Klimatske promene

ONE "JEDU" ono što Tihom okeanu najviše smeta

Godinama unazad, u Tihom okeanu, između Havaja i Kalifornije, nakupljaju se ogromne količine otpada. Ova pojava ima i svoje ime, Veliki pacifički tepih smeća, a zauzima površinu skoro dvadeset puta veću od Srbije i sačinjava je osamdeset miliona kilograma đubreta.

Baš na tom mestu, koje služi kao ilustrativno upozorenje o šteti koju nanosimo planeti, naučnici su pronašli gljivice neobičnih "prehrambenih navika": na njihovom jelovniku nalazi se polietilen na bazi ugljenika što je tip plastike od kojeg se proizvode flaše za vodu i kese i smatra se najupornijim oblikom plastičnog otpada u svetskim okeanima.

Gljivice, pod nazivom Parengyodontium album, otkrivene su među ostalim mikrobima, naseljenim na plutajućoj gomili smeća u Pacifiku ili barem u njenoj okolini.

Međutim, morske gljivice koje razlažu plastiku nisu nikakva novina – trenutno je poznato nekoliko vrsta. Zahvaljujući autorima nove studije, znamo da njihove koleginice žive i na Velikom pacifičkom tepihu smeća.

Postoji bitan preduslov da bi gljivice konzumirale plastiku: ultraljubičasti zraci.

"U laboratoriji, P. album razgrađuje samo polietilen koji je bio izložen ultraljubičastim zracima makar u kratkom vremenskom periodu", otkrila je vodeća autorka sa Kraljevskog holandskog instituta za istraživanje mora, Anika Vaksma.

"To znači da u okeanu gljivice mogu da razlažu isključivo plastiku koja je u početku plutala blizu površine."

Vaksma i njen tim takođe su utvrdili i tempo degradacije plastike: prema njihovim proračunima, raspadanje polietilena pomoću P. album odvija se brzinom od 0,05 odsto dnevno.

A šta se dešava sa plastikom koju ove morske gljivice unesu?

Polietilen se pretvara ugljen-dioksid koji P. album ponovo emituje.

Bez brige, ovo neće biti kamen spoticanja za borbu protiv klimatskih promena: kako navode istraživači, količina ugljen-dioksida koju ispuštaju gljivice je jednako mala kao količina koju oslobode ljudi tokom disanja.

Mikroplastika pronađena u ljudskim testisima

Alarmantno otkriće

Zdravlje 27.05.2024. 13:24

Mikroplastika pronađena u ljudskim testisima

Plastika je štetnija nego što smo mislili

Uticaj na klimu

Život 20.06.2022. 17:05

Plastika je štetnija nego što smo mislili

Prema rečima Vaksme, veruje se da dublji slojevi okeana kriju još sličnih gljivica koje mogu da razgrađuju kompleksne materijale od ugljenika, ali pitanja o dinamici degradacije plastike ispod površine mora ostaju bez odgovora.

Mada u borbi protiv plastičnog zagađenja imamo saborce u vidu gljivica, moramo da uzmemo u obzir da smo ovaj problem kreirali sami i da nam je za njegovo rešenje potrebno mnogo više od mikroba: svake godine, svet proizvede više od 400 miliona tona plastike i očekuje se da će do 2060. to da se utrostruči, prenosi Klima 101.

Zemlja, uključujući i njene okeane, već sada guši se u smeću, a pojedini eksperti smatraju da, nakon kamenog, bronzanog i gvozdenog doba, živimo u plastičnom dobu.

Podsećamo, Ujedinjene nacije pripremaju veliki međunarodni sporazum, nalik Pariskom, koji bi trebalo da se obračuna sa plastikom.

I ovo je BALI - dobro došli u more PLASTIKE (FOTO)