Zašto mladi bračni parovi ne žele da imaju decu i šta je rešenje?

Kada informacije o povećanom rađanju dece u nekim sredinama zaposednu naslovnice novina i udarne termine u televizijskim vestima, sasvim je jasno da nešto nije dobro. U našoj zemlji, naravno ne samo u njoj, već u gotovo čitavom zapadnom svetu kako ga nazivamo, demografske procene i pokazatelji su prilično sumorni. Jednostavno rečeno, mnoge nacije se naprosto „tope“, jer broj umrlih znatno premašuje broj novorođenih. U slučaju naše zemlje, poput svih država u okruženju, dodatni problem predstavlja i odlazak mladih u inostranstvo.

Srbija je, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, 2020. godine imala 6.899.126 stanovnika. S obzirom na podatke iz 2019. godine, nastavljen je trend depopulacije, jer nas je u odnosu na prethodnu godinu bilo 6,7 odsto manje.

Pare nisu svemoguće

U prvih šest meseci ove godine, prema podacima iz matičnih knjiga rođenih i umrlih, broj živorođene dece iznosio je 28.813. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih bio 29.314, zabeležen je pad od 1,7 odsto.

U istom periodu broj umrlih u Republici Srbiji iznosio je 65.817 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 51.569, zabeležen je rast od čak 14.248 ili za 27,6 odsto više.

Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić označio problem nataliteta kao jedan od značajnih u zemlji, najavivši da će država uskoro znatno povećati finansijsku podršku porodicama za svako rođeno dete.  

Prema postojećem Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, za dolazak prvog deteta na svet država u ovom trenutku daje 100.000 dinara, dok se za rođenje drugog deteta tokom 24 meseca dobija ukupno 240.000 dinara. Treće dete u porodici dobija 12.000 dinara mesečno, a četvrto 18.000 dinara do desete godine života.

Prema računici koja se lako može izvesti, ukoliko bi se ostvarila najava da će roditelji u Srbiji ubuduće dobijati po 5.000 evra za rođenje prvog deteta, država bi za ovu meru za povećanje nataliteta iz budžeta morala da izdvoji oko 142 miliona evra. Do pomenutog iznosa dolazi se na osnovu podataka iz 2020. godine, kada su u zemlji ukupno rođena 61.692 deteta, od kojih je 28.466 bilo prvo dete u porodici.

Osam beba u jednom danu!

Lepa vest

Lepa vest

Život 03.08.2021. 16:05

Osam beba u jednom danu!

Pedijatri preporučuju vakcinaciju dece i mladih

Italija

Italija

Svet 21.07.2021. 20:05

Pedijatri preporučuju vakcinaciju dece i mladih

Na pitanje kada bi porodilje u Srbiji mogle da očekuju početak primene odluke o 5.000 evra pomoći za rođenje prvog deteta, te da li će ovoj značajnom finansijskom podstreku prethoditi izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiji zvanično su saopštili da su svi predlozi za zaustavljanje negativnih demografskih kretanja za podršku porodici i dalje u fazi razmatranja, pa se o tome za sada neće nepotrebno oglašavati u medijima.

Uloga poslodavaca

U Srbiji se često može čuti stav da se mlade žene, koje se osećaju sigurno i zbrinuto od strane države i sistema u kojem žive, odlučuju za rađanje. Ali, realno stanje u najbogatijim državama sveta kazuje sasvim suprotno. Odgovarajući na pitanje u čemu greše oni koji veruju da su novac i ekonomska sigurnost presudni, Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici, za „Ekspres“ kaže:

„Tu imamo pogrešan pristup onih koji sa strane posmatraju problem, a lično nisu učesnici niti znaju suštinu. Takvi sve gledaju kroz novac i misle da bi trebalo uspostaviti trgovinski odnos između države i potencijalnih majki. Po sistemu: dajte vi nama novca i biće dece. To je apsolutno pogrešno sagledavanje. Da novac rešava problem rodnosti, demografije, onda bi najbogatije zemlje imale stopu rodnosti četiri, pet i više, a nemaju. Naprotiv. Nemačka, Norveška, Švedska, Danska, Finska... imaju stopu rodnosti najviše 1,7. Nijedna država, nijedna nacija u Evropi nema stopu rodnosti čak ni 2,1, odnosno dvoje dece po ženi u reproduktivnom periodu, što je prosta reprodukcija. Novac je važan, ali daleko od toga da je presudan.“

U autorskom tekstu objavljenom nedugo posle informacije da će Srbija iznosom od 5.000 evra pokušati da motiviše roditelje da se odluče za rađanje dece, Dmitrović je ove nedelje jasno ukazao na nešto drugo, između ostalog, napisavši:

