Biznis
24.11.2021. 14:49
Biznis
12.12.2021. 07:05
Teodora Stojanović i Lena Munitlak
Populaciona politika
Da li je 300.000 dinara dovoljno za ulazak u svet odraslih?
De fakto je to da je negativni prirodni priraštaj još jedna od posledica virusa korona. Veliki "bebi-bum“ bio je očekivan tokom perioda karantina 2020. godine, međutim to se nije desilo. U narodu se kaže da na mladima svet ostaje, ali je moderno doba donelo mnogo neodlučnosti među njima po pitanju osnivanja porodice.
Većina njih čeka idealne uslove kako bi se odlučila na ovaj korak u životu, ali pravo pitanje je da li oni uopšte postoje. Nekada može proći ceo život u čekanju da ga dovedemo do savršenstva, pa kada se osvrnemo unazad shvatimo da smo samo izgubili vreme, a ništa nismo dobili.
Idealni uslovi za život ne postoje, u tome se svakako možemo svi složiti. Osnovna funkcija živih bića, razmnožavanje, sada zavisi od pogleda mladih na život i nerealne slike života ka kojoj teže.
Uspeh u karijeri, velika plata, venčanje i brak kao u američkim limunada filmovima, kupovina stana, završavanje svih stepena studija predstavljaju preduslove mladih pre proširenja porodice. Neki od njih stvarno veruju da je život jedan lep film, a pojedinci se zapravo plaše suočavanja sa realnošću.
Vest koja je odjeknula u javnosti, obećanje države da će svakom dati 300.000 dinara kao pomoć za prvorođeno dete, podstakla nas je da razgovaramo sa mladima i pitamo ih šta oni misle o tome. Cilj ove pomoći je motivisanje ljudi da prošire svoje porodice i da u predstojećoj godini poraste natalitet u Srbiji.
Pitanje koje sledi je da li će to stvarno uticati na mlade i hoće li se usuditi na ovaj korak iako nisu ispunili uslove koji su gore navedeni.
Vesti
25.11.2021. 15:56
Srbija: Za 10 meseci umrlo 108.000 građana, rođeno 50.000 beba
Sagovornici "Ekspresa“ bile su osobe u dvadesetim godinama, neki su studenti, a neki su se odlučili za učenje zanata umesto diploma. Njihovo mišljenje je u neku ruku najbitnije, s obzirom na to da su oni u ovom slučaju ciljna grupa.
"Idealni uslovi ne postoje, i nikada neće. Ono što ja smatram presudnim jesu ljubav, zrelost i stabilnost. Ne treba imati barijeru zbog materijalnih stvari kada su deca u pitanju. Tih 300.000 dinara nije malo i svakako da bi u samom startu dosta značilo, ali ne bi to bio značajan faktor u mojoj odluci“, priča za "Ekspres“ Boris Bužurović, koji trenutno u Beogradu radi kao pica-majstor.
"Pomoć koju je država sada obećala svakako je korisna, ali po meni to je deromantizovanje nečega što bi trebalo da bude najlepša stvar koja se bilo kome može dogoditi. Najbitnije je da se dete rodi iz ljubavi, u skladnom odnosu dva partnera. Naravno, krov nad glavom i stalni prihodi veoma su važni, ali u mnogim slučajevima dete dođe neplanirano“, rekla je Milica Vučićević, studentkinja iz Beograda.
Ovo mišljenje ne dele samo Milica i Boris, već i ostali sagovornici "Ekspresa“. Jednoglasno su se složili da su želja za detetom i skladna zajednica bitniji faktori od finansijskih sredstava. Ipak, svako od njih žudi za dobrom karijerom, iako ljubav nabraja kao prioritet. Mnogi od njih još uvek nisu spremni da se odreknu mladalačkog života, izlazaka, spavanja do podneva.
Vesti
22.11.2021. 20:05
Ozbiljno zabrinjavajuće: Natalitet u Srbiji najmanji u poslednjih 10 godina
Vesti
07.07.2021. 14:35
"Veći problem od odlaska ljudi je to što nemamo dece"
"Iako sam sa dečkom nekoliko godina, još uvek ne razmišljam o osnivanju porodice. Studenti smo i fokusirani smo samo na to. Želim da obezbedim svom detetu sve što mu je potrebno, a to sada nije moguće. Težim ka tome da imam dobar posao kako bih se osamostalila. Takođe, mislim da je finansijska stabilnost bitna kod oba partnera“, priča Iva Milojević koja trenutno studira u Beču.
"Malo sam svesnija koliko zapravo košta imati dete otkad je moja sestra dobila jedno. Uđe u apoteku da mu kupi sve potrebne kremice, izađe sa pet hiljada manje. Tu su onda i kolica, pelene, sterilizatori, krevetac i svašta nešto. Ne može me podstaći trenutno 300.000 dinara jer je to kratkoročna pomoć, koju bih verovatno samo preusmerila na sve ovo što sam navela“, dodala je Iva.
