STVARI SU ONAKVE KAKVE IH MI VIDIMO: Kada ću biti srećna u svojoj koži?

Često ne prepoznajemo stvarno srećne trenutke u životu, jer smo očekivali nešto sasvim drugačije – nešto veće, bleštavije i dramatičnije, napisala je Barbara De Anđelis, jedan od najuticajnijih vodiča na polju ličnog i duhovnog razvoja.

Događaji, stvari i okolnosti nisu ni dobre ni loše. Onakve su kakve ih mi vidimo.

Već od iritantnog alarma za buđenje, jutarnje gužve u saobraćaju i nagomilanog posla suočavamo se situacijama koje na nas stresno deluju. Ako tome dodamo da se neko nekulturno ponaša u javnom prevozu ili marketu u koji smo svratili, sve šanse da nam loše počne dan, su tu. Onda se još prisetimo da nas čim uđemo u kancelariju čeka šef sa novim zaduženjima ili kolega koji nas, po našem mišljenu, sabotira. Tenzija raste i pokreće mnoga pitanja u smislu:

"Zašto se baš meni dešavaju ovakvi ljudi i situacije? Dokle ću ovo da trpim? Sigurno ima neko bolje mesto gde svega ovoga navedenog nema. Ne smem ni da pomislim koliko će me majka kritikovati, kada je pozovem, jer smatra da joj ne posvećujem dovoljno vremena i pažnje. Svekrva takođe misli da nisam dovoljno posvećena kućnim poslovima i njenom sinu. Sigurno ne koliko i ona. A još ne znam da li mi je gore što ću se u popodnevnom špicu gurati u punom autobusu ili je trebalo da skupim snagu za traženje parking mesta i krenem autom? Posle ovakvog dana, koji je uobičajen, da li ću uopšte biti u stanju da se kvalitetno posvetim deci i uspeti da izbegnem dokonu komšinicu i njen uobičajeni monolog? Tako "samlevena" od stvari, ljudi i događaja, na kraju dana neću imati ni malo vremena,  a ni snage za svog supruga, drugaricu ili omijenu knjigu. O rekreaciji i hobiju više ni ne razmišljam. To je za one srećnike što imaju puno slobodnog vremena. U takvom raspoloženju i bez snage, završiću samo ono neophodno i „stropoštaću se u krevet",  s’ mišlju i pitanjima: „Gde su u svemu tome moje potrebe, gde je to idealno mesto za mene na ovoj planeti i kada ću biti srećna u svojoj koži?" S’ tim mislima utonuću u san već napeta od iščekivanja iritantnog alarma koji će se oglasiti za nekoliko sati, znajući da me  sutra ispočetka čeka isti ovakav dan. Nije da ja ne znam da upravljam vremenom, jednostavno, kao što vidite, malo mi je 24 sata dnevno."

dr Tatjana Mrkić Foto: Marina Mraz

Da li ste se  i sami prepoznali? Da li vam ovakva i slična razmišljanja kvare raspoloženje?

Dok ovo pišem počinjem i sama da osećam nelagodu i menjam sliku o ovom lepom svetu, koju sam sebi pre nekog vremena sama kreirala, tj. napravila. Stvorila sam jedno ugodno mesto za zdrav i srećan život. Verovato se puno ljudi baš kao i vi oseća nesposobno da se izbori sa svakodnevicom prepuštajući se inerciji, rutini, nametnutom tempu i negativnim mislilma koje dovode do negativnih emocija, uznemirenosti, bezvoljnosti, bespomoćnosti… Ovakve emocije, ukoliko su učestale i čine stres permanentnim, vode u bolest i narušavaju kvalitet života. E, pa nećemo tako!

Idemo ispočetka

Događaji, stvari i okolnosti nisu ni dobre ni loše. Onakve su kakve ih mi vidimo.

Budi me ton omiljene muzike, protežem se, poželim sebi dobro jutro i lep dan, zahvalim sebi, meni važnim ljudima što postoje, što su tu i što smo zdravi. Zahvalim i Univerzumu što je vedar ili  kišan i vetrovit dan. Imamo mali ritual: skok najmlađih ukućana u moj krevet, zagrljaj i poljubac, što duže to bolje. I psić stiže. Bilo da se odlučim da na posao odem kolima i autobusom, saobraćajnu gužvu iskoristiću da isplaniram vreme, smislim  plan za danas: kako da obradujem muža ili kumu, kojom igrom da se zabavim sa decom u popodnevnim časovima (možda nekim kvizom, šetnjom, sportom, zajedničkim pravljenjem jela ili razgovorom o aktuelnim temama a da im ništa ne namećem, već ih slušam i navedem da sami osveste sta im je važno i kako dalje). Gužvu za vreme "špica" iskoristiću samo za sebe, za svoje misli, meditaciju, autogeni trening, a možda i smislim gde da odem za odmor… ili neku drugu aktuelnu temu, dok miris moje omiljene, jutarnje kafe ostaje u liftu, ispunjva ceo auto ili bus.

