Svi smo rođeni kao kreativni genijalci, obrazovni sistem nas zaglupljuje

Naš prirodni stvaralački genij sputava se od vremena kada smo se rodili, otkrili su naučnici.

Na TEDkTucson-u, doktor Džordž Lend šokirao je svoju publiku rezultatima testa kreativnosti razvijenog za NASA, koji je potom korišćen za testiranje školske dece.

NASA je kontaktirala doktora Lenda i Bet Džarman kako bi razvila visoko specijalizovani test koji će im pružiti sredstva za efikasno merenje kreativnog potencijala raketnih naučnika i inženjera. Ispitivanje je bilo veoma uspešno za potrebe NASA, ali naučnicima je ostalo nekoliko pitanja - Odakle potiče kreativnost? Da li su neki ljudi rođeni sa njom ili je to naučeno? Da li ona dolazi iz našeg iskustva?

Pročitajte još: Šta je potrebno za srećnu vezu?

Naučnici su potom odlučili da 1.600 dece uzrasta od četiri do pet godina uradi isti test. Ono što su pronašli, ozbiljno ih je šokiralo. Zadaci su se odnosili na sposobnost da se novim, drugačijim i inovativnim idejama dođe do rešenja problema.

Otkriveno je da čak 98 odsto dece spada u kategoriju "genijalne mašte". Naučnici su bili toliko zaprepašteni da su odlučili da naprave longitudinalnu studiju i ponovo su testirali decu pet godina kasnije, kada su imali deset godina.

Rezultat je bio poražavajući - samo 30 procenata dece bilo je u kategoriji "genijalne mašte". Kada su deca testirana sa 15 godina brojka je pala na 12 procenata!

Šta je sa nama odraslima? Koliko nas još uvek ima kontakta sa svojim kreativnim genijem nakon godina školovanja? Nažalost, samo dva procenta. A za one koji dovode u pitanje validnost rezultata, važno je istaći da su oni ponovljeni više od milion puta.

Zašto nas školski sistem, naše obrazovanje, odvlače od kreativnog genija u nama?

Povezane vesti - Kako da zaspite u roku od dva minuta

"Razloge za to nije previše teško shvatiti. Škola je institucija koja je istorijski uspostavljena da bi u konačnici služila željama vladajuće klase, a ne običnom narodu. Da bi takozvana elita održala svoj raskošni životni stil otvorenog luksuza - gde najmanje doprinosi, ali najviše uživa - oni razumeju da decu treba odbaciti i oprati im mozak da bi prihvatili ovakav sistem neprestane eksploatacije i neprekidnog rata", piše Nascimento.

Međutim, doktor Land je uveren da možemo obnoviti svoju kreativnost čak 98 odsto, ukoliko to želimo. Iz onoga što su otkrili u istraživanjima sa decom i kako mozgovi rade, u mozgu se odvijaju dve vrste razmišljanja. Oba koriste različite delove mozga i to je potpuno drugačija paradigma u smislu kako se nešto formira u našem umu.

Jedan se zove divergentnost - to je mašta, koja se koristi za stvaranje novih mogućnosti. Drugi se zove konvergentni - to je kada donesete presudu, donosite odluku, nešto testirate, kritikujete, procenjujete. Tako divergentno razmišljanje deluje poput akceleratora, a konvergentno razmišljanje koči naše najbolje napore.

"Decu kroz obrazovanje učimo da razvijaju istovremeno i jednu i drugu vrstu razmišljanja", kaže Land. Kada vas neko pita da smislite nove ideje, dok ih vi smislite, ono što uglavnom učite u školi je da odmah pogledate i shvatite: „To smo pokušali i ranije. To je glupa ideja. Neće uspeti...

To je poenta i to je ono što moramo prestati da radimo.

"Kad zapravo posmatramo mozak, neuroni se bore jedan protiv drugog i zapravo smanjuju snagu mozga, jer mi neprestano osuđujemo, kritikujemo i cenzurišemo. Ako radimo pod strahom, koristimo manji deo mozga, ali kada koristimo kreativno razmišljanje mozak se samo razvija. Šta je rešenje? Moramo ponovo pronaći tog petogodišnjaka. Ta sposobnost koju smo kao petogodišnjaci posedovali nikada ne propada. To je nešto što vežbate svaki dan kada sanjate", napominje doktor Land.