Ovaj svetac je izuzetno poštovan u našem narodu, a u manastir Ostrog u Crnoj Gori, gde se nalaze njegove mošti, vernici odlaze tokom cele godine, kako bi dobili blagoslov i uputili molitve.
Prema verovanju, ako danas odete u manastir Ostrog, na dan Svetog Vasilija Ostroškog, "bolest i druge muke vas i vaših bližnjih nestaće kao rukom odnesene".
Običaj je i da za praznik Svetog Vasilija Ostroškog počnete strogi post koji treba da traje sve dok (ponovo) ne odete na Ostrog i tamo se pričestite.
Za praznik episkopa zahumskog i srpskog pravoslavnog svetitelja, vernici koji odlaze u manastir trebalo bi da ponesu ulje, tamjan i pamuk, kao i vunene čarape, i sve to ostave kod sveca "da prenoći", jer te stvari koje se ostave u prostoriji sa moštima sveca dobijaju magične moći izlečenja, veruje se.
Kako narodno verovanje pripoveda, Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama, a tokom vekova su brojni sveštenici svedočili da svakog jutra vide pocepane vunene čarape na nogama sveca, iako su uveče bile obuvene čitave. Odatle potiče i praksa da vernici koji idu na Ostrog sa sobom ponesu par belih vunenih čarapa.
Na praznik Svetog Vasilija treba se iskreno pomoliti čudotvorcu, a veruje se da će svaka iskrena želja biti ispunjena. Ako niste u mogućnosti da posetite Ostrog, idite u crkvu i zapalite sveću.
A tu su i ova predanja i običaji. Devojke u Bosni su, pre svanuća, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće, znak je da će u tom pravcu otići, odnosno udati se.
Veruje se da se na dan Svetog Vasilija Velikog ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.
U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan iznenada padne sneg ili bude oblačno.