Čini me sigurnom taj mali ritual kad ujutru izlazeći iz svog toplog doma, svoje baze, zagrlim vruću šolju kafe i osetim toplinu na dlanovima, osetim da sam spremna za novi dan i nove izazove. Nazvaću i majku, neću nasesti na njene žalbe, znam da to radi iz najbolje namere, pustiću je da kaže sve šta ima i reći ću joj da je razumem, tražiću da i ona razume mene i reći joj da je volim, iako sam malo u otporu zbog takvog njenog ponašanja. Naravno, ja je volim bez obzira na tu njenu osobinu… Opet nekultura i primitivizam u autobusu ili neko želi svađu od ranog jutra u marketu dok čekam u redu na kasi. Danas odlučujem da to ne bude moja priča.

Pitam sebe: "Kome ovo pripada?" Osvestiću sta me tačno iritira u toj situaciji i šta me dovodi do stresa. "Zašto me nečije ponašanje uznemirava?" Možda je nešto od toga i moja tema koju sam duboko zakopala negde u sebi. "I šta za mene to znači?" Pokušavam da razumem tu osobu, da shvatim šta je tu dobra namera, da prihvatim da je to način na koji se ona nosi sa svojim obrascima i uverenjima pokupljnim tokom života. Možda ću jednostvano celu situaciju ignoristi pa će se i ona umiriti. Ili ću u krajnjoj instanci iz njenog tona krenuti, a potom spustiti ton i usmeriti dijalog u konstruktivnom smeru, baziranom na rešenju, ukoliko mi se obrati. Zamoliću sebe da upravo primljenu negativnu emociju koja dovodi do nelagode, uzemirenosti i ljutnje otpustim, vizuelizirajući, od glave, preko grudi kroz stomak dok ne vidim kako izlazi kroz prvu čakru ili stopala. Obratiću pažnju na disanje da bude duboko, pravilno i iz stomaka. To je brzi lek za stres. Odmah ću oprostiti toj osobi što je mogla da mi upropasti dan, ali ne može meni niko da upropasti dan do mene same, jer srećom, sve je u mojoj glavi.

Shutterstock

Takođe, mogu se odmah u mislima prebaciti na neko meni drago mesto i videti sebe tamo i čuti meni drage glasove.  I eto meni osmaha na licu. Što bi rekli "ima nas raznih“, pa ako već nisam u situaciji da pomognem osmehom, toplom rečju podrške, zaroniću u moj lepi svet i podsetiti se da ovaj događaj nije ni dobar ni loš, već kako ja odlučim da mi bude, kao i da nije fer ni prema sebi samoj, a ni prema drugima, da on utiče na moje raspoloženje tokom dana. Evo stižem ja u ofis sa još mirisom omiljene mi kafe u nosu, kad šef već spreman čeka. Pogledam ga, nasmešim se, poželim lep dan. Primim samo konstruktivne predloge i krtike, za one druge razumem šefa da i on ima svoje teme i probleme, da on misli da radi najbolje što može, kao i da se iza svega krije dobra namera. Oprostim mu primedbu sa kojom se ne slažem i nastavim da radim svoj posao najbolje što mogu, uzimajući iz kritike ono što je konstruktivno i čijom promenom bi stvarno mogla da poboljšam svoju efikasnost u svoju korist i korist našeg tima. Prema kolegi koji me sabotira promeniću svoje ponašanje, neću biti u otporu prema njemu, pokušaću da „uđem u njegove cipele“ i shvatim zašto to radi, da mu pomognem ako mogu, a ako ne, postaviću jasnu granicu ili ću ga ignorisati.  Sve što kažemo o drugima ili uradimo zapravo govori o nama samima.

