U 12. veku je na neko vreme nestao Mesec, stručnjaci otkrili zašto

Prema NASA-inim proračunima, u Evropi je prvih 20 godina prošlog milenijuma (između 1100. i 1120. godine) bilo sedam potpunih pomračenja Meseca. Mnogi hroničari su u to vreme zapisivali takve događaje, a među njima je bio jedan koji je u maju 1110. godine opisao izuzetno tamno pomračenje.

"Pete noći u maju pojavio se Mesec koji je uveče blistao, a posle je sve slabije i slabije sjajio tako da se tokom noći potpuno ugasio. Nije bilo ni svetla, ni kugle, ništa se nije videlo",  napisao je jedan posmatrač u hronikama Peterborough, prenosi Index. hr.

Od tog događaja mnoge astronome je zanimalo šta se dogodilo tokom ove tajanstvene i neobično mračne pomrčine Meseca, piše Science Alert.

"Očigledno je da se ovde radilo o 'crnoj' pomrčini Meseca kada on postane sasvim nevidljiv umesto da sjaji poznatim bakarnim tonom", napisao je nekoliko vekova kasnije engleski astronom Georges Frederick Chambers.

Ogromna erupcija vulkana

Ipak naučnici su sada otkrili pravi uzrok pojave nevidljivog Meseca. Naime, pre gotovo hiljadu godina divovski oblak čestica bogatih sumporom leteo je kroz stratosferu, zbog čega se nebo činilo tamnim mesecima ili čak godinama. Stručnjaci su potvrdili ovaj događaj nakon što su izbušili i analizirali uzorke uzete iz dubine ledenjaka. Lednjaci su u svojoj unutrašnjosti sačuvali aerosoli sumpora nastalih nakon erupcije vulkana.

Naučnici su prvo smatrali da je za ove drevne naslage sumpora kriv islandski vulkan Hekla, koji se ponekad naziva i "Prolaz u pakao", a eruptirao je 1104. godine. Međutim, kasnije se ispostavilo da vremenska skala Grenlandske ledene hronologije 2005 (GICC05) zna pogrešiti za sedam godina u prvom milenijumu pre Hrista i za četiri godine početkom sledećeg milenijuma.

Paleoklimatolog Sebastien Guillet sa Univerziteta u Ženevi stoga je zaključio da vulkan Hekla ipak nije mogao da bude krivac za divovski oblak sumpora. Kako bi otkrili šta je tačno uzrokovalo ove naslage, stručnjaci su istražili istorijsku dokumentaciju tražeći srednjovjekovne zapise čudnih, tamnih pomrčina Meseca koji bi mogli odgovarati stratosferskoj izmaglici koja nastaje nakon velikih erupcija. Tada su naišli na spomenuti opis nestalog Meseca u hronikama Peterborough.

"Na vrhu vulkana pojavila se vatra..."

Iako je ta pomrčina iz 12. veka dobro poznata istoričarima astronomije, stručnjaci do sada nisu sugerisali da bi takozvanu crnu pomračinu mogle da prouzrokuju vulkanske aerosoli u stratosferi, iako je to, prema najnovijem istraživanju, najvjerojatniji uzrok ovog tajanstvenog događaja.

Naučnici smatraju da je, s obzirom na to da je vulkan Hekla ispao iz igre, za ove naslage kriv japanski vulkan Mount Asama, koji je 1108. godine imao ogromnu, višemesečnu erupciju, znatno veću od sledeće koja se dogodila 1783. i u kojoj je poginulo više od 1.400 ljudi.

"Na vrhu vulkana pojavila se vatra, a okoliš je prekrio debeli sloj pepela. Rižina polja više nisu bila za obrađivanje. Nikad nismo tako nešto videli. To je vrlo čudan i redak događaj", stoji u opisu jednog posmatrača iz 1108. godine.

Stručnjaci su takođe otkrili obilje drugih svedočanstava koja govore o nepovoljnom vremenu i gladi tokom tog razdoblja napominjući kako "prikupljeni dokazi upućuju na to da su poteškoće pri preživljavanju, koje su počele izuzetno hladne 1109. godine, pojačale problem gladi u nekoliko regija zapadne Evrope".

Naravno, te davne istorijske nevolje ne moraju biti dokaz neke posebno velike erupcije, ali naučnici smatraju, kada se svi dokazi poslože zajedno, da sugerišu postojanje niza vulkanskih erupcija od 1108. do 1110. koje su čovečanstvu donele strašne posledice.