“Skandalozan” kupaći kostim

Taj model kupaćeg kostima je, zbog svojih dimenzija, uvek “dizao na noge zaštitnike morala”, piše Dojče vele.

Mašinski inženjer Luj Rear uopšte nije mogao da pronađe profesionalnu manekenku koja bi pristala da na sebe obuče njegovu kreaciju, tako da je za prezentaciju svog novog kupaćeg kostima morao da angažuje striptizetu Mišlen Bernardini.

Naziv kupaćeg kostima, međutim, nije slučajnost.

Samo četiri dana ranije su Amerikanci izveli prvi atomski test na pacifičkom ostrvu Bikini. Detonirali su atomsku bombau od 23 kilotone, a efekat koji je imao novi kupaći kostim iz Pariza na čitavu svetsku javnost je bio, takoreći, sličan onome koji je izazvala atomska bomba.

Rear se, međutim, nije prevario u vezi sa razmišljanjem da je toliko gole kože za ono doba možda ipak bilo previše.

Samozvani “čuvari morala” su bili zaprepašteni jer su smatrali da pristojna žena, tek godinu dana nakon kraja Drugog svetskog rata, treba da nosi suknju, a ne tako besramno da pokazuje svoje čari.

Iako je ova kreacija odmah izazvala ogromnu pažnju (naravno, pre svega muškaraca), bikini je još dugo bio "zabranjena zona", a čak i poznati modni časopis “Vogue” još dugo nije želeo da objavljuje fotografije modela u takvim “besramnim” kostimima.

Ali, bilo je sve više poznatih žena koje se nisu stidele pojavljivanja u bikiniju, od Merilin Monro do Brižit Bardo.

U bioskopima se 1962. godine pojavio prvi film o o legendarnom britanskom agentu Džejmsu Bondu "Doktor No", kada je za mnoge najnapetiji prizor bio kada Ursula Andres izlazi iz vode samo u belom bikiniju. Taj momenat će u modnu istoriju ući pod nazivom "Dr No bikini", čime su konačno otvorena vrata tom oskudnom kupaćem kostimu.

Fascinacija bikinijem, međutim, nije prestala ni kasnije, te tako u osamdesetim i devedesetim godinama vrhunac neke modne revije nije bila venčanica, nego bikini i moda za plažu, a manekenke su se otimale za njegovo nošenje.