Moj rad i moje sposobnosti će svakako doći do izražaja, uvideće to šef, moje druge kolege, ljudi sa kojima sarađujem i Univerzum. Uostalom, ja imam svoj cilj, svoje razloge što sam trenutno na tom poslu. Imam vremena na putu od posla do kuće da razmislim šta zaista želim da radim u životu, gde sebe vidim u budućnosti, u kom okuženju, kao i koje korake treba da napravim na putu do svog cilja. Prvo ću se promenti ja, pa će se  s tim promeniti okolnosti i ponašanje ljudi iz mog okruženja. Ukoliko budem smatrala da ne živim svoje vredenosti sa promenom ponašanja kao i da će me to činiti nesrećnom, skupiću snagu i promeniti poslovno okuženje ili čak i profesiju! Zapitaću se: „Šta je najgore što može da se desi ako ostanem tu ili ako zakoračim u novo i neizvesno?"

Povezane vesti - OSEĆATE SE EMOTIVNO ISCRPLJENO? Nije depresija, samo ste "sagoreli" na poslu

Zapisaću šta dobijam, a šta gubim, i u jednoj i u drugoj varijanti. Hormoni i naš imuni sistem vole fizičku aktivnost a naučnici tvrde da od iste stres naprosto beži… Ako ostane vremena, na putu do kuće, pozvaću drugaricu da  se dogovorimo da zajedno odemo na neku rekreaciju ili dugu šetnju, bilo da je topli letnji dan, prelepa – do juče ružna jesenja kiša, čarobno, snežno veče – do juče bljuzgavica, kao iz prvog pasusa. U društvu ljudi koje volimo i koji nam znače i bljuzgavica se čini prijatnom, a u slučaju zaljubljenosti, čak i čarobnom. Čarobna bljuzgavica, setite se nekog takvog trenutka. Biram da mi je lepo. Biram da budem srećna. Od danas prvo što ću uraditi kada dođem kući, sešću u svoju omiljenu fotelju, malo se odmoriti i srediti misli, rutinski poslovi neka sačekaju pola sata, neće ručak, a ni pegla da pobegnu. Da ne zaboravim muža – ako ga imam. Večeras ili sutra bih mogla prepustiti kuhinju i  našu decu mojoj svekrvi,  a za to vreme podsetiću i sebe i moju ljubav kakva sam zavodnica bila na početku veze. Neću podgrevati staru strast kao sarmu, mada je sarma odlična kada se podgreje, već ću uz sveće, smooth jazz, čaj ili vino rasplamsati novu strast. Verovatno umorna od ovakvog dana, ali zadovoljna, zaspaću sa zahvalnošću za sve što imam i  što nemam, nabrojaću sve lepo što mi se desilo u toku dana.

Shutterstock

I ne trebaju mi ovčice da bih zaobišla nesanicu, već sam u svom lepom snu koji će već sutra biti java, kao što je i juče bio. Spremna za nove izazove, da od problema napravim dobro rešenje. Ljubav! Čista i bezuslovna. Zaboravih i komšinicu i šta je pričala. Pa zabravite je i vi. Ljubazno se namešite, pokažite da žurite, ako ne prestaje sa monologom napravite mali trik (break state), kao ispali vam ključevi, tim zvukom i činom ćete prekinuti ovu konverzaciju. Pomozite kada god možete i dok osećate da je to uredu, ako osetite da vas previše uvlači u svoje probleme ili manipuliše, ljubazno ali sa stavom dajte znak da ne računa na vas. Vi sebe jednu imate. U nekoj od sledećih saobraćajnih gužvi isplaniraću dobro svoje slobodne dane: naćiću u koji spa da odem, bukiram putovanje koje me uvek oplemeni i nahrani dušu ili ću organizovati fizičku aktivnost, koju ću ubaciti  u moj raspored, onoliko koliko mi odgovara. Naći ću vreme, jer kada postoji želja, postoji i mogućnost. Evo jedne prednosti mobilnog telefona i interneta, sve to mogu u hodu. O lošim stranama mobilnog telefona i interneta, neki drugi put.

