Vlade Radulović: "Vraćanje vojnog roka je zajednička briga gotovo svih u Evropi"

Koliko smo spremni za to, koliko ima mogućnosti... Mnogo je pitanja, a jasnih odgovora još nema. Svoje mišljenje o tome ima i Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam koji u razgovoru za “Ekspres“ ocenjuje da se sa sličnim brigama suočavaju i druge evropske zemlje.

“Odmrzavanje, vraćanje obaveznog vojnog roka, kako u kojoj zemlji, zapravo je, rekao bih, zajednička briga gotovo svih u Evropi, bar onih koji nemaju obavezan vojni rok. U to sam se nebrojeno puta uverio i pre početka rata u Ukrajini. A posle početka rata u Ukrajini to je prosto opšteprihvaćeno. Koncept malih, mobilnih, visokoobučenih profesionalnih snaga, pokazuje se kao nedovoljan. Dosta zemalja je razmišljalo o varijanti hibridnih modela. I ta opcija u najvećem broju država i postoji, da ko hoće dobrovoljno služi vojni rok. Međutim, postoji objektivan problem ‒ kako uslovno rečeno mlade zainteresovati, i ne samo zainteresovati nego i zadržati u oružanim snagama. Jer, pojavljuje se problem da vama mladi i kad dođu u vojsku i prijave se kao profesionalci-ugovorci, imaju ideju i viziju, odnosno u njihovim glavama je ono što gledaju u holivudskim filmovima; da će oni biti neki ’Rambo vojnici’, imati najsavremeniju opremu, najsavremenije puške, da će oni biti u nekim akcijama, iskakati iz helikoptera i ne znam šta već raditi... Međutim, onda se suoče sa realnošću onoga što jeste život u kasarni, život na terenu ispod šatora, naoružanje koje nije baš uvek...“

Poslednja reč tehnike.

“Tako je. I onda tu dolazi do blagog razočaranja, ili malo većeg razočaranja, pritisak koji opet, sama po sebi, nosi vojska i mladi je napuštaju. I to je objektivno problem koji postoji. Neke zemlje vratile su služenje vojnog roka poput Litvanije. Neke zemlje ga nisu ni ukidale, poput Ukrajine, Belorusije, Rusije, Turske, Grčke... Vrlo često se, istina u talasima, to pitanje pominje u Nemačkoj, Francuskoj, u programima tipa ’Godinu dana za Nemačku’, ili ’Tvoja godina za Nemačku’... U regionu je ta tema najdalje otišla u Hrvatskoj i sada znamo tih pet lokacija za kasarne u kojima će biti mladi regruti. To zvanično kreće od 1. januara 2025. godine.“

Vučević o vojnom roku: "Mame i tate će biti suštinski zahvalni"

Premijer Srbije

Premijer Srbije

Vesti 15.09.2024. 16:05

Vučević o vojnom roku: "Mame i tate će biti suštinski zahvalni"

Oni praktično vraćaju vojni rok.

“Tako je. Slično se razmišlja i u Bosni i Hercegovini koja opet, sama po sebi, ima jedan prilično veliki izazov. Kada razgovarate sa njihovim oficirima oni će vam reći da, iako je to jedna oružana formacija, jedna oružana snaga, to su oružane snage Bosne i Hercegovine, najveći problem imaju sa popunom iz redova hrvatskog stanovništva, mislim na taj potes generalno Hercegovine.“

Možda će da idu da služe Hrvatsku vojsku.

“Ne, čak ni to. Postoji veći problem. Kako je Hrvatska postala članica Evropske unije, svi oni koji su imali hrvatsko državljanstvo otišli su u Evropu da rade jer, mnogo je veća lova preko. Kada pogledate budžet oružanih snaga BiH, više od dve trećine odlazi na plate i neke redovne troškove. Njima ne ostaje gotovo ništa ni za modernizaciju ni za kupovinu nekih sredstava naoružanja i ratne tehnike, vojne opreme. Veoma je teško u takvim situacijama i razvijati i jačati vaše oružane snage. Da ne otvaram ovaj politički deo. I dolazimo do nas. U poslednjih sedam-osam godina, pitanje vraćanja, odmrzavanja obaveznog služenja vojnog roka...“

Svake godine se potezalo to pitanje.

