Život u gradu mrtvih

Kairo je najveći grad Afrike sa više od 19 miliona stanovnika. Smešten je na mestu gde se dolina Nila širi u deltu najveće afričke reke i jedine na svetu koja od izvora do ušća nema ni jednu jedinu pritoku. Deo slike ovog velegrada ponosnog na to što ima šta da ponudi turistima je i vrućina, plus prašina, a zatim i buka kao stalni pratilac života grada u kome je saobraćajni kolaps svakodnevna pojava u gotovo svakoj centralnoj ulici.

Kairo je karakterističan i po tome što se dva toka egipatske istorije stapaju južno od delte protežući se duž obe obale Nila, gotovo do piramida znanih i kao najveći spomenik antike. Svaki stranac koji u Egipat pristigne s dobrim namerama ostaće zadivljen pred veličinom ovih nestvarnih građevina, ali i uzavrelom beskonačnošću grada s čudesnim bazarima, džamijama, citadelom i u mnogo čemu neuporedivim Egipatskim nacionalnim muzejom. Kairo je takođe i refleks megapolisa u kojem se živi na ulicama, ali i u kome srednjovekovna trgovina i drevni običaji koegzistiraju sa kosmopolitskom mešavinom elemenata arapske, afričke i evropske kulture.

Otkako su Mongoli 1258. uništili Bagdad, Kairo je preuzeo primat najvećeg grada u Africi i na Bliskom istoku. Srednjovekovni Arapi su ga zvali Um Dunija (Majka sveta), a Evropljani u 19. veku Veliki Kairo. Jan Moris u svojoj knjizi „Destinacije“ Kairo opisuje i doživljava kao “jedan od pola tuceta glavnih gradova koji nadmašuju sebe i svoju zemlju, a koji su u fokusu čitave jedne kulture, ideologije ili istorijskog trenutka”. Sve je ovo, kad i sami makar i površno upoznate Kairo, apsolutna istina.

Egipćani imaju dva imena za ovaj grad. Jedno je drevno, narodno, a drugo službeno islamsko. Prvo je Masr, što označava glavni grad ili državu Egipat, dok se drugo ime, Al Kahira, u prevodu „osvajač“, povezuje sa određenim događajem kada su Fatimidi osvojili grad i pretvorili ga u centar islamskog carstva pod čijom krunom su bili moderna Libija, Tunis, Palestina i Sirija. Ovaj poslednji toponim se danas retko može čuti u svakodnevnom govoru ili u komunikaciji.

Mesto protivrečnosti

Prestonica Egipta je i grad neverovatnih kontrasta, odnosno jedinstveni organizam u kom zajednički žive srednjovekovne sirotinjske četvrti i savremena predgrađa, čatrlje sakupljača smeća i mermerom popločane aleje, magareće zaprege i najskuplji modeli automobila, pobožnost i zavet ljudi koji u ime Boga sve preuveličavaju. Kairo je zapravo oduvek pa i danas živeo u sopstvenim protivrečnostima.

Povezane vesti - Hiljadu korpi bibera za ključeve grada

Po nekom popisu broji 19 miliona stanovnika. Ali tu je i milion sezonskih radnika pristiglih iz delte Nila, kao i oko hiljadu doseljenika dnevno. Danas trećina kairskih kuća nema tekuću vodu a četvrtina čak ni kanalizaciju. Ono što Kairo čini posebnim jeste i “Grad mrtvih”, kako nazivaju gradsko groblje iza čijih ograda, baš u grobnicama živi oko pola miliona ljudi. Zeleni prostor prestonice Egipta po glavi stanovnika je oko 13 kvadratnih centimetara, što je uporedivo sa veličinom dlana deteta, ali je i svojevrstan raritet.

Dok su putnici iz prošlosti govorili da vazduh u Kairu miriše na “vruće cigle”, današnji turisti zbog izduvnih gasova imaju problem sa grlom. Stopa zagađenosti vazduha u Kairu je viša nego u Delhiju. Još kada se globalnoj zagađenosti doda i dim nastao od toga što svaki stanovnik u centru grada popuši najmanje 30 cigareta tokom jednog dana, onda puno toga o kvalitetu vazduha koji se udiše postaje jasnije.

Prenaseljenost, klima, kulturni šok i nepoznavanje arapskog načina života su takođe prepreke na koje nailaze stranci koji ovde žive, ali i turisti. Dan na bazaru Han el Halili izgleda kao praktičan kurs suočavanja sa nametljivim trgovcima uz izbegavanje plaćanja bakšiša. Na drugoj strani obični ljudi se ponašaju druželjubivo i vrlo iskreno. Kažu da moraju biti takvi jer žive pod neizdrživim pritiskom.