Povezane vesti - ZAŠTO SE PAROVI RAZVODE? Ljubav kao osećaj, ili ljubav kao izbor i obaveza

Empatija, ljubav univerzalna (prema sebi, drugima, svetu, životu), oproštaj, zahvalnost, samopouzdnje, svest da je velika sreća što hodamo ovom zemljom. Osvestimo da smo  srećni što možemo da zagrlimo voljene, koje možda nekada nećemo biti u prilici da zagrlimo… kao i  da smo srećni što imamo u okruženju čak i one koji nam prave stresne situacije, što bi babe rekle: "ne bilo većeg zla". Razmislimo zbog čega je dobro što su baš oni tu. Kakva je njihova uloga na našem putu? I kada nam se čini da bi da "iskočimo iz svoje kože", zapitajmo se – u čiju bismo da uskočimo? Čini nam se da drugi bolje žive i pri tome vidimo samo ono što nam se sviđa, čemu težimo i to bi preuzeli, a često previdimo njihove problem, izazove i bolesti. Njih ne bi preuzeli. Čuvajmo svoju "kožu"! Nju jedino imamo, a stres nas vodi u bolest i preti da naruši naš hram. Telo je naš hram. Razmislite, obrni okreni, ostali bi smo u svojoj koži samo sa izmenjenim okolnostima. Dakle, rešenje je da izmenimo naš poged na svet i osvestimo šta očekujemo od drugih i od nas  samih.

Možemo da vidimo  šta, kako to rade i kako se tada osećaju ljudi u čiju smo „kožu“ na trenutak hteli da uskočimo. Modelujmo ih u onome u čemu su izvrsni. Tako to rade mudri i uspešni! Živimo u skladu sa našim vrednostima, zavolimo sebe i svoj život i život će voleti nas. Zamenimo to uobičajneo uverenje da život mora biti težak, ionako to uverenje nije naše, već smo ga pokupili u detinjstvu iz okruženja. Nje lako, ali je moguće. Jednostavno izbacimo iz svog rečnika reč: „Moram“. Zamenimo je rečima: „Treba, ili želim“. Lako je i efikasno. Ništa se ne mora osim umreti.  A do tada živimo! Živimo veselo, srećno u ljubavi i sa zahvalnošću, jer ovaj dan se više neće ponoviti. La vita e bella. Volim vas.

A evo i konkretno, ako će biti lakše.

Negativne emocije usled stresa su:

Razdražljivost usled sniženog praga tolerancije na frustraciju;

Napetost i anksioznost;

Osećaj bespomoćnosti, pad volje, pesimizam i depresivnost;

Nesigurnost i pad samopouzdanja;

Negativan samogovor i samokritika.

Tokom negativnog susreta ili situacije zaštiti se:

Obratite pažnju na disanje. Pravilno, duboko disanje nas opušta i vraća u balans;

Tuđe greške ne prihvatajte kao svoje. Pomozite ako možete ili se sklonite i upitajte se: „Kome to pripada?“;

Otpustite negative emocije kad osetite da ih je sve više. Zahvalite se. Uputite ljubav i osmeh;

Mislite pozitivno. Čuvajte svoju pozitivnu energiju;

Meditirajte;

Povezane vesti - SAVRŠENSTVO JE OPASNO: Deca majke perfekcioniste češće postaju alkoholičari

Nađite vreme samo za sebe, možda šoljica čaja u omiljenoj fotelji nakon napornog dana, pa onda preostale obaveze;

Utišajte ego;

Budite fizički aktivni;

Sagledajte pozitvne aspekte posla koji trenutno radite i zapišite ih;

Budite ljubazni, saosećajni i ne dozvolite da vas drugi uvuku u njihove probleme;

Ograničite kontakt sa negativnim osobama ili osobama koje vam ne prijaju;

Gledajte da vam radni prostor bude sređen, stavite biljku na radni sto;

Zadatke na poslu poređajte po hitnosti;

Obratite pažnju šta vam intuicija poručuje;

Ukoliko smatrate da sa stresom ne možete sami da se izborite, porazgovarajte sa profesionalnim koučem. Kouč će vam pomoći da osvestite koji su vaši okidači za stres, a potom ga razgraditi nekom od metoda kao što su: Wingwave ("koučing emocija"), autora Kore Baser – Sigmund, koja je efikasna za brzo otklanjanje stresa, strahova, mentalnih i emocionalnih blokada; Autogeni trenig, J.H. Šulca koje se primenjuju u svrhu oslobađanja od psihološke, emocionalne i fiziološke napetosti i drugim metodama.

O autoru:  Dr Tatjana Mrkić je antropolog, doktor nauka menadžmenta u sportu, edukator, NLP trener, profesionalni i wingwave kouč. Dobitnik je ovogodišnjeg priznanja Beogradski pobednik za doprinos u oblasti nauke i edukacije za lični i profesionalni rast i razvoj