"Šalajke su zauvek nestale sredinom 20. veka. Da li i bećarac čeka ista sudbina?“

Mihiz je imao žarku želju da napiše knjigu o bećarcu, ali nije stizao od nagomilanih poslova u Matici srpskoj. Zbog toga je zadužio Mladena Leskovca, koji je napisao "Antologiju bećarca“ koja je više studija ex cathedra, nego suštinska priča o bećarcu, pesmi i muzici Banata, Bačke i Srema, što je hleb i so kulturne zaostavštine tih prostora u poslednjih dva i po veka.

Najzad, 2006. godine, pisac i hroničar Banata Dušan Dejanac, objavio je knjigu "Banatski bećarac“. U knjizi je objavio blizu 1700 bećaraca, svrstao ih u deset odeljaka, knjigu je pisao punih 16 godina. Milenko Mihaljčić, književni kritičar, veliki znalac kulture Vojvodine, u pogovoru Dejančeve knjige pod naslovom "Pevanka Gornje Zemlje“ beleži: "Pisac i hroničar, etnografski znalac ovih prostora Dušan Dejanac, prihvatio se poslanstva, hoteći od zaborava, mrkline i nevidelica dvoipovekovne povesnice ovog dela Banata otrgnuti, sabrati i spasiti narodno bescenblago.

Blagodareći njegovom vukokaradžićevskom trudu i tragalačkom poduhvatu, zbirkom ’Banatski bećarac’ dobili smo prvu sveobuhvatnu knjigu usmenog narodnog stvaralaštva sa ovih prostora, izvornu ’pesnaricu’ – bisernicu umotvorja, u kojoj se očitava ingenioznost narodnog tvoračkog duha... ’Banatski bećarac’ je najstarije i najfinije lilindsko tkanje i zidanje, knjiga živujućeg naroda i njegove nepresušne duhovne energije, njegova čuvarkuća, kojom se upisao u vaskoliku usmenu književnost svoga roda i jezika.“

U razgovoru za "Ekspres“, Dušan Dejanac indirektno iznosi svoju zebnju rečima: "Šalajke su zauvek nestale sredinom 20. veka. Da li čeka ista sudbina bećarac?“, što je njegov suštinski izazov za pisanje ove knjige.

Dejanac govori da je u Kikindi ’70-ih godina 20. veka bilo 27 kafana u kojima su svirali tamburaši i pevali bećarac. Do ponoći onaj ljubavni, a posle ponoći "čupavi“ – lascivni. Mesto tih kafana danas su preuzele kockarnice, kladionice, menjačnice i apoteke.

"Ja sam počeo da se bavim sakupljanjem bećaraca 1994. godine, kada sam zajedno sa Branislavom Zarićem i Radovanom Mirkonjom spremao i organizovao iđoške ’Bubalice’. Zarićeve bećaruše i Steva Rankov, stalni učesnik ove manifestacije, zainteresovali su me da počnem da beležim bećarce. Od tog vremena obišao sam, pored Kikinde, Mokrin, Iđoš, Čoku, Bašaidu i Novo Miloševo... Zabeležio sam kazivanja poznatih harmonikaša, bećara i bećaruša.

Danas se bećarac sve ređe javno čuje ili izvodi. Elektronski mediji i muzika koja se izvodi pomoću elektronskih sredstava potiskuju bećarac kao pesmu. Nema više bećaraca na svadbama i krštenjima, koji se organizuju u restoranima i kafanama. Nema ga ni u programima kulturnih manifestacija. Omladina sluša uglavnom novokomponovane narodne i zabavne pesme... I pored svega, bećarac još živi. Obnavlja se. Ponajviše ovu kratku pesmu izvodi čuvena Pevačka grupa ’Gajdaši i bećaruše’ Akademskog društva za negovanje muzike ’Gusle’. Malo je harmonikaša, a o pevačima da i ne govorimo, koji na repertoaru imaju nove bećarce. Danas ih najviše stvara Laza Petkov, harmonikaš i kikindski bećar, kao i Branislav Zarić, poslednji banatski gajdaš...

Zarić je imao za tri decenije više od 600 javnih nastupa u zemlji i inostranstvu, sa bećarušama više od 400, takođe u zemlji i inostranstvu. Koliko se sećam, sa bećarušama je nastupao i, pored Kikinde, u Mokrinu, Iđošu, B. Aranđelovu, Čoki, Padeju, Adi, Molu, Novom Bečeju, Novom Miloševu, Kumanima, Melencima, Žablju, Zrenjaninu, Botošu, Crepaji, Sakulama, Srbobranu, Sivcu, Novom Sadu, Kovilju, Đurđevu, Rumi, Sremskim Karlovcima, Inđiji, Beški, Vukovaru, Erdutu. Pored Vojvodine, Zarić je sa bećarušama imao nastupe u Rumuniji, Mađarskoj, Nemačkoj...