“Bar dva puta godišnje. Obično imamo ovako, prolećnu sezonu, ja to tako zovem, i jesenju sezonu. Obično je to negde februar, mart, april i onda to bude septembar, oktobar. Tada se te teme nekako najčešće nalaze u javnosti. Meni se ne sviđa način na koji se ta tema eksploatiše u medijima. Čini mi se da se radi na veoma loš način. Mahom oni koji zagovaraju obavezno služenje vojnog roka zapravo još žive u ideji Jugoslavije i JNA koje već decenijama nema, koja se raspala preko noći. Oni i dalje pričaju o tome kako mladi moraju da služe vojni rok da se istreniraju, da slušaju, da se vaspitaju, kao da je vojska vaspitna ustanova, da jačaju patriotizam tako što će sakupljati pikavce i tako što će da nauče da kada ustanu zategnu krevet ’na ivicu’. Prvo, ako nekoga za 18-19 godina niste naučili da zateže krevet, onda nema potrebe ni vojska da ga uči. Druga stvar, ako neko misli da su sada pedesete, i šezdesete godine 20. veka, taj se  grdno vara. Mladi 1960. i mladi 2025. nisu isto, ni po jednom mogućem kriterijumu. Kažu, ne bi bilo ovoliko nasilnih, ovakvih ili onakvih, da su služi vojni rok. Nema problema, pogledajte samo kriminalce s početka devedesetih godina. Procentualno, najveći broj njih su deca oficira JNA. Moja ideja je drugačija.“

Kakva?

“O tome sam nebrojeno puta razgovarao sa ljudima iz našeg Generalštaba. Da se pronađe modalitet kako da vojsku i uniformu popularišemo kod mladih. Kako da postepeno iz godine u godinu imamo sve veći broj mladih koji će dobrovoljno da se prijavljuju da služe vojsku, da bismo u jednom trenutku došli do situacije da ćemo da kažemo – znate šta, hajde da ovo formalizujemo, da idemo u obavezno služenje vojnog roka jer mi već imamo 70-80 odsto mladih koji žele da služe vojni rok. I nema potrebe da držimo ništa pod suspenzijom. Zašto to pominjem? Iz jednog vrlo prostog razloga. Kako smo došli na ideju suspenzije? Tako što smo imali mnogo manje od 50 odsto mladih koji su služili vojni rok. Izgubila se svrha i smisao. Ne ulazim u političke odluke, klimu, okolnosti i sve ostalo.“

Nije ni sada procenat veći...

“Apsolutno. Ali, postoji jedna kontradiktornost. Kada gledate ispitivanja javnog mnjenja, već godinama, vi ćete naći relativno visok procenat, vrlo često pominje se da je 70 - 80 procenata ljudi za vraćanje obaveznog vojnog roka. Tri četvrtine ispitanika je za vraćanje vojnog roka. Međutim, kada targetirate posebno mlade koji bi trebalo da idu u vojsku, znači od 18 do 27 ili 30 godina...“

Procenat je mnogo manji.

“Tu vidite da su procenti ispod 20, 15, 12 odsto, zavisi kako u kojoj anketi. To najbolje oslikava situaciju. Otuda je to neko moje razmišljanje. Malopre sam pomenuo termin patriotizam. Ako ćeš ti kod čoveka od 20 godina tek da radiš na jačanju patriotizma, gotovo je druže, gotovo je. Džaba, džaba krečimo. Mislim da postoji način da se tokom školovanja radi na jačanju patriotizma, na patriotskom duhu, ako hoćete to nazovite tako. A ne kroz kampove privatnih vojnih kompanija koje će Rusi da održavaju na, ne znam, Zlatiboru ili gde već, nego u okviru sistema. Ja nisam protiv toga. Da li u okviru nekih izviđača, da li u okviru nekih letnjih škola Ministarstva odbrane, gde će se učiti prva pomoć, postupanje u vanrednim situacijama... Niko ovde ne govori o oružju. Pričamo o deci, prosto da se malo približe tom sistemu. Zato govorim da bih voleo da svaki dan viđam što više ljudi u uniformi na ulici, da češće imamo otvorene dane kada mladi mogu da uđu u kasarne, da vide to, da porazgovaraju sa vojnicima, sa podoficirima, sa oficirima... Nisu to nikakvi bauci koji tuku ljude zato što nisu zategli krevet. Da se napravi veća spona između oružanih snaga i ljudi.“

I Britanci vraćaju OBAVEZAN VOJNI ROK?

