Viski sa vinom od đumbira

Susret sa Škotskom, zemljom prekrasnih pejzaža i netaknute prirode, neka je vrsta adrenalinskog doživljaja možda i zato što je ovaj deo britanskog kraljevstva, ma koliko i u mnogo čemu sličan s ostatkom ostrva, ipak nekako autentičan i naglašeno svoj.

Geografi ističu da Škotska zauzima trećinu teritorije Velike Britanije i tri arhipelaga: Hebride, Orknijska i Šetlandska ostrva. Ovaj treći arhipelag, zanimljivo je, čini granicu između Severnog mora i Atlantskog okeana. U turističkoj pozivnici još piše i da je Škotska zemlja fascinantnih fjordova i koloritnih jezera kojima, poput svima dobro znanog Loh Nesa, možete čak i krstariti s osećajem velikog iščekivanja nadograđenog gramom pritajene uplašenosti, koja se svodi na (ne)mogućnost da to toliko slavno čudovište baš vašu lađu „proguta“ ili „sravni s površinom jezera“.

Škoti, uverićete se vrlo brzo kad stignete u ovu zemlju, zapravo vole prirodu. I sjedinjuju se s njom na svoj originalan način. U Škotskoj je pešačenje omiljena disciplina mnogih a pecanje, na brojnim rekama i jezerima, gotovo da je nacionalni hobi jer lososa, pastrmke, štuke i drugih vrsta ribe ima u izobilju. Možete im se i pridružiti uz uslov da imate dovoljno vremena i naravno dozvolu, makar i jednodnevnu, za ribarenje. Škoti uživaju i u vožnji biciklom pa otuda i objašnjenje zašto je širom zemlje izgrađeno toliko staza za popularne dvotočkaše. Uživaju, takođe, i u jahanju dobrih konja, ali i na golf terenima koji gledani izdaleka, fantastično negovani i s ljubavlju održavani, jesu ukras jednako lepog okruženja oslikanog svim mogućim nijansama zelene boje.

Škotska je, možda niste znali, i raj za ljubitelje ptica jer tu postoji čak 80 ornitoloških rezervata. Svemu zasigurno pogoduje blizina mora ali i klima. Istočnu obalu Škotske karakteriše nešto suvlja u odnosu na zapadnu gde je klima primetno vlažnija i podneblje neuporedivo kišovitije. Ako se slučajno nađete u regiji Fort Vilijams, ljubazni domaćini neće propustiti priliku da vam saopšte da je to zapravo najkišovitiji deo Velike Britanije.

Povezane vesti - Na obalama Narandžaste reke

Edinburg je prestonica ove zemlja, ali je najveći grad Glazgov. Nastao je u sedmom veku šireći se kao naseobina oko crkve koju je podigao Seti Mungo, koji je preobratio Škote u hrišćanstvo. Katedrala s imenom ovog sveca građena je od 12. do 15. veka i najstariji je spomenik živopisnog grada koji turisti ne zaobilaze. Glazgov je i univerzitetski centar Škotske. Danas ima tri akademska centra. Prvi je osnovan još daleke 1453. godine. Ljubitelji umetnosti svakako su upoznati da je u Glazgovu rođen umetnički pravac art nuvo.

Još od 1437. Edinburg, koji trenutno ima skoro 500.000 stanovnika, prestonica je ove zemlje. I njen drugi najveći grad. Autentična arhitektura, desetine muzeja i galerija u koje je uzgred rečeno ulaz besplatan, čini ga privlačnim. Gradom dominira Edinburški dvorac na brežuljku koji je nekada bio utvrđenja za odbranu, a danas je meta brojnih turista. Tu je i spomenik Vilijamu Volasu, nacionalnom junaku.

O Vilijamu Volasu puno toga ste zasigurno saznali iz filma “Hrabro srce” sa Melom Gibsonom, pa ga zbog svega, pretpostavka je, poznajete još od detinjstva. Međutim, pravi Volas nije nosio kilt, nije koristio dvoručni mač i uopšte nije bio zanimljiviji i kontroverzniji od holivudskog. Govorimo o pravom Vilijamu Volasu, riteru, čoveku koji je podigao pobunu 1270. godine i pokušao da izbori nezavisnost Škotske. Ova pobuna mu je dala veliki autoritet i poglavlja u svim knjigama istorije uz napomenu da su ga Englezi pogubili na jedan od najnehumanijih načina koje čovečanstvo poznaje. Kazna za sve što je uradio bila je „smrt vešanjem, vučenjem i čerečenjem“. Utamničen je u londonskom Taueru, a kazna je izvršena na ulicama Londona.

