Srbija i svet obeležavaju 170 godina od rođenja Nikole Tesle

Ime Nikole Tesle danas je poznato daleko izvan naučnih krugova. Ono se nalazi na aerodromima, institutima, fakultetima, ulicama i školama širom sveta, dok njegovi pronalasci predstavljaju temelj savremene elektroenergetike. Ipak, iza naučnika čiji su patenti promenili tok industrijskog razvoja krije se i čovek neobične biografije, izuzetne radne discipline i ideja koje su u njegovo vreme često izgledale nedostižno.

Povodom 170 godina od njegovog rođenja, Srbija i brojne institucije u svetu podsećaju na život i delo čoveka čije su vizije oblikovale tehnološku civilizaciju dvadesetog i dvadeset prvog veka.

Vizionar čije su ideje prethodile vremenu

Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka Nikola Tesla nije razmišljao samo o tome kako proizvesti više električne energije. Njegova ambicija bila je daleko veća – da energija i informacije postanu dostupne čitavom čovečanstvu.

U svojim predavanjima i naučnim tekstovima govorio je o mogućnosti bežičnog prenosa signala na velike udaljenosti, globalnoj komunikacionoj mreži, automatizovanim mašinama i uređajima kojima će se upravljati bez neposrednog prisustva čoveka.

Iako su mnoge od tih ideja u njegovo vreme delovale kao naučna fantastika, deo njih danas prepoznajemo u mobilnim komunikacijama, daljinskom upravljanju, bežičnim sistemima, automatizaciji i robotizaciji.

Istoričari nauke, međutim, upozoravaju da je važno razlikovati Tesline stvarne naučne ideje od brojnih mitova koji su se decenijama stvarali oko njegovog imena. On jeste bio vizionar, ali nije konstruisao „zrak smrti“, niti postoje istorijski dokazi za mnoge senzacionalističke tvrdnje koje se često pojavljuju na društvenim mrežama i internetu.

Upravo je zato njegovo stvarno naučno nasleđe dovoljno veliko da mu nisu potrebne legende.

Kolorado Springs i san o bežičnoj energiji

Jedno od najznačajnijih poglavlja Tesline karijere vezuje se za Kolorado Springs, gde je 1899. godine osnovao eksperimentalnu laboratoriju.

Zbog čestih grmljavinskih oluja i pogodnih prirodnih uslova, ovaj američki grad omogućio mu je da proučava visokonaponske i visokofrekventne električne pojave. Tokom eksperimenata proizvodio je veštačke munje dugačke više desetina metara i ispitivao ponašanje elektromagnetnih talasa.

Svoja zapažanja zabeležio je u čuvenim „Beleškama iz Kolorado Springsa“, koje i danas predstavljaju vredan istorijski dokument za proučavanje razvoja elektrotehnike.

Nekoliko godina kasnije započeo je izgradnju tornja Vordenklif na Long Ajlendu, projekta koji je trebalo da omogući bežični prenos signala preko Atlantika. Finansijsku podršku u početku je pružio američki bankar Džon Pirpont Morgan, ali je projekat obustavljen zbog nedostatka novca i tehničkih izazova.

Iako toranj nikada nije ispunio svoju prvobitnu namenu, danas se smatra jednim od najambicioznijih naučnih poduhvata svog vremena i simbolom Tesline težnje da tehnologiju stavi u službu celog čovečanstva.

Čovek neobičnih navika i izuzetne radne discipline

Pored naučnog rada, pažnju savremenika privlačile su i Tesline životne navike.

Prema sopstvenim zapisima, često je radio i po dvadeset sati dnevno, a mnoge konstrukcije najpre je razvijao u mislima. Tvrdio je da je mogao da zamisli kompletan rad mašine, uoči njene nedostatke i tek potom pristupi izradi. Takav način rada više puta je opisivao u autobiografiji „Moji pronalasci“.

Bio je poznat po fotografskom pamćenju, izuzetnom poznavanju više jezika i velikom interesovanju za književnost, filozofiju i poeziju. Govorio je srpski, engleski, nemački, francuski, a služio se i italijanskim, mađarskim, latinskim i češkim jezikom.

Nikada se nije ženio. Smatrao je da bi porodični život mogao da ga udalji od naučnog rada, kome je bio u potpunosti posvećen. Poslednje godine života provodio je uglavnom u njujorškim hotelima, gde je nastavio da radi na novim idejama i naučnim konceptima.

Posebnu pažnju posvećivao je golubovima koje je hranio u parkovima Njujorka. O toj neobičnoj privrženosti govorio je i sam Tesla, a istoričari je navode kao jednu od zanimljivijih crta njegove ličnosti.

Priznanja koja su stizala tokom života i posle njega

Za života je dobio brojna naučna priznanja i počasne doktorate univerziteta u Evropi i Americi. Bio je član više naučnih društava i akademija, a njegovi radovi objavljivani su u najuglednijim stručnim časopisima tog doba.

Posebno priznanje stiglo je 1960. godine, sedamnaest godina posle njegove smrti, kada je Generalna konferencija za tegove i mere usvojila da se jedinica za magnetnu indukciju u Međunarodnom sistemu jedinica nazove „tesla“ (T). Reč je o jednom od retkih slučajeva da ime naučnika postane sastavni deo svakodnevnog naučnog jezika širom sveta.

Danas Teslino ime nose brojne obrazovne ustanove, naučni instituti, ulice i tehnološki centri, dok se njegovi spomenici nalaze u Srbiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Hrvatskoj, Kanadi, Mađarskoj i drugim zemljama.

Muzej Nikole Tesle u Beogradu čuva njegovu ličnu zaostavštinu – više od 160.000 dokumenata, rukopisa, fotografija, tehničkih crteža i ličnih predmeta. Upravo ta arhivska građa 2003. godine uvrštena je u Uneskov registar „Pamćenje sveta“, čime je svrstana među dokumentarna dobra od izuzetnog značaja za svetsku kulturnu baštinu.

Kako se obeležava 170 godina od Teslinog rođenja

Deseti jul u Srbiji tradicionalno se obeležava kao Dan nauke, ustanovljen u čast rođenja Nikole Tesle. Ove godine, povodom 170 godina od njegovog rođenja, organizovan je veći broj naučnih, kulturnih i obrazovnih programa.

U Beogradu, Muzej Nikole Tesle priredio je tematična vođenja, izložbene programe i edukativne sadržaje za posetioce, dok su brojne naučne institucije, fakulteti i istraživački centri organizovali predavanja, tribine i radionice posvećene Teslinom naučnom nasleđu i popularizaciji nauke među mladima.

Obeležavanju su se pridružile i škole, biblioteke i kulturne ustanove širom Srbije, organizujući izložbe, javne časove, dokumentarne projekcije i predavanja o životu čoveka čiji su pronalasci promenili svakodnevicu milijardi ljudi.

I posle više od jednog veka, Teslina dela ostaju predmet naučnih istraživanja, a njegovo ime simbol je stvaralaštva, znanja i upornosti. Možda je najveća vrednost njegovog nasleđa upravo u tome što nas i danas podseća da veliki naučni iskoraci počinju idejom, radoznalošću i spremnošću da se pomere granice onoga što se u jednom vremenu smatra mogućim.

Sto sedamdeset godina posle rođenja Nikole Tesle, svet se i dalje oslanja na njegova otkrića, a njegova životna priča ostaje jedan od najupečatljivijih primera da nauka nema granice, već da pripada celom čovečanstvu.