Povezane vesti - Na potoku hladne vode

Većina putnika namernika više voli da upozna prvo centralni Kairo pa da tek onda krene u drevniji, islamski kvart. Čak i ovom jako zapadnjačkom poslovnom okrugu, poznatom kao Vust al Balad, kulturni šok može biti intenzivan. Hiljade vozila u neprestanoj borbi za životni prostor u vazduhu ispunjenom izduvnim gasovima pandan je magarećim zapregama, što nije ništa neuobičajeno, baš kao ni to da kancelarijski službenici šetaju rame uz rame sa stanovnicima tradicionalnih četvrti Baladi, Nubijcima i vojnicima.

Čudo građeno 18 godina

U srcu centralnog Kaira prostire se Midan Tahrir. Ovaj trg je glavno saobraćajno čvorište a najveća znamenitost je Egipatski nacionalni muzej sa najvrednijim eksponatima drevnih spomenika na svetu. U blizini obale Nila, a na istom trgu je jedan od hotela iz lanca „Hilton“, u kome je nekada davno boravio i Tito.

Na ovom trgu je i citadela, jedan od najvećih spomenika srednjovekovnih pohoda. Istovremeno je i najupečatljivija tačka u istočnom delu grada. Potiče iz devetog veka a sagradio ju je tadašnji guverner Hatim ibn Hartama. Kasnije, u 12. veku, jedan od velikih vladara Saladin napravio je od nje pravo utvrđenje koje je služilo za odbranu. Na vrhu citadele je Alabaster džamija, jedna od najlepših građevina Kaira, koja privlači goste kupolama i visokim minaretima.

Njeno zvanično ime je džamija Muhameda Alija, osmanskog guvernera, jednog od najuticajnijih vladara 19. veka. Sagradio je ovaj hram u čast preminulog sina. Arhitektonski je mešavina stilova, s tim što unutrašnji luksuz ni na koji način nije inferioran u odnosu na spoljašnjost. Džamija ima osam kupola na raznim nivoima i centralnu širine 21 metar. Na svim ugaonim nivoima nalaze se minareti, plus dva minareta nebodera visoka 83 metra. Ovo čudo verske muslimanske arhitekture stvorio je Jusuf Bohna. Izgradnja je trajala 18 godina (1830-1848).

Bazar Han el Halili još čuva atmosferu srednjovekovne čaršije. Uske ulice su ispunjene bakrom, zlatom, kožom i alabasterom a prodavci nestrpljivo pozivaju kupce. Ovde se mogu naći sjajni primerci lokalnih zanata. Bazar svoje ime duguje emiru El Haliliju, koji je sagradio nekoliko karavan saraja za smeštaj kamila koje su u to vreme bile glavno prevozno sredstvo. Arhitektura ulica islamskog Kaira odlikuje se izvrsnim rezbarijama od kamena i drveta, elementima od bakra i mesinga ili od keramičkih pločica. Među mnogim veličanstvenim zgradama koje su preživele iz tog vremena nalaze se džamije, medrese, hanovi i bejtovi (privatne kuće). Posebno treba spomenuti džamiju Al Nasir Muhamed i medresu sultana Hasana, remek-delo mamelučke arhitekture monumentalnog stila. Za vreme Fatimida ovo su bile glavne arterije Kaira.

Južni deo grada se može podeliti na tri glavna područja, od kojih je najzanimljiviji Stari Kairo (Masr al Kadima) ili deo koji povezuje faraonski Egipat sa islamskom civilizacijom. Ovde se nalazio grad-tvrđava Vavilon, gde se, prema legendi, skrivala Sveta porodica. Vremenom su ovo područje pretvorili u islamski centar. Sada je to srce koptske zajednice u Kairu. Postoji nekoliko srednjovekovnih crkava, divan koptski muzej i sinagoga koja stvara specifičnu atmosferu.

Povezane vesti - Brodom kroz tri kapije

Groblja u Kairu ili grad mrtvih najzanimljivije je mesto u Starom gradu. Tu je sačuvan ogroman broj spomenika mamelučkog perioda u egipatskoj istoriji. Uprkos tome, grad mrtvih turisti retko posećuju. Danas se mauzoleji i kripte, koje su rođaci umrlih davno zaboravili, koriste kao privremena ili stalna prebivališta ljudi koji su došli u Kairo u potrazi za boljim životom. Sve ovo se ne poklapa sa svešću civilizovanih ljudi, ali je to ipak stvarnost ovog grada. Na ovom groblju je sahranjeno nekoliko velikih mamelučkih sultana, poput Kaitibeja, čiji mauzolej potiče iz 1474. godine.

Zanimljiv je Fustat, prvo muslimansko naselje u Egiptu, od kojeg je zapravo ostalo vrlo malo. Epicentar je džamija Al Amr, dok je sasvim neinteresantno južno predgrađe Madi i Heluan. Ostrvo Roda mostom je povezano sa Starim Kairom u kome se može videti Nilomer i koptski deo Kaira.

