INTERVJU, FABRIS: Ispravna politika kursa dinara

Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i viceguverner Centralne banke Crne Gore govori za Ekspres o “jeftinom novcu” u EU, kamatnoj politici u našoj zemlji i Evropi, dvovalutnom sistemu, kao i o izazovima za finansijski sistem u Srbiji.

EKSPRES: Da li je aktuelna monetarna politika NBS nastavak one koju su utemeljili prethodni guverneri ?

- Kada govorimo o monetarnoj politici NBS možemo govoriti o kontinuitetu monetarne politike od avgusta 2006. godine kada je uveden režim ciljanja inflacije. Uz manje modifikacije pomenuti režim se primenjuje gotovo jednu deceniju.

EKSPRES: Kako ocenjujete politiku kamatnih stopa centralne banke, i komercijalnih banaka  u Srbiji ?

- NBS je svoju kamatnu stopu prilagodjavala makroekonomskom ambijentu. U uslovima opadajuće inflacije i usporenog rasta logično je bilo postepeno obaranje referentne kamatne stope. Sa druge strane, odnedavno možemo primetiti da su i banke počele obaranje kamatnih stopa, što će podsticajno uticati na ekonomski rast. Iako su kamatne stope komercijalnih banaka niže u odnosu na prethodni period bilo bi značajno da se ovaj trend nastavi, jer su one još uvek više u odnosu na kamatne stope u eurozoni. Naravno, nije realno očekivati da kamatne stope u Srbiji i eurozoni budu iste, ali smatram da ima još prostora za smanjivanje razlike u njihovim nivoima.

EKSPRES: Kako ocenjujete politika kursa dinara ?

- Smatram da je NBS poslednjih godina vodila ispravnu politiku kada je u pitanju kurs dinara. Dozvoljeno je blago gubljenje vrednosti kursa dinara, koje je nužno kada imate budžetski defici, inflaciju višu od inflacije u euro zoni i deficit tekućeg računa platnog bilansa. Sa druge strane nije bilo prekomernog gubljenja vrednosti kursa dinara koje bi moglo dovesti do nestabilnosti, neizvesnosti i paničnih reakcija tržišnih učesnika. Iako je ponekada NBS kritikovana zbog obima intervencija na deviznom tržištu, moje mišljenje je da su to bile neopravdane kritike.

EKSPRES: Da li je očuvana cenovna stabilnost u našoj zemlji ?

- U poslednje 3 godine imali smo stopu inflacije u rasponu od 1,5% do 2,2%. Stoga bez ikakve dileme možemo konstatovati da je NBS u ovom periodu uspešno ostvarila svoj mandat. Ipak, treba konstatovati da je poslednje 3 godine prisutan trend vrlo niskih ili negativnih stopa inflacije i u zemljama regiona i u EU. Opšti recesioni ambijent, pad cena nafte, prehrambenih proizvoda, primarnih metala i sl. pogodovao je globalno niskoj stopi inflacije. Stoga ćemo pravi test stabilnosti imati kada globalna privreda udje u fazu ekspanzije.

EKSPRES: Da li pored ponuđenih rešenja ima još neiscrpljenih mogućnosti za  problem švajcarskog franka ?

- Kada je u pitanju švajcarski franak gotovo je nemoguće naći pravedno rešenje kojim bi bili svi zadovoljni, to jest i banke i njihovi klijenti. Zemlje regiona su koristile različite modalitete, ali u osnovi u pitanju je problem koji je rezultat eksternih oklonosti (promene deviznih kurseva) na koji nisu mogle uticati ni banke, niti njihovi klijetni. Mislim, da ipak značajan deo krivice za eskalciju ovog problema nalazi u bankama koje su godinama bile nespermne da ponude olakšice klijentima koji objektivno nisu mogli da otplaćuju značajno uvećane rate. Umesto da se uhvate u “koštac” sa problemom, banke su probleme jednostavno ignorisale. Na kraju su se umešali regulatorni organi sa obavezujućim rešenjima za banke, koja su u pojedinim zemljama regiona bila nepovoljna za banke.

EKSPRES: Kako ocenjujete kamatnu politiku Evropske centralne banke?

Inflacija u eurozoni je već godinama ispod ciljne vrednosti – ispod 2%, ali blizu 2%. Sa druge strane eurozona ostvaruje razočaravajuće niske stope rasta, a fiskalni prostor za podsticanje ekonomske aktivnosti više ne postoji zbog previsokog učešća javnog duga u BDP-u. U tom kontekstu ECB je u više navrata donosila stimulativne pakete mera (obaranje kamatnih stopa i ulazak u zonu negativnih kamatnih stopa, otkup državnih HOV, povećanje primarne emisije i dr.).

EKSPRES: Zašto je ECB odlučila da poveća mesečnu primarnu emisiju  na 80 milijardi evra ?

- Od pomenutih mera se očekivalo da kreiranjem “jeftinog novca” podstaknu kreditnu aktvinost banaka, investicije, ekonomski rast i dovedu inflaciju do ciljnog nivoa. Iako se deo ovih mera može oceniti pozitivnim, mislim da negativne kamatne stope neće ostvariti svoj cilj i da mogu kreirati probleme u nekom budućem vremenu. Takodje, rast u eurozoni je i dalje razočaravajuće nizak.

EKSPRES: Šta znači dvovalutni sistem ?

- U pitanju je aluzija na rezervnu valutu koja se najviše koristi u pomenutim zemljama. U obe zemlje stanovništvo i dalje preferira štednju i obavljanje dela transakcija u stranoj valuti. Istorijski kod nas ulogu rezervne valute je prvo imala nemačka marka, kao rezultat toga da je veliki broj naših radnika u godinama posle II svetskog rata bio na privremenom radu u Nemačkoj i rodbini i prijateljima je slao novac u nemačkim markama. Sa nestankom marke tu ulogu je prirodno preuzeo evro. Sa druge strane Rusija posle II svetskog rata nije imala takav oblik emigracije radne snage, a najznačajniji strani prihodi su rezultat prodaje nafte koja se tradicionalno prodaje u dolarima, tako da je dólar preuzeo ulogu rezervne valute.

EKSPRES: Da li je utemeljena i ozbiljna najava Kine i Rusije da u međunarodnm transakcijama uvedu svoju - rezervnu valutu ?

Uvodjenje rublje i juana kao opšteprihvaćenog (konvertibilnog) sredstva plaćanja u medjunarodnim transakcima u ovom trenutku nije realno. Naravno ne isključujem mogućnost da se ove valute mogu koristiti u okviru bilateralnih sporazuma i pojedinih regionalnih integracija, kojima bi pripadale ove zemlje.

EKSPRES: Šta su za finansijski sistem u našoj zemlji najveći izazovi ?

- Svakako ključni izazov je smanjenje učešća loših kredita. Ovo učešće u Srbiji je vrlo visoko, iznad proseka regiona. Ipak, olakšavajuća okolnost je što je NBS uspela da obezbedi da bankarski sistem bude visoko kapitalizovan, tako da loši krediti ne ugrožavaju finansijsku stabilnost. Ipak, sa druge strane loši krediti povratno utiču na rast opšteg rizika poslovanja, rast troškova banaka, što direktno utiče na nivo kreditne aktivnosti bankarskog sistema i visinu kamatnih stopa.