Bećarac je bio popularan i u Jugoslaviji, naročito u BiH, svugde je bio rado pevan. Ono što valja napomenuti, bećaruše su pevale i lascivne bećarce, to im je više pristajalo nego da ga pevaju muškarci“, kazuje Dušan Dejanac.

Dejanac podseća da je život tokom 19. i 20. veka napredovao, postao je bogatiji i ubrzaniji, a pratio ga je bećarac koji je bivao sadržajniji i tematski raznovrsniji. Kao pesma momačka i devojačka, u bećarcu dominiraju ljubavne pesme: momak i devojka, lola i dika, bećari, švaleri, garavuše. Nezaobilazni su i oni o familiji, komšijama, prijama i kumovima. Društveni život bio je trajan izvor novih bećaraca. Otuda ima mnogo stihova o šoru i sokacima, birtijama i salašima, svatovima i regrutima, profesijama i narodima, modi i muzičarima. Ima i onih o selima, varošima i regionima. Mnogo je i lascivnih, oni se pevaju u dobrom društvu, u kafani i na svetkovinama po ponoći...

Kod starih bećaraca, nastalih u 19. veku, dominira dvostih, a ima i duplih bećaraca, kao i onih u tercinama. Pevaju se uz instrumentalnu pratnju, danas su to najčešće jedan ili dva harmonikaša, jedan kontraš i jedan basista. I samo jedan gajdaš sa bećarušama.

Dejanac prvi od deset odeljaka posvećuje ljubavi koja odiše čednosti i ranim ljubavnim jadima, naročito devojaka. Ovaj odeljak naslovljava bećarcem "Ljubila sam, ni gledala nisam, a odsad ću da gledam koga ću!“. Slede bećarci o ranim ljubavnim jadima:

"Ljubila sam i popa i đaka,

Sad mi želja mladog učitelja,

Svi mi momci svoju ljubav nude,

Biću tvoja pa kako mi bude.

Poljubi me moje zlato suvo,

Dosta si me šparao i čuvo,

Al’ je lepo ljubiti starije,

Al’ je slađe poljubiti mlađe.

Di si mala nedeljom po podne?

U šljiviku ljubila sam diku."

Dejanac beleži i natpevavanje momaka i devojaka:

"Otkud tebi modrice na lice,

Kaži meni, moja devojčice?

Ti si, lolo, sinoć pijan bio,

Pijan bio pa si me ljubio,

Lolo moja, modrica je tvoja.

Moj golube, četiri su sata,

Skidaj ruke sa mojega vrata,

Uzalud ti tvoje milovanje,

Sad ti dragi ideš na oranje."

Bećarac u suštini ispisuje život, bećarska pesma nepogrešivo peva o novim vremenima. U drugom odeljku Dejanac beleži bećarske pesme pod naslovom "Nema lepšeg grožđa od plemenke, ni milijeg roda od švalerke“. U tom odeljku bećarac u suštini svedoči o devojkama i ženama, koje su u tom rodnom smislu postale ravnopravne sa muškarcima.

"Ja ovako visoka pa tanka,

Teško onom kome budem snajka.

Ja ovako lepa, pa malena,

Teško onom kome budem žena.

Laže žena da švalera nema,

Kad je kasno sa pijace nema."

U trećem odeljku knjige "Banatski bećarac“ autor posvećuje bećarce garavušama.

"Moj dragane, digni šešir gore,

Da se naše oči dogovore.

Nije svaka šuša za bećara,

Ako ne zna očima da vara.

Oči crne, a obrve tanke,

To su, lolo, moje ’iljadarke.

Crne oči sad nisu u modi,

Već šarene, ko što su u mene.

Ја ću moje obrve lakirat,

Pа će dragi za mnom fantazirat."

Dušan Dejanac u narednom poglavlju, koje je krstio imenom "Šira familija“, što je, zapravo, malo lascivna priča o kumama i prijama, koje bećarac nije mogao zaobići. Dejanac je ovo poglavlje naslovio bećarcem "Kumuj, kume, sad je tvoja vlada, opraće ti noge nova mlada“, što ilustruje sledećim bećarcima:

"Iju, iju, daj da ljubim priju,

Prija prosta, ne zna šta je dosta.

Prijatelju, ne diraj u priju,

Mala prija, velika robija."

Dejanac u ovom poglavlju ostavlja i kumu i priju, pa nam nudi nove bećarce:

"Komšinice izađi na ćošku,

Tvoj mi peto pritiso kokošku,

Ako moju kokicu on gazi,

Komšinice, i ti se pokaži.

Oj, komšijo, da ti se požalim,

Sinoć su mi gaćice ukrali,

Da su s plota, nije ni sramota,

Već sa nogu, prežalit ne mogu.“

Jedna lepa, OPUŠTAJUĆA PRIČA O LJUBAVI, ZAVODNICAMA, BRAKU... Čitajte i uživajte

Odmor od teških tema

Odmor od teških tema

Život 25.07.2024. 15:31

Jedna lepa, OPUŠTAJUĆA PRIČA O LJUBAVI, ZAVODNICAMA, BRAKU... Čitajte i uživajte