„Šta država može da učini? Pre svega da se razumemo – novac koji bi država delila s ciljem stimulisanja rađanja ne može da bude presudan. Ima svoju važnost, ali je daleko od presudnog elementa. Evo primera Danske, jedne od najbogatijih zemalja Evrope. Danska doživljava demografski slom, ulaže ogroman novac da bi ohrabrila, podstakla na rađanje, ali ne vredi. Stopa rodnosti tamo je kao i u Srbiji. Slično je u Švedskoj, Norveškoj, opet izuzetno bogatim zemljama. I te nacije nestaju. Problem savremene evropske i srpske demografije je u sferi svesti. Deca odavno nisu naše najveće bogatstvo… U savremenom načinu života preovladali su hedonizam, brendovi, putovanja, bankovni računi, stambeni i poslovni kvadrati, automobili, jahte… Budimo realni i priznajmo da je sve to postalo važnije od dece. Uostalom, najviše dece u Srbiji rađa se u porodicama skromnih primanja, oskudnih materijalnih mogućnosti, a najmanje u onim porodicama koje smatramo bogatim ili izuzetno bogatim.“

U ovom trenutku niko sa sigurnošću ne može da kaže kakav bi efekat na rast nataliteta imalo davanje 5.000 evra za novorođeno dete. Međutim, dokaz da isključivo novčana pomoć, ma kolika bila, teško može brzo stanje da pomeri nabolje, jesu podaci o pređašnjim učincima finansijske stimulacije. Prema grafikonima Republičkog zavoda za statistiku, koji prate kretanja u natalitetu pre i nakon donošenja Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom od 1. jula 2018. godine, kojim je povećana novčana pomoć za rađanje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta, vidi se da finansijska davanja nisu uticala na rađanje prvog i drugog deteta, jer je od 2018. do 2020. godine broj prvorođene i drugorođene dece opao. Tako je 2018. rođeno 30.327 prvorođenčadi, a naredne godine njihov broj je smanjen na 29.656, da bi u 2020. godini još manje prvorođenih beba došlo na svet – 28.466. Ujedno, manji broj roditelja se odlučio za rađanje drugog deteta.  

"Veći problem od odlaska ljudi je to što nemamo dece"

Napomenuo je Vučić

Napomenuo je Vučić

Vesti 07.07.2021. 14:35

"Veći problem od odlaska ljudi je to što nemamo dece"

Kina odobrila porodicama da imaju troje dece

Promena politike

Promena politike

Svet 31.05.2021. 15:05

Kina odobrila porodicama da imaju troje dece

S druge strane, iako u skromnom broju, nakon usvajanja pomenutog zakona porastao je broj roditelja koji su se odlučili za rađanje trećeg i četvrtog deteta.

U traženju jasnog odgovora na pitanje zašto mladi bračni parovi ne žele da imaju decu, ili više potomaka, uglavnom se okoliša kada se postavi dilema da li je to zajednička odluka roditelja ili jednog od njih – potencijalnih majki ili očeva? Ministar Dmitrović nema dilemu:

„Žena je centar ove priče. Daleko za nama su vremena kada je devojka, žena, rađala onoliko dece koliko se od nje, da tako kažem, očekivalo, čak i tražilo. Savremena žena je emancipovana, potpuno slobodna da odlučuje o svom životu, da se školuje do najviših zvanja, da se ostvaruje na planu kulture, sporta, umetnosti, nauke… Žena u potpunosti upravlja svojim životom i ona u skladu sa svojim ambicijama odlučuje koliko dece će da rodi. Mi joj u tome moramo pomoći, moramo stalno tražiti da nam kaže šta je to što još možemo da joj pružimo, pomognemo kako bi se odlučila da rodi troje ili više dece. Znam, mnogi će reći da je veliki problem odnosa poslodavca prema rodiljama, mladim majkama, što je tačno, i tu je delimično rešenje ovog problema. Bar u Srbiji.“

Odavno nije nikakva nepoznanica da brojni poslodavci u našoj zemlji predstavljaju veliki kamen u cipeli kada je u pitanju odnos prema porodiljama i budućim majkama. Nebrojeno je primera kada su poslodavci u potpunosti menjali svoj odnos prema mladim ženama kada su ostajale u drugom stanju. Ukoliko nakon nekoliko godina, posle prvog deteta, žena ponovo ostane u drugom stanju, pojedini poslodavci iznalazili su sve moguće načine da je više ne prime na posao, da pronađe rupu u zakonu na osnovu koje bi joj uručili otkaz. Razmišljajući isključivo o ličnom profitu, mnogi od njih su sebi dozvolili bezobrazluk da pri razgovoru o zaposlenju ženama otvoreno postavljaju pitanja o namerama da se, ukoliko to već nisu, u budućnosti ostvare kao majke. 

Nemanje izbora

Porodicama je svaka materijalna pomoć prilikom dolaska bebe na svet neprocenjiva, ali demografi navode da je, uz nju, za planiranje ili proširenje porodice važno usklađivanje rada i roditeljskih obaveza. Gordana Bjelobrk, načelnica odeljenja za demografiju u Republičkom zavodu za statistiku, izjavila je:

„Jedan od ciljeva Strategije za podsticanje rađanja jeste snižavanje takozvane psihološke cene roditeljstva, odnosno subjektivni osećaj majke da ima sigurnost u pogledu svog posla, karijere i uopšte budućnosti. Jer, majka koja je pod stresom neće se odlučiti da proširi porodicu. Istraživanje realizovano u okviru projekta ʼJednaki – ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih’ pokazalo je, recimo, da je jedan od osnovnih problema zaposlenih roditelja organizovanje čuvanja dece. Posebno u vreme kada se dete razboli ili kada je na školskom raspustu. Preraspodelu radnog vremena tokom nedelje dozvoljava tek svaki šesti poslodavac, a mogućnost izbora smene na poslu nudi svega 13 odsto njih. Pandemija je pokazala da deo zaposlenih može da radi i od kuće, a da posao zbog toga ne trpi. To znači da svi pomalo mogu da pomognu roditeljima kada je u pitanju usklađivanje rada i roditeljstva. I država, i lokalna samouprava i poslodavci.“

Nije beznadežno

Dragana Soćanin, predsednica udruženja „Roditelj“, kaže da je odluka o proširenju porodice veoma kompleksna i zavisi od niza faktora. Od toga kakvo je iskustvo majka imala na porođaju, da li su joj naknade za porodiljsko odsustvo stizale na vreme, pa do toga kakav je tretman imala prilikom povratka na posao, odnosno da li je zadržala isto radno mesto ili je premeštena na drugi manje plaćen posao:

„Ženama je izuzetno važna sigurnost. Zaposlenoj majci je značajno da li je plata 50.000 ili 100.000 dinara, ali i da zna da zarada stiže određenog datuma u mesecu. Nažalost, žene su te koje češće dobijaju nepovoljnije ugovore o radu od muškaraca. One češće rade privremene ili poslove na određeno vreme, koji ih onemogućavaju da odu na porodiljsko odsustvo pošto znaju da će ostati bez posla. Poslodavci češće zapošljavaju muškarca istih kvalifikacija jer ne ʼbrinu’ da li će on otvoriti trudničko bolovanje. To je ʼtiha’ diskriminacija koju država mora da reši. Osim toga, roditeljima je potrebna svakodnevna pomoć u balansiranju profesionalnih i porodičnih obaveza, počevši od rešavanja pitanja čuvanja male dece tokom školskog raspusta, pa sve do zbrinjavanja deteta koje se iznenada razbolelo, a to je nešto što naši očevi i majke uglavnom nemaju, a što lokalna samouprava može da reši. Ako je jedan od roditelja nezaposlen, upis deteta u vrtić je nemoguća misija, a samohrani roditelji često su prinuđeni da rade dva posla kako bi mogli da izdržavaju dete.“

Povodom najava novih podsticajnih mera oglasilo se i Udruženje „Mame su zakon“. One očekuju da će podrška koju je predsednik države naveo biti osmišljena tako da je porodilje dobijaju prema jasnim skalama i kriterijumima.

„Iskreno se nadamo da će se ovaj put, ako do ovakve podrške uopšte i dođe, ići u veću korist porodica koje čekaju svoje prvo ili drugo dete jer se do sada, nakon trogodišnje primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, može zaključiti da kod porodica sa više dece novac ne igra glavnu ulogu“, saopštili su iz ovog udruženja.

 

Prema njihovom mišljenju, država očigledno ima dovoljno novca za bolje izmene pronatalitetnih politika i mera u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, podsećajući na njihove ranije predloge koje se tiču izmena načina obračuna naknade tokom čitavog perioda odsustva sa posla nakon rođenja deteta. Ne samo tokom porodiljskog, već i tokom perioda nege deteta, tako da nijedna majka u Srbiji više nikad ne dobije naknadu manju od republičkog minimalca, kao i da se „preduzetnice ne osećaju kao građanke drugog reda kada se odluče na to da rađaju decu“.

Ukoliko dođe do izmene zakona, iz udruženja apeluju na državu da se seti i onih porodica koje imaju više od četvoro dece. Jovana Ružičić iz „Centra za mame“ navela je da se dosad najavljivalo mnogo toga, ali je tek ponešto sprovedeno i pretvoreno u praksu:

„Mislim da niko neće roditi dete zato što je dobio pet, deset ili koliko god hiljada evra. Neko će roditi dete prvo zato što se oseća dobro, drugo zato što živi u državi na koju može da se osloni i pod tri zato što je to lična odluka na koju niko ne može da utiče.“

 

Ranije je problem nataliteta bio potpuno ignorisan, tvrdi ministar Dmitrović, ali uverava da je sada država apsolutno opredeljena da pomogne povećanje nataliteta. Na pitanje „Ekspresa“ da li se može zaključiti da je nemoguća misija rešiti višedecenijski problem za koji su upravo mladi najmanje zainteresovani, odgovara:

„Ako se postavimo na taj način, onda je sve besmisleno. Nisam od ljudi koji troše vreme na nerešive probleme. Bez obzira na to što ovde nema univerzalne formule, problem je izuzetno složen i težak, nastao je u sferi svesti, promenjenog sistema vrednosti, forsiranja hedonizma kao apsolutnog smisla življenja… ali ja verujem da se nešto može učiniti. U protivnom, ostaje nam da sednemo i posmatramo sahranu sopstvene nacije.“