Od Nila do brda Mukatam

Protičući kroz Kairo, Nil se deli na rukavce i obrazuje dva velika ostrva, Rodu i Geziru. Ostrvo Gezira sa puno zelenila je dalje od centra nego Roda. Na zapadnoj obali Nila je legendarna Giza. Oni koji žele da osete život modernog Kaira obavezno moraju da svrate u kvart Zamalek, najpoznatiji deo ostrva Gezira. Zamalek, znan i kao ambasadorski kvart, veoma je prestižan i sa obeležjima elitnog načina života. Prepoznatljiv je po velikom broju parkova i vrtova.

Tokom prošlog veka, severno predgrađe Kaira progutalo je sela i farme i proširilo se daleko u pustinju, formirajući ogroman luk stambenih naselja koja se protežu od Nila do brda Mukatam. Heliopolis, sa svojim lepim bulevarima i art deko vilama, i dalje je veoma cenjen među satelitskim predgrađima koja su poslednjih decenija izrasla poput pečuraka. Upravo u Heliopolisu živi prilično velika zajednica stranaca.

Turisti rado dolaze u severno predgrađe Kaira da bi došli do Abasije i autobuskog terminala Sinaj ili da bi posetili Koptsku patrijaršiju i palatu Sakakini. Ukoliko poželite da vidite Drvo Device Marije u Matariji, Sadatovu grobnicu u Medinet-Nasru ili zgrade mameluka u Bulaku, morate biti malo i fanatik.

Za milione turista piramide su oličenje drevnog Egipta. U celom svetu ne postoji drugi jednako priznat spomenik. Međutim, relativno malo stranaca zna da je najmanje 97 piramida rasutih u 70 kvadratnih kilometara pustinje od periferije Kaira do ivice Fajuma. Bezbroj teorija, izjava i kontraizjava o tome kako i zašto su izgrađene piramide, doprinose atmosferi misterije koja ih okružuje. Neki od novijih spisa otvorili su diskusiju u kojoj jedan od naučnika tvrdi da orijentacija tri najveće piramide u Gizi odgovara zvezdama Orionovog sistema i da su otvori za ventilaciju u Velikoj (Keopsovoj) piramidi usmereni ka pojasu Oriona i Alfe u sazvežđu Drako.

Kompleks piramida, uključen u sedam svetskih čuda, jedino je čudo preživelo do danas. U kompleksu su Keopsova, Kefrenova i Mikerinova piramida. Keopsova je najveća od svih. Njena osnova je kvadrat sa stranicama od 227,5 metara a visina 138 metara. Prema naučnicima opljačkana je još u davna vremena. Ovaj zaključak je napravljen zbog činjenice da u njoj nisu pronađeni ni faraonova mumija, ni pogrebni pribor, niti bilo kakvi ukrasi. Kefrenova piramida je izgrađena 40 godina nakon završetka Keopsove.

Njene dimenzije su nešto manje, visina 136 metara a stranice postolja 215 metara. U njenoj blizini je preživeli grobni kompleks koji se sastoji od gornjeg i donjeg hrama za sahrane i kamenom popločanog puta koji ih povezuje. Mikerinova piramida, 62 metra visoka i 108 metara u stranicama osnove, naglašava veličinu prve dve piramide, iako je i sama veliki arhitektonski spomenik. Uveče, pri zracima zalazećeg sunca, pogled na tri gigantske piramide je zaista impresivan prizor. Kažu da ih tada obavezno vredi videti.

Jedna od najstarijih skulptura na svetu, bez sumnje je Sfinga. Pored toga misterija Sfinge još uvek nije potpuno razrešena. To je stvorenje sa ženskom glavom, nogama i telom lava, krilima orla i repom bika. Jedan od najvećih prikaza Sfinge nalazi se na zapadnoj obali Nila, pored piramida u Gizi. Vredi napomenuti njene ogromne dimenzije: dužina 73 metra i visina 20 metara. Sfingina glava gleda na Nil i izlazeće sunce.

Tačan datum njenog nastanka nije poznat i potpuno je neshvatljivo zašto statua nema nos? U prevodu sa grčkog “sfinga” znači “davitelj”, a zašto su statui drevni Egipćani dali ovo ime takođe ne postoji odgovor. Verovatno je Sfinga tu postavljena da štiti sahranjene faraone.

Ako budete imali dovoljno snage i odlučnosti prilikom posete Kairu predlog je i da obiđete Abusiru, Sakaru, Mamfis i Dašuru. Većina turista posećuje samo Gizu i deo nekropole u Sakari. Oba objekta su lako dostupna iz Kaira. Ipak, samo mali broj se odlučuje da ode malo dalje jer se vozi kroz pustinju, a i ova mesta su mnogo zanimljivija stručnjacima nego običnim turistima.