SEZONA STRAHA: Da li će nas i ove godine pokositi grip?

Za samo 36 sati umire 80 miliona ljudi u svetu. Zbrisana je cela jedna Turska, Nemačka ili Kongo. Ubica nije terorista,
niti haker. Nevidljiv je i nalazi se svuda među nama. Ne zna se ko je sledeći. Zavladala je ogromna panika. Ljudi se pakuju, ali nemaju gde da odu. Što više putuju i beže, situacija postaje sve opasnija. Zato sve vlade država sveta uvode posebne mere zaštite, evakuaciju, karantine. Na snazi je zabrana kretanja, putovanja, zatvraju se škole, državne institucije. Mrtvih i bolesnih je sve više.

Za manje od dva dana globalni bruto domaći proizvod pao je za čak pet odsto.

Ako vam ovo liči na apokaliptični scenario za film, varate se.

U pitanju je upozorenje Svetske zdravstvene organizacije objavljeno ove godine, u kojem se navodi - globalna pandemija je neminovna, a svet je nepripremljen.

"Neki respiratorni patogen, koji se brzo širi, mogao bi da bude pretnja velikom delu svetske populacije i da potencijalno usmrti milione ljudi, a ugrožena bi bila cela planeta", piše u prvom izveštaju Odbora SZO za nadzor globalne pripremljenosti.

"Kada bi danas izbila pandemija poput španskog gripa 1918. godine, posledice bi koštale oko 3.000 milijardi dolara ili pet
odsto svetskog BDP-a. U slučaju takve zaraze, danas kada je svetska populacija četiri puta veća i kada se bilo gde u svetu stiže za 36 sati, umrlo bi između 50 i 80 miliona ljudi. Osim visoke smrtnosti, takva pandemija izazvala bi paniku, destabilizovala bi nacionalnu bezbednost i teško pogodila globalnu privredu i trgovinu. Globalna pandemija u tom obimu bila bi katastrofalna, stvarajući opštu pustoš, nestabilnost i nesigurnost. Svet je nepripremljen. Predugo smo svedoci ciklusa panike i zanemarivanja kada je reč o pandemijama - intenziviramo napore kada postoji ozbiljna pretnja, a zatim brzo zaboravimo na njih kada pretnja nestane.
Vreme za konkretne akcije je odavno prošlo", upozoravaju iz SZO.

"Svet je u opasnosti. Ali, udruženi, već imamo instrumente da spasemo sebe i naše privrede. Ono što nam je potrebno su vođstvo i volja da delujemo snažno i efikasno", zaključuje se u izveštaju SZO-a, objavljenom u globalnoj strategiji za grip za sledeću deceniju (od 2019. do 2030), čiji je osnovni cilj sprečavanje i kontrola širenja virusa sezonskog gripa sa životinja na ljude i priprema za sledeću pandemiju ovog virusa.

Povezane vesti - DO SADA NIJE ZARAŽENO MNOGO LJUDI: Naučnici otkrili novu vrstu HIV-a

Da predviđanja nisu naivna govori i pisanje pojedinih američkih medija, poput "Foren polisija", koji kritikuju činjenicu da nijedan od pretendenata na funkciju predsednika SAD i ne pominje borbu sa pandemijom. A ko god se bude uselio u Belu kuću, navode, sigurno će se suočiti sa ovim globalnim izazovom.

Veliki rat vs. grip

Epidemiolog Zoran Radovanović ističe da je pandemiju virusa vrlo teško predvideti, na šta ukazuje i neravnomeran razmak između pandemija koje su zahvatile svet u prošlom i ovom veku.

"Pandemija jednostavno ne može da se predviđa. U prošlom veku smo imali tri velike pandemije - špansku groznicu 1918. godine, zatim pandemije 1957. i 1968. godine. U ovom veku, samo 2009. kada je harao virus takozvanog svinjskog gripa.

Međutim, kao što se lako da uočiti, razmak između tih pandemija je bio neravnomeran. Zato je teško predvideti sledeću i zato moramo stalno biti na oprezu. Posebno kada uzmemo u obzir da je planeta danas prenaseljena i da su saobraćajne veze u visokom intenzitetu. Nekada su za prelazak okeana brodom bili potrebni dani, a danas se avionom to preleti za nekoliko sati. Tako i virus brže i lakše putuje...", objašnjava Radovanović.

Pročitajte još - KOJI VIRUS JE MEĐU NAMA?

Koliko svet može da bude u opasnosti ukoliko se ne preduzmu konkretni predloženi koraci SZO, ne traba previše maštati. Ukoliko 80 miliona mrtvih za 36 sati nije dovoljno slikovito, treba se samo prisetiti najveće pandemije prošlog veka - španske groznice 1918.

Malo ljudi danas zna da je tokom Velikog rata više ljudi umrlo od gripa nego što ih je poginulo u oružanim sukobima. Iako je civilizacija te davne 1918. odavno bila upoznata sa gripom ili influencom, niko nije mogao da pretpostavi da će se novim virusom zaraziti oko 500 miliona ljudi, dok je od posledica zaraze umrlo između 50 i 100 miliona ljudi, koliko iznose neke najnovije procene. Žrtava oružanih sukoba u četvorogodišnjem ratu, s druge strane, bilo je između 17 i 20 miliona. Posebno je zanimljivo da je španski grip (tipa AH1N1), za razliku od sezonskih, najpogubniji bio za mlade ljude, starosti izmedu 20 i 40 godina.

Isti virus gripa, popularno nazvan svinjski grip, harao je svetom i u pandemijskom talasu 2009, kada je u svetu od komplikacija zaraze umrlo oko 14.000 ljudi, a u Srbiji čak 137 osoba. Isti taj svinjski virus, tačnije rep te pandemije, od tada se među nama odomaćio, a nakon što smo na njega razvili imunitet, postao je samo sezonski virus. A nova sezona gripa je na pomolu...

Australijski model

Prethodne sezone u Srbiji je od gripa umrlo oko 60 ljudi, od toga samo u Beogradu 25, dok je obolelih bilo oko 150.000, govore procene. Gripa u Srbiji još uvek nema, ali su u Beogradu u porastu akutna respiratorna oboljenja. Za sada ima devet potvrđenih slučajeva gripa u Evropi. Kod nas grip je u najvećem jeku u februaru, ponekad i januaru i martu.

Niko ne može da kaže kako će predstojeća sezona gripa izgledati. Sa procenama ne žele da se kockaju ni najeminentniji epidemilozio u Srbiji, jer kažu da je to jalov posao...

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...