ne odlučuju – jednostavno ne mogu raditi drukčije nego onako kako im se čini perfektno.

Čuli smo za perfekcioniste u raznim oblastima od održavanja domaćinstva, načinu oblačenja, izražavanja, perfekcionista u poslu ili u hobiju. Ali bez obzira na oblast u kojoj su, perfekcionisti svi imaju nekoliko zajedničkih osobina koji perfekcionizam čine iracionalnim i negativnim.

Perfekcionista gubi vreme jer sve što radi radi mnogo duže drugih. Čovek koji ima ovaj poremećaj ne poznaje razliku između dovoljno dobrog i najboljeg mogućeg jer za njega je samo najbolje dovoljno dobro.

Zato umesto da stane kada je dovoljno dobro, on nastavlja da radi i nekoliko puta duže od toga dok star ne dovede do savršenstva.
A kako vreme posvećuje jednim stvarima, nema vremena za druge stvari i tu je ogroman problem.

Perfekcionisti se ne osećaju dovoljno produktivnim jer dok drugi izvrše nekoliko zadataka na dovoljno dobar način, perfekcionista izvrši samo jedan na najbolji mogući način.

Problem je i to što perfekcionista ne može da odredi prioritete, jer misli da je sve jednako bitno i važno.

Glavna zabluda ovih ljudi jeu tome što ne prave razliku između sebe i rezultata svog rada.
Oni se identifikuju sa svojim rezultatom, smatrajući da rezultati govore o njima. Ako je rezultat savršen oni su ponosni i očekuju da ih drugi cene, a ako nije savršeno, ako postoji greška, tada ih je sramota i misle da ih drugi preziru.

Zato je glavni strah perfekcioniste da će napraviti grešku i da će se osramotiti. Perfekcionistička domaćica ne gleda kroz prozor, već gleda u prozor tražeći znakove najmanje nečistoće.
Kako ih nalazi, zaključuje da su prljavi tako da ih veoma često pere, u strahu da će neko doći i pomisliti kako je ona neuredna domaćica.

Iako su ljudi često ponosni na svoj perfekcionizam i ističu ga kako bi pokazali da su bolji od drugih, u pitanju je poremećaj zasnovan na pogrešnim uverenjima koja se uspešno leče psihoterapijom, pod uslovom da osoba to zaista želi.