Vetar nosi budućnost svetskih šuma

Istraživanje je sprovedeno na Univerzitetu u Kaliforniji, gde su naučnici poredili postojeće struje vetrova sa genetskim podacima različitih biljnih vrsta. Jedan od glavnih autora ove studije dr Metju Kling identifikovao je tri najznačajnija načina kako vetrovi utiču na genetsku raznovrsnost šuma, prenosi Independent.

Vetar utiče na to da drveće koje raste u šumama koje su povezane jačim strujanjima vetra često ima slične genetske odlike, za razliku od onih koja nisu povezana na ovaj način. Pored toga, populacije drveća koje se nalaze niz vetar često imaju veću genestsku raznovrsnost, što potvrđuje i treći način, a to je da se genetske varijacije najčešće šire u pravcu vetrova.                   

Zašto je ovo važno? Pravci i šabloni svetskih vetrova su poprilično stabilni, jer zavise od oblika naše planete, a naučnici smatraju da ni klimatske promene nemaju veliki uticaj na njih. Iako se vreme menja iz dana u dan a vetar možda deluje nepredvidivo, stalna strujanja su gotovo nepomenjiva. Od ovih strujanja zavisi gde će se polen i semenje drveća rasprostranjivati. Problem se može javiti na delovima planete gde vetrovi nanose polen na područja koja su pod uticajem klimatskih promena postala nepogodna.

Dejvid Akerli, koji je takođe radio na ovoj studiji, napominje da kako se svet zagreva, mnoge biljne i životinjske vrste moraće da se premeste na mesta koja su pogodnija za njihov opstanak.

"Rasipanje pomoću vetra ima veoma interesantnu vezu sa klimatskim promenama" kaže on, "jer vetar može da pogura seme u dobrom ili lošem pravcu, to je jedini prirodni vektor rasipanja koji može i poboljšati i pogoršati posledice klimatskih promena."

Istraživači se nadaju da će shvatanjem ovih šablona moći da predvide kako će se biljne vrste ponašati u svetu koji se zagreva. Dr Kling dodaje da vrste koje su se vekovima adaptirale na određene klimatske uslove u svojim staništima mogu biti u problemu u doba rapidnih klimatskih promena. Sposobnost adaptacije ovih vrsta zavisi od toga koliko brzo otpornije genetske varijante mogu doći do područja gde su potrebne.

"To nam govori koliko neka vrsta može biti ranjiva ili otporna na klimatske promene." zaključuje dr Kling.