Starenje je virus 21. veka

Velike demografske promene nisu osobenost karakteristična za Srbiju i države regiona, niti su niži natalitet, starenje stanovništva i migracije vezane isključivo za pojedine zemlje. Nevolje sa negativnim demografskim kretanjima godinama se beleže na svim kontinentima. Iako svetska populacija i dalje raste, doduše znatno sporijim tempom nego što je to ranije bio slučaj, veliki broj država suočava se strahom da će u ne tako dalekoj budućnost imati značajno manji broj stanovnika nego danas.

Svaki deo sveta ima svoje probleme kada je reč o populaciji, reproduktivnom i seksualnom zdravlju. U Evropi su osnovni problemi negativnih demografskih pokazatelja niska stopa rađanja i starenje nacija, ali i nedovoljna svest ljudi o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Srbija, kao i mnoge zemlje u regionu, takođe prolazi kroz dramatične demografske promene čije su glavne odlike smanjenje broja stanovnika, visoke migracije pretežno mladih i obrazovanih ljudi, samim tim i starenja stanovništva. Prema poslednjim podacima, prosečna starost u Srbiji je 43,3 godine, dok je svaki peti stanovnik stariji od 65 godina.

„Generalno, živimo u jedinstvenom demografskom trenutku, a Srbija nije jedinstvena u svojim problemima. Slična kretanja uočavamo u državama širom regiona“, kaže za „Ekspres“ Džon Kenedi Mosoti, direktor Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Srbiju.

Globalni izazov

Populacioni fond Ujedinjenih nacija UNFPA više od 50 godina se bavi seksualnim i reproduktivnim zdravljem stanovništva, savetujući vlade širom sveta kako da razumeju demografske promene i u skladu s njima razvijaju svoju politiku. Kroz promovisanje demografske raznolikosti, socijalnih politika i poštovanje ljudskih prava kao osnova za ekonomski napredak i održivi razvoj, UNFPA podstiče napredak celokupnog društva.

Jednom u 25 godina ova agencija Ujedinjenih nacija organizuje samit posvećen unapređenju populacione politike i reproduktivnog zdravlja. Poslednji samit je održan u novembru prošle godine u Najrobiju, glavnom gradu Kenije, koji je okupio predstavnike iz 170 zemalja, među kojima su bili državnici, stručnjaci i predstavnici nevladinog sektora. Svi učesnici sastanka u Najrobiju obavezali su se, dali svojevrsni „zavet“, da će raditi na ostvarivanju ciljeva Ujedinjenih nacija iz oblasti populacione politike i reproduktivnog zdravlja. Za planirane ciljeve tokom održavanja samita obezbeđeno je nekoliko milijardi dolara pomoći od partnera iz javnog i privatnog sektora.

Na skupu su iznete veoma zabrinjavajuće činjenice:

-Svakog dana više od 800 žena umre prilikom porođaja

-Svakog dana u proseku 33.000 devojčica se prisilno uda

-Svake godine 25 odsto udatih devojčica je staro manje od 18 godina

-Više od 232 miliona žena želi da izbegne trudnoću, ali njihovi izbori su ugroženi jer nemaju pristup modernim sredstvima kontracepcije

-Svake godine milioni devojčica, devojaka i žena širom sveta prolaze kroz brutalnu praksu genitalne mutilacije, odnosno ženskog obrezivanja.

Povezane vesti - UN: Samo polovina žena u svetu donosi odluke o svom zdravlju

Zbog nabrojanog, ali i svega negativnog što obeležava demografska kretanja širom sveta, učesnici samita su kao osnovni cilj usvojili predlog da se do 2030. godine iskoreni maternalna smrtnost, da se u celom svetu izađe u susret ženskim zahtevima kada je reč o planiranju porodice, da se potpuno zaustavi nasilje nad ženama i devojčicama, podrži socijalna inkluzija marginalizovanih grupa, kao i da svako ima jednak pristup seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

„Sa pandemijom virusa Covid-19 koja na žene i muškarce utiče na različite načine, primećujemo da su obaveze preuzete u Najrobiju važnije sada nego ikada pre. Na primer, skoro duplo više žena nego muškaraca izgubilo je posao u prvom talasu epidemije: sedam odsto žena u poređenju sa četiri procenta muškaraca. Žene su češće prijavljivale i postojanje barijera prilikom pristupa zdravstvenim uslugama, a posebno žene koje žive u ruralnim predelima. Zbog društvenih očekivanja, žene osećaju više tereta nego muškarci jer moraju da budu uspešne na svojim poslovima i usklade to sa obavezama u domaćinstvu.

Početkom ove godine, povodom obeležavanja Svetskog dana stanovništva, sa predstavnicima iz vlade, organizacija civilnog društva i akademske ustanove zaključili smo da su izazovi koje Covid-19 stavlja pred nas izuzetno visoki. Ali, nisu nepremostivi. Moramo da ostanemo posvećeni i na putu da ispunimo obećanja koja smo na sebe preuzeli u Najrobiju.

Ovi problemi su prepoznati na globalnom nivou. Vlade i veliki donori su uveliko počeli da ispunjavaju ono što su obećali, pokazujući posvećenost pravima žena i devojčica u trenutku kada im je to najpotrebnije“, kaže Džon Kenedi Mosoti.

Prošle nedelje, 18. novembra, na godišnjicu održavanja samita u Najrobiju, na kojem je učestvovala i delegacija iz Srbije, predstavnici naše zemlje i država regiona učestvovali su u dijalogu „Demografska otpornost i održivi razvoj". Direktor UNFPA za Srbiju objašnjava šta su demografski otporne zajednice i u čemu je važnost takvog koncepta:

„Ovakvi regionalni dijalozi su od izuzetne važnosti, jer daju priliku državama da razmene svoja iskustva i načine za napredovanje. Za mnoge države istočne Evrope bavljenje demografskim promenama je postalo prioritet. Ako želimo da postignemo Agendu za održivi razvoj 2030, moramo da razumemo izazove i prilike koje dolaze sa ovakvim demografskim promenama, kao i političke, ekonomske, socijalne, ali i posledice po mir i sigurnost. Moramo pažljivo da analiziramo populacione dinamike, razumemo njihov značaj i razvijamo odgovor baziran na podacima i ljudskim pravima.

Demografska otpornost tiče se baš toga - negovanja društva koje razume i očekuje demografske promene koje im se dešavaju, osigura