Poseban doživljaj prilikom posete Edinburgu je šetnja ulicom Kraljevska milja koja od dvorca naniže vodi do Holirud hausa, odnosno kraljičine rezidencije u Škotskoj. Palata Holirud zapravo je službena rezidencija kraljice koja se pretvara u muzej i galeriju kada ona nije tu. Inače, kada kraljevska porodica boravi u Škotskoj, onda je smeštena u dvorcu Balmoral u neposrednoj blizini Aberdina.

Povezane vesti - Pećine čuvaju 570 hrišćanskih crkava

U Edinburgu je rođen, što neće propustiti da vam kao turistima naglase, ser Artur Konan Dojl, čovek koji je izmislio legendarnog Šerloka Holmsa. Takođe u priči o Edinburgu i njegovoj prošlosti jedna ličnost zauzima posebno mesto. Istorija Edinburga se ne može razumeti bez njene kultne figure, Marije I Stjuart. Bila je kraljica Škotske i Francuske u 16. veku, s dobrim srcem, ranjivom dušom i nepokolebljivom voljom. Divila se svojim savremenicima i inspirisala pesnike mnogo vekova kasnije.

Jedan od više nego interesantnih škotskih gradova je i Aberdin. „Silver siti”, kako ga još zovu, dobio je ime po posebnoj, srebrnastoj boji granita od kog je izgrađena većina zgrada. U 12. i 13. veku bio je sedište škotskih kraljeva. Turiste privlači ne samo veličanstvena gotska katedrala već i brojni parkovi, botaničke bašte i izložbe svežeg cveća, koji se održavaju tokom cele godine.

Na proputovanju kroz Škotsku gotovo da je obavezna i poseta fascinantnom zamku Glamis, izgrađenom još u 14. veku. Svojom autentičnošću i bajkovitom baštom, kao i celokupnim enterijerom, danas je kota do koje svraćaju brojni turisti iz celog sveta kako bi prošetali ne samo pomenutom baštom već i odajama u kojima je kao devojčica rasla kraljica Elizabeta, ali i saznali priču koja je sada već legenda: baš u zamku Glamis, navodno, odigrao se zaplet Šekspirovog „Magbeta“.

Povezane vesti - Mesto gde sunce sija 300 dana u godini

Usput, šetajući, saznaćete i da je dvorac Glamis igrao važnu ulogu u životu kraljice majke nakon što se udala za princa Alberta, koji je na kraju postao kralj Džordž VI. U dvorcu se rodila njihova druga ćerka, princeza Margareta. Kasnije je i ona tu često dovodila svoje ćerke gde je, kako se priča, vodila običan život. Pošto Margareta nije preuzela presto, mogla je sebi da priušti opušteniji život, daleko od zvaničnih kraljevskih rezidencija.

Boravak u ovoj zemlji, makar i od samo nekoliko dana, definitivno potvrđuje istinu da su kilt i gajde neka vrsta simbola Škotske i Škota, naroda znanog i po tome što generacijama neguje naglašenu odbojnost prema Englezima. Ako im se i približite, misli se na Škote, što baš i nije tako lako, čućete i tužnu priču u kojoj oni sebe doživljavaju kao potlačenog Davida. I na kraju, ukoliko vam se sve ovo ostvari, ne zaboravite da je svakako bolje suzdržati se nego da Škota, čak i u šali, nazovete Englezom. Takvu uvredu nikada neće oprostiti. Eho istorijske netrpeljivosti je i nezvanična himna ove zemlje koja se danas horski peva uglavnom na fudbalskim mečevima, a rečima i melodijom „Flower of Scotland“ zapravo veliča bitka kod Banekburna u kojoj su 1314. Škoti porazili Engleze.

