Zašto je baš Spasovdan slava Beograda i šta tog dana (ne) treba raditi

Po verovanju tog dana se Isus Hristos spasio, otišao na nebo - vazneo se. Zbog toga je Spasovdan veliki hrišćanski praznik koji može spasiti kuću od svake nevolje, kao i decu od bolesti.

Tog dana ne bi trebalo raditi teže poslove, ali zato valja započeti nešto novo.

Smatra se srećnim danom, a otuda i još jedan naziv ovog velikog hrišćanskog praznika - Spasovlje.

U Šumadiji se zadržalo verovanje da se na Spasovdan, u zoru, mogu videti vampiri.

Inače, Vaznesenje Hristovo je slava Beograda još od 1403. godine, kada je despot Stefan Lazarević proglasio prestonicu. Simbolizuje "uzdizanje grada iz pepela" i neuništivu veru.

Zato se svake godine na Spasovdan u Beogradu održava litija. 

Šef Kabineta patrijarha srpskog protojerej Đorđe Stojisavljević izjavio je da će u četvrtak, na dan gradske slave, biti najpre organizovana sveta liturgija u Vaznesenjskom hramu, nakon čega će od 19 časova početi spasovdanska litija, odnosno krsni hod kod prestonicu.

Litija će se, kao i ranijih godina, kretati od Hrama Vaznesenja Gospodnjeg Ulicom kneza Miloša, a nakon toga i Ulicom kralja Milana, zatim obilazno s desne strane kružnog toka Slavija, pa dalje Bulevarom oslobođenja do Svetosavskog platoa kod Karađorđevog parka, kada će dijagonalnom linijom produžiti pravo u Hram Svetoga Save na glavni zapadni ulaz

 

"Ove godine imamo posebnu neopisivu radost, jer među nas dolazi jedan detalj iz života Presvete Bogorodice koji se i pripisuje njenoj izradi. A reč je o delu pojasa Presvete Bogorodice koji je svojevremeno odavde iz Srbije knez Lazar poklonio manastiru Vatopedu, odakle sada Presveta Bogorodica pokazuje da nas ne ostavlja same i sirote, kako se to kaže u Svetom pismu, nego ona majčinskom ljubavlju natkrivljuje sve, pa evo i svoj srpski svetosavski narod", rekao je Stojisavljević.