Da biste izgledali kompetentniji, budite samopouzdaniji

To je uobičajen osećaj: dok ste zauzeti time da radite dobar posao, čini se da drugi napreduju mnogo brže u karijeri. Šta se dešava? Odgovor u mnogim slučajevima je da se vaši doprinosi ne vide i ne priznaju. Jedan važan razlog što se ovo dešava je taj što ljudi jednostavno nisu sjajni u proceni kompetencije - presudne osobine za uspeh u poslu - a percepcija kompetencije jednako je važna za uspeh kao i stvarna kompetencija.

Ali, rezultati uglavnom ne govore sami za sebe? Razmislite o prodavcu: njegova prodaja može porasti, ali mogla bi porasti bez njegovog napora zbog vrhunskog kvaliteta proizvoda ili marketinških napora koji su konačno urodili plodom. Ako prodaja opada, to bi moglo biti rezultat povećane konkurencije. Često je teško rastaviti stvarne pokretače performansi, uključujući fakotre koliko su sreće i nivo teškoće igrali ulogu. Zbog toga ljudi imaju tendenciju da procenjuju kompetenciju na osnovu drugih faktora, što znači da morate učiniti više od samih rezultata da biste ih ubedili u svoju stručnost. Jedan od načina za to je demonstriranje poverenja u vaše sposobnosti.

Pročitajte još: Kako da steknete više pratilaca na Instagramu

Pionirska studija iz 1982. istraživala je vezu između poverenja i percepcije o kompetenciji. Psiholozi Bari Šlenker i Mark Leari tražili su od 48 ispitanika da ocene kompetenciju (između ostalih karakteristika) 60 imaginarnih ljudi koji su se suočili sa teniskim turnirom ili završnim ispitom. Ispitanici su dobili dva ključna podatka: naučili su šta imaginarni ljudi predviđaju da će biti njihov performans - od veoma siromašnih do vrlo dobrih; tada su naučili "stvarni" performans ljudi. Nakon toga morali su oceniti kompetentnost svake imaginarne osobe.

Predviđanje ove osobe imalo je snažan uticaj na to kako subjekti doživljavaju svoju kompetenciju. Posmatrači su procenjivali one koji su optimistično prognozirali mnogo kompetentnije od svojih skromnih savremenika - bez obzira koliko tačna predviđanja bila i koliko su zaista uspešna. Čak i sa optimističnom prognozom i užasnim rezultatom, ipak su ocenjeni kao skoro dvostruko kompetentniji od onih koji su tačno prognozirali njihov loš učinak.

Čini se da ovo sugeriše da ako neko pita kako očekujete da nastupite, treba da date pozitivan, samouveren odgovor. Negativna prognoza može dovesti do toga da budete percipirani kao izrazito manje kompetentni - bez obzira koliko dobro zapravo obavljate. Tokom poslednjih nekoliko decenija, istraživači su pomno proučili efekte projektovanja poverenja nasuprot skromnosti, prikupljajući prilično oprečne zaključke. Ali nedavna replikacija Schlenker & Learijeve studije iz 1982. podržala je te originalne nalaze.

Ovo je otkrilo da samopouzdanje projekcije dovodi do pozitivnih efekata, ali samo kad nije uporedivo. Drugim rečima: pohvaliti svoju kompetenciju čini se u redu sve dok ne tvrdite da su drugi nekompetentni. Ali zašto ljudi samopouzdano vide druge kao kompetentnije, čak i kada njihov nastup sugerira drugačije? Jedno od objašnjenja je da imamo tendenciju da verujemo u ono što nam je rečeno i da potvrdimo naša uverenja odabirom informacija koje ih podržavaju. Izraz za to je pristranost potvrde.

Dakle, ako projektujete samopouzdanje, drugi su skloni verovanju da znate o čemu govorite, a zatim će filtrirati dvosmislene informacije da se uklope u njihov početni utisak. Iako je nerazumno projektovati lažno samopouzdanje kad znate da nećete dobro proći, ako ste suviše skromni to vam verovatno neće dobro služiti. Kao što smo videli u studiji kompanije Schlenker & Leari, ljudi imaju tendenciju da kažnjavaju skromne glumce glasajući protiv njih i birajući one koji su samouvereni. Skromnost se smatra zaštitom od mogućeg neuspeha, pokušajem uklanjanja vetra iz jedra kritičara.

Ako stručnjak ne veruje u svoje sposobnosti, kako bi mogao bilo ko drugi? Da biste ubedili druge u svoje sposobnosti, trebalo bi da stvorite naviku da komunicirate da ste dobri u onome što radite - bez ikakve samoregulacije u vezi sa vašim osnovnim kompetencijama. To ne postaje uvek lako. Da biste se osećali autentičnijom pokazujući samopouzdanje, prvo morate da se uverite u to što tvrdite. Zapitajte se: u čemu sam dobar? Koji je moj najveći uspeh do sada? Zašto bi me drugi pratili? Šta ja znam, a oni ne? Ako vam je teško odgovoriti na ova pitanja, imate problem - kako treba da ubedite druge u svoju stručnost ako niste ubeđeni u sebe?

"Hvalite se hrabro", rekao je filozof Frensis Bejkon.

Ako želite da osigurate da vaša dostignuća budu prepoznata, razmislite o tome kako vaš menadžer i kolege vide vas i vaše sposobnosti. Mislite li da imaju dobar osećaj za vašu kompetenciju i stručnost? Ako ne, da li biste mogli da pokažete više poverenja u svoje zadatke? To ne znači da morate nužno da hvalite sebe u svakoj prilici; pre to znači projektovati optimističan stav. Pokazujući više poverenja u svoje sposobnosti, postavili ste se da budete prepoznati po svojoj kompetenciji i svom doprinosu.