Mnogi Škoti ostavili su neizbrisiv trag u svim oblastima života i stvaralaštva. Jedan od slavnih je zasigurno i Aleksander Grejam Bel, čovek koji nam je svojim genijalnim izumom zvanim telefon omogućio komunikaciju na daljinu. Džon Danlop izumitelj je gume za koju zna ceo svet, a koliko je doprinos Džonsa Klarka Maksvela u oblasti fizike i matematike, suvišno je i isticati. Ipak, za spas ljudskog roda čini se da je najzaslužniji Aleksander Fleming, Škot koji je svetu darovao čudesni penicilin. Uz sva ova velika imena iz sveta nauke Škoti se posebno ponose glumcem Šonom Konerijem i fudbalskim stručnjakom ser Aleksom Fergusonom...

Poseta škotskim pabovima, u bilo kom delu zemlje, prilika je koju ne treba propustiti. Generalno, Škoti su ljubitelji dobre kapljice što je na neki način i razumljivo jer je to i postojbina viskija koji je ovde počeo da se proizvodi još u 15. veku. Statistika govori da ovaj narod pije manje od mnogih drugih, a Škoti opet na sve dodaju svoju teoriju da kad piju oni to rade da bi se napili.

Uz osmeh sledi i dodatak priči koji se svodi na istinu da Škoti zapravo imaju čak 40 izraza koji označavaju pijanstvo. A kako pijanstvo u Škotskoj i zaista izgleda najvidljivije je petkom i subotom uveče kada se ispijaju ogromne količine piva i viskija. Za one koji vole pivo i obaveštenje da u Škotskoj postoje brojne fabrike raznih vrsta piva. Najukusnije pivo, sa podosta alkohola u sebi, pravi se u malim pivnicama. Treba ga probati. Ukoliko niste namerni da se i sami držite za šank da pratite Škote u avanturi ispijanja alkohola. „Beton“ je „whisky-mac“, odnosno mešavina viskija sa vinom od đumbira.

U Škotskoj zapravo ne kriju da je otac viskija bio alkohol, čiji je recept donet u zemlju sa istoka tokom krstaških ratova. Međutim, u tom čudesnom napitku bilo je i grožđa, a kako zbog klime Škoti nisu mogli da uzgajaju grožđe, odlučili su da malo promene recepturu i grožđe je zamenjeno ječmom. Zbog svega lokalno stanovništvo smatra Škotsku rodnim krajem modernog viskija. Međutim, prvi zapis o proizvodnji alkohola iz žitarica ispisani su u Irskoj. U toj priči Škotska zaostaje gotovo ceo vek. Oni koji se u sve bolje razumeju naglašavaju i da postoji razlika između irskog i škotskog viskija. Prvo u ukusu.

Proizvođači tvrde da svako piće, dakle i viski, duguje svoj jedinstveni ukus lokalnoj vodi. Druga razlika od irskog viskija je što je škotski dva puta destilovan a irski čak tri puta. Konačno, u Škotskoj se za osnovu uzima samo slad ječma a u Irskoj se može dodati i raž. Ovu priču o viskiju najbolje je da saznate u gradu Ivernes jer je to dom većine starih škotskih viskija. Prvo pominjanje ovog napitka datira iz 1494. godine a posle 1700. godine, kada je pronađena savršena ravnoteža sastojaka, “voda života” (tako se reč viski prevodi sa keltskog jezika), ovo piće vrlo brzo dobilo je brojne poklonike u celom svetu.

Ukoliko poželite da nešto dobro pojedete u Škotskoj, bez obzira na grad u kojem se nalazite, preporučujemo „haggis“, neku vrstu nacionalnog jela nalik jagnjećoj sarmi od seckanih iznutrica. Probajte, nećete pogrešiti. Inače, ono što najviše troše Škoti je mleveno meso spremljeno na različite načine. Servira se uz prilog koji i mi obožavamo – pire krompir.

Da bi doživljaj Škotske bio potpun, bilo bi lepo da se u ovoj zemlji zadesite u vreme nekog od brojnih festivala. Škoti tada, želeći da istaknu koliko su privrženi tradiciji, oblače svečanu galsku odeću: elegantne bele košulje sa podignutim okovratnicima, karirane suknje znane kao kilt, kratke pletene jakne i prekrivače (nalik na manje ćebe sa resama) koji se prebacuju preko jednog ramena. Prekrivač je izrađen od posebne tkanine zvane tartan. Krajem 18. veka ova odeća je postala uniforma Škotske garde. Danas kilt nose i tinejdžeri, odrasli muškarci pa čak i zvaničnici.