Vesti
06.05.2022. 10:15
Život
16.05.2022. 06:32
Dragan Vesić
Kolumna
Umesto Godoa čekamo silu prava
U društvenoj teoriji nećete naći pojam mentalne tranzicije, to jest promene svesti, mada je ona neophodan uslov za uspeh tranzicije, za prelaz (što jeste njeno značenje) iz jednog sistema u drugi.
Naći ćete liberalni, socijaldemokratski i hibridni model. Mi smo kasnili deset godina, što je bila i prednost i mana. Prednost, jer smo mogli da učimo na iskustvima drugih, a mana jer smo kasnili sa tranzicijom.
Naravno, izabrali smo da učimo na greškama drugih pa smo još više kasnili. Jeste da se tih dana od perja nije videlo nebo, ali preletači nisu bili kolateralna šteta tranzicije nego paradigma karaktera. Po jednima, preletanje na pobedničku stranu bilo je, kao poltronska crta, nemoralno: po drugima nije jer je ono bilo evolutivno prilagođavanje promenama – snalažljivost kako bi se preživelo, ali i napredovalo, u turbulentnim okolnostima.
Tranzicija je bila aktuelna devedesetih godina prošlog veka i odnosila se na bivše socijalističke zemlje istočnog bloka koje su prelazile iz jednopartijskog u višepartijski sistem.
Ono što je otežavalo tranziciju jeste ekstremni nacionalizam ("Ideologija banalnosti“, kako je govorio Danilo Kiš).
Negde je ona prošla bez krvi, države su se mirno razišle i, na razvalinama komunizma, nastajale su nove, a negde nije prošlo bez rata: ispostavilo se da su žrtve bile nepotrebne jer je na kraju svako dobio ono što je hteo – zapravo dobio je ono što je bio interes velikih i moćnih.
Razaranje i smrt takođe je bilo posledica mentalne tranzicije jer nacionalne vođe, bivši komunisti, nisu shvatili da svet drugačije funkcioniše i da je stvari tada trebalo rešavati pregovorima, a ne ratom, što se posle ratova ionako dešavalo.
Ni tada, kao ni sada, nije se poštovalo međunarodno pravo: pravo sile bilo je iznad sile prava. Međunarodne organizacije, poput OUN, bile su paravan za privid međunarodnog prava i oruđe u rukama moćnih koji su gazili rezolucije koje su sami izglasali, a pravo veta na sopstvene odluke nije pravno regulisano.
Od tada je prošlo 30 godina i nije se ništa promenilo kada je o međunarodnom pravu reč – ono je još uvek stvar politike, a ne prava. I dalje je na svetskoj pozornici apsurda na sceni pravo sile: taj komad se igra otkad je države i prava. Nije u pitanju ni Beket ni Jonesko, ali kao što Vladimir i Estragon uzalud čekaju Godoa, tako i svet čeka silu prava.
Život
29.04.2022. 07:10
Mračna strana društvenih mreža
Da li je to čekanje apsurdno, retoričko je pitanje, ali je zbog kontinuiteta haosa – stalnih kriza, pandemija i ratova – pitanje mentalne tranzicije uvek aktuelno i suštinsko: da ne bismo stalno živeli u iluziji da je cilj blizu i da bismo bolje razumeli svet koji tone u sve veći haos.
Dakle, mentalna tranzicija, odnosno prelaz iz nezrele svesti u zrelu, pomogla bi da saznamo istinu koja je uvek "negde tamo“, nedefinisana, nejasna i apstraktna, a istina je da se tranzicija odužila i postala sama sebi svrha, a cilj (pravedniji i lepši život) sve je dalji ako uopšte postoji.
Shvatili bismo da na svetu nema ni prava, a kamoli pravde koja nije pravna nego moralna kategorija: možete je naći jedino kod Kanta, u Bibliji i još nekim filozofskim knjigama o etici.
Kada se sprovodi pravo sile, što je sada slučaj u međunarodnoj zajednici, nema vladavine prava nego politike što je relikt totalitarne komunističke ideologije (politička umesto pravne države).
Pošto je stanje s legalitetom danas isto, u vreme sadašnje tranzicije čovečanstva, postavlja se logično pitanje – da li je na svetskoj pozornici na sceni neki novi komunizam koji se zove postindustrijska epoha ili neoliberalizam, svejedno, kao poslednja faza kapitalizma?
Odgovor ne znamo, zapravo znamo, zavisno od toga da li smo prošli mentalnu tranziciju ili ne.
Mentalna tranzicija je stanje svesti: od toga da li smo ostali na primitivnom infantilnom nivou ili smo, u političkom smislu, postali zreli zavisi kako ćemo se mi, ili bilo koji narod, snaći u haosu večne tranzicije.
Jer, na kraju se uvek ispostavi da je čitav naš život tranzicija, prelazni period, večno čekanje nečega.
Šta učiniti u potrazi za izgubljenim smislom u vreme današnje tranzicije sveta?
Ono što se mora da bi se konačno stiglo do ispravnog cilja.
Komentari