Ono što su devojke navele kao najveći problem današnjice, koji 300.000 dinara ne može rešiti, jeste društvo u kome živimo. Predrasude stvaraju velike blokade kod njih i izazivaju strah od nečega za šta tvrde da je najlepša stvar na svetu.
"Nije ni fakultet završila, a stomak joj je do zuba“, "Sramota, tako mlada, a biće samohrana majka“, neki su od komentara koji su upućeni budućim mladim mamama. To je glavni uzrok zbog čega misle da je karijera na prvom mestu, pa sve ostalo. Pogrešna slika koja se pravi u modernom društvu i želja za luksuzom koji nam nameću društvene mreže. No, to je neka druga tema.
Svi sagovornici spomenuti do sada su iz Beograda, gde su razmišljanja mladih o životu drugačija nego u manjim sredinama. Život je skuplji, logistika brige o detetu je komplikovanija, a osećaj zajednice je gotovo nestao. U manjim sredinama, van prestonice, život je pre svega mnogo jeftiniji.
"Studirala sam u Beogradu i znam koliko je skuplji život od ovoga ovde, u Varvarinu. Prvo sam pomislila da 300.000 nije dovoljno jer sebe zamišljam u većem gradu, ali što se tiče manjeg mesta, svakako da je podsticaj dobar jer je ovde taj novac značajniji“, priča Kristina Matić, nekadašnja studentkinja u Beogradu.
"Pre nekoliko meseci postala sam mama, imam dvadeset i tri godine i sada sam svesnija da je potrebnije mnogo više od tih 300.000 za odgajanje deteta. Međutim, mnogima ovde, pa i meni u tom trenutku, dosta bi značilo“, priča za "Ekspres“ mlada mama iz Varvarina koja je želela da ostane anonimna.
Negativan prirodni priraštaj bio je povod da se pogodnosti za prvo dete povećaju, međutim, u Srbiji postoji i problem masovnog nestajanja sela. Stanovništvo van gradova stari mnogo brže nego što se u njima podmlađuje. Prestonica nam je puna naroda koji dolazi u potrazi za boljim uslovima i poslom, a sela ostaju prazna. Može se reći da je ova ponuđena pomoć za prvorođeno dete namenjena i tome da se mladi iz manjih mesta širom Srbije odluče da ostanu u svom rodnom kraju i tamo zasnuju porodicu. Pomerene vrednosti koje delom dolaze sa Zapada, a delom su i posledica straha od osude društva, dodatno zbunjuju mlade ljude.
Vesti
20.11.2021. 15:46
Svako 12. dete u Srbiji živi u siromaštvu
Život
13.08.2021. 00:00
I bebe negativno utuču na klimatske promene
Oni više ne žele da žive na selu, iako je u manjim mestima život mnogo jeftiniji nego u gradu. Van grada je lakše usporiti ritam, posvetiti se detetu i izgraditi svoj život uz mnogo manje muke, a na sve to je i vazduh čistiji. Ipak, mladi sanjaju o karijeri među soliterima, savršenom partneru i stanu u kome će imati mesta za dete.
Ukoliko ste stariji od naših sagovornika i imate više životnog iskustva, verovatno vam sve ovo zvuči smešno. Naravno da niko nije spreman na dete pre nego što ono stigne i tek tada shvataju šta znači brinuti se o novorođenčetu. Ne postoji količina literature koju možete pročitati o bebama koja će vas stoprocentno pripremiti za roditeljstvo.
Ipak, i pored toga što mladi smatraju da je pomoć od 300.000 dinara koje daje država dobar i koristan potez, većina još uvek nije spremna da se suoči sa svetom odraslih.
ŠTA SVE MOŽETE SA 300.000 DINARA?
Ukoliko planirate da iskoristite novac od države za bebi opremu, komotno možete uklopiti najosnovnije potrepštine za početak bebinog života.
Krevetac će vas koštati između 12.000 i 20.000 dinara, ukoliko dušek ne dolazi sa njim koštaće vas dodatnih 10.000 dinara, na to dodajte opremu za krevetac: podlogu za dušek, jastuke, jorgan i posteljinu koji zajedno koštaju do 10.000. Komoda za bebinu sobu košta oko 20.000, a uz nju trebaće vam i prostirka za presvlačenje deteta, koja će vas koštati još nekoliko hiljada dinara.
Kolica za bebu mogu vas koštati između 15.000 i 20.000, pod uslovom da se ne odlučite za dizajnerska kolica koja dostižu cenu od 90.000 dinara. Obavezno auto-sedište za dete koštaće vas oko 20.000, a imate opciju da kupite sedište koje se prilagođava detetu u više uzrasta.
Flašice, cucle i sterilizator za njih će vas zajedno koštati između 5000 i 10.000. Dečja odeća ume da bude skupa kada se uzme u obzir koliko presvlaka vam može trebati i brzinu kojom dete raste, ali se za prvu turu benkica i bodija može izdvojiti oko 15.000 dinara. Na to se dodaju pelene, kojih, kako kažu svi novi roditelji, uvek treba mnogo više nego što očekujete, a koštaju oko hiljadu dinara za veliko pakovanje.
Komentari