Sunak najavio

Sunak najavio

Svet 26.05.2024. 11:13

I Britanci vraćaju OBAVEZAN VOJNI ROK?

A ako uđu u kasarne, hoće li im se svideti to što vide tamo?

“To je interesantno pitanje. Zato sam pomenuo da upoznaju, da razgovaraju sa podoficirom, sa vojnikom, da ih oni kroz priču privuku i zainteresuju, i da neki mladi čovek, neki srednjoškolac, kada izađe iz te kasarne kaže – čekaj, što ja ne bih sedeo u ovom KUB-u, ili što ja ne bih radio na ovom radarskom položaju ili što ja ne bih malo probao da vidim kako izgleda biti artiljerac, kako izgleda opsluživati ’noru’, itd. Sada na tome treba da radite. I zato kažem da je ovde po mom mišljenju ključno pitanje da se ne lome stvari preko noći, već da pokušamo da stvorimo takvu klimu i takve uslove da mladi pokažu interesovanje za oružane snage. To možemo da rešavamo i kroz plate. Da vojnik koji bude na odsluženju vojnog roka ima približnu ili jednaku platu kao i profesionalni vojnik ili u nekom procentu približnu. Sa druge strane, moramo raditi na tim vrednostima koje će da se promovišu. I postoji još jedan segment koji se meni ne sviđa, mislim da mi vučemo neke repove iz prošlosti.“

Na šta mislite?

“Evo, mi ovaj razgovor radimo nepunih mesec dana pre 5. oktobra, kada će se obeležiti još jedna godišnjica ubistva gardista na Topčideru. Mi još taj slučaj nismo rasvetlili. Mi kao društvo ne znamo šta se desilo.“

Vlade Radulović: "Bezrezervno okretanje ka Moskvi bilo bi samoubistvo"

Intervju

Intervju

Vesti 15.01.2024. 13:00

Vlade Radulović: "Bezrezervno okretanje ka Moskvi bilo bi samoubistvo"

Verovatno nećemo ni saznati.

“Verovatno nećemo, nažalost. Mada ja verujem u pravdu pa se nadam će ipak nekad neko nešto reći. Sa druge strane, tragično je...“

Istina je opasna.

“Kako da ne. Pa istina je priča opasna za mnoge, ne ulazeći u te spekulacije da li je bio Ratko Mladić, da li je bila droga, čiji su to sinovi itd, ne otvaram to pitanje, nije na meni to. Međutim, postoji tu i jedan kompleksniji problem. Mi smo u periodu 2004 - 2005. imali nekoliko momaka za koje je rečeno da su izvršili samoubistvo tokom služenja vojnog roka, ali vrlo je upitno da li je to bilo tako. Pa se pominje da su članovi porodice kod nekih videli povrede nanete tupim predmetima, svašta je tu bilo. Mi to pitanje nismo rešili. I onda se čudimo... Dakle, vraćamo se na neku bližu prošlost, nakon toga je došlo do zloupotrebe prigovora savesti i odluke da se, ako već moraš, a moraš u tom trenutku i dalje da služiš vojsku, onda ćeš da ideš u pozorište, obdanište, biblioteku, dom zdravlja, vrtić... Dakle, da odeš u neku instituciju da odradiš to nešto malo što imaš, da nosiš neki burek i jogurt i to je to. Da se razumemo, nema diranja u prigovor savesti. To stoji u našem Ustavu, to je stvar koju ne možete da suspendujete. Međutim, moraju da se naprave modaliteti kako se to ne bi zloupotrebljavalo.“

Kako na primer?

“Ako neko ima problem da služi vojsku pod oružjem, nema problema, služiće dvostruko duži vojni rok i on će svoje mesto naći u sistemu tamo gde nošenje oružja nije potrebno. Intendantska služba, kuvar možeš da budeš i bez oružja. Imaš kutlaču i kuvaš. Možeš da budeš u inženjeriji, možeš da se pripremiš za reagovanje u vanrednim situacijama, poplave, požari...“

Imamo li mi uopšte mogućnosti i kapaciteta za vraćanje vojnog roka?

“To je odlično pitanje. Ali, pitanje kapaciteta u svakom smislu, i u smeštajnom, infrastrukturom, kasarni, odnosno objekata, kreveta, pribora u kantini, posteljina, presvlaka, jastuka, peškira... A i pitanje podoficirskog i oficirskog kadra. Jer sa tom vojskom neko mora da radi. U vojsci, kako je sada projektovana, mi nemamo dovoljno podoficirskog i oficirskog kadra. Ali, postoji mogućnost da se to pitanje u relativno razumnom roku reši tako što ćeš možda aktivirati rezervni sastav, odnosno rezervne oficire, podoficire, itd. Potrebne su neke finansije da bi izgurale celu tu priču. To je treći par cipela. I sve to kada se stavi na jedno mesto, onda se vidi da baš nije lako na to pitanje odgovoriti. Situaciju dodatno komplikuje sledeća stvar, koju ja vrlo često postavljam. Kažem, ako mi donesemo odluku i kažemo mladi uzrasta od 18 do 27, ili 30 godina imaju obavezu služenja vojnog roka, postavlja se pitanje, a šta ćemo sa onima koji imaju od 31 pa do nekog određenog broja godina, koji nisu služili vojni rok? Da li njih retroaktivno pozivamo ili ne? Ako kažemo – ne. Ok. Zakon vrlo jasno propisuje na koje se doba starosti odnosi. Kaže se da imamo između 30 i 40 hiljada regruta godišnje, mladih koji se uvode u vojnu evidenciju.“

Koliki je bilo brojno stanje pre 2000?

“Redovni sastav bio je 1999. godine, pred početak bombardovanja, oko 102 hiljade. Pritom, kad je reč o podacima koji se sada pojavljuju u medijima, treba biti vrlo obazriv jer se govori o ljudima u sistemu odbrane, oni jesu svi deo naših oružanih snaga, ali tu su i sekretarice i VMA itd. Ako mi na godišnjem nivou imamo i 30.000 novouvedenih u evidenciju, šta ćemo sa onima od 19 do 27 ili 30? Kad ćemo njih da zovemo? Pričamo o određenom broju mladih, a mi imamo situaciju da možemo trenutno da imamo smeštajne kapacitete u toku godine do nekih desetak hiljada. I zato mislim da mi u medijima još samo nagađamo i spekulišemo, a da ćemo zapravo tek videti kada se donese konačna odluka kako će taj format izgledati i kako će on profunkcionisati. Nisam bez razloga rekao da bih išao na postepeno povećavanje i pripremio bih neki model kao kod Norvežana na primer. Da vidimo mlade koji su nam najmotivisaniji, psihički i fizički najzdraviji, da sa njima krenemo i da nam te prve generacije koje prođu kroz vojni rok budu najbolji ambasadori služenja vojnog roka u uniformi pod oružjem. A ne da o tome pričaju generali iz JNA koji ni dan-danas nisu sigurni da li na šapki treba da nose petokraku ili srpsku trobojku.“

I potreban je profesionalni kadar, naročito kada j reč o specifičnim vidovima i službama poput avijacije...

“Apsolutno. Telekomunikacija, informatička služba itd. Postoji i drugo pitanje. Tu možemo da pronađemo neku vrstu rešenja, da mlade ljude koji su studenti, dobri studenti, ili one koji imaju prigovor savesti angažujemo u službama, da nauče da sutra mogu da daju neki doprinos na terenu. A sa druge strane, da možda i pronađu svoju budućnost u nekom, recimo, VTI, ili u ’Momi Stanojloviću’, dakle negde u nekom segmentu sistema odbrane. Ili da neki mladi koji su fizički spremni i zainteresovani onda kažu – vidi, ja sam odslužio vojni rok, ali hoću da budem profesionalni pripadnik vojske Republike Srbije, da budem specijalac, hoću da budem tenkista, hoću da potpišem profesionalni ugovor. Prosto, da na taj način zadržiš te ljude. A ako je opet ideja da samo neko prođe, ok, ali sistem će i dalje imati problema. Popunu ćeš nadomestiti time što ćeš non-stop imati svežu krv, ali valjalo bi da ’kostur’ sistema ipak budu profesionalni vojnici.“

"Svako može da odvoji četiri meseca života da odsluži vojsku"

Intervju Jasmina Andrić

Intervju Jasmina Andrić

Vesti 05.02.2024. 20:05

"Svako može da odvoji četiri meseca života da odsluži vojsku"

Ali profesionalce moraš da platiš.

“Postoji ovde još jedno pitanje, a to je pitanje ne samo visine zarada, već se tiče međuljudskih odnosa i sistema napredovanja i vrednovanja onog pravog rada i zalaganja i truda. To se podjednako odnosi i na oficirski i na podoficirski kadar i mogućnost profesionalnog vojnika da ide na usavršavanje, pa da možda napreduje iz običnog profesionalnog vojnika u podoficira. Dakle, da se omogući, jer ti kursevi i programi postoje, da svi imaju jednake šanse, a ne da postoje oni koji su ’malo jednakiji’ i ’podobniji’ da napreduju brže i preko noći. Jer, ljudi to vide, u svakom sistemu pa i u vojsci, i onda se to negativno odražava na ceo sistem. Vi možete neke stvari gurati pod tepih, ćutati o njima, ali to nije dobro.“

I na kraju sve to ispliva.

“I na kraju sve to ispliva. Zato kažem, pitanje vojnog roka nije samo pitanje da se mladi uvedu u red i da se nauče pameti i ponašanju, jer to vojni rok neće uspeti, pogotovu ne za mesec, ili mesec i po ili koliko god, dva i po meseca, ako bude finalno tih 75 dana. Sačekaćemo da vidimo šta će biti finalna odluka. Znam da je izrađeno nekoliko modela. Nije samo jedan model poslat na odluku. Tu su modeli koji su nešto kraći, tu su i oni koji su nešto duži. Pitanje je koji je to vremenski period zaista dovoljan. Kada razgovarate sa predstavnicima oružanih snaga zemalja i sa Istoka i sa Zapada, oni će reći da je minimum šest meseci. Opet, sa druge strane, bolje išta nego ništa, pa i 15 dana bolje je ni od čega. Tako da ostaje da se vidi koji će to model biti. A onda ćemo moći da analiziramo zaključke do kojih se došlo i da vidimo kako će to izgledati u budućnosti.“

Sklopljen je ugovor o nabavci “rafala“ od Francuske. Ima onih koji to kritikuju i onih koji hvale, ali činjenica jeste da se menja smer i to drastično u odnosu na ono što je bilo do sada.

“U pogledu saradnje, ja bih rekao da se mi vraćamo na staro. Kada pogledate period pred Prvi svetski rat, a naročito međuratni period, pa i posle Drugog svetskog rata, neposredno... U međuratnom periodu saradnja sa Francuskom bila je izuzetna: Razvoj naše vojske kompletno, artiljerije naročito, školovanje naših oficira, bilo je bazirano na francuskoj misli i školi, ideji. Pa i segment ratnog vazduhoplovstva u potpunosti je bio oslonjen na Francusku. Čini mi se da se mi ipak vraćamo na zapadnu tehniku, a ne da odstupamo od nje.

Da li predstavlja neki iskorak? Predstavlja, ako posmatramo period nakon raspada Jugoslavije jer smo mi bili bazirani na sovjetskoj tehnici u pogledu ratnog vazduhoplovstva. Mislim na avione MIG-29. Mi sada idemo u smeru potpunog drugačije ideje, koncepta i platforme. Taj iskorak nije nimalo lak, i moj stav je da nas pravi izazovi oko ’rafala’ tek očekuju. Dakle, kompletno prilagođavanje aerodromske infrastrukture, od piste i cisterni za gorivo, do kaponira i smeštajnih prostora, klimatizovanih armirano betonskih skloništa...“

Obuka osoblja za to.

“Daću primer Katara. Katar je za jednu svoju eskadrilu 250 ljudi slao u Francusku na obuku. Obično se kaže da vam za jednu eskadrilu treba 15 do 20 obučenih pilota, Katar je rešio da to bude 36, odnosno da ima tri pilota po avionu, ako držimo do toga da je eskadrila 12 komada. Ali onda je i stotinak tehničara, odnosno inženjera i mehaničara takođe poslao na obuku, jer avion nije pilot. Avion je pored pilota i zemaljska posada. Neko treba da pregleda taj avion, da ga održava svaki dan, da pripremi taj avion za let. Neko treba da pregleda avion nakon leta i da kaže – ok, sada on može da ide u hangar... Pritom je izuzetno sofisticirana i savremena elektronika i avionika unutra, naoružanje, dakle sve su to stvari koje iziskuju ljude na terenu, a mi to znanje nemamo. Zato i kažem da nas pravi izazovi tek očekuju. Ali, imamo dovoljno vremena da možemo da obučimo naše ljude, da pripremimo bar najosnovniji broj ljudi, a onda ćemo vremenom da povećavamo te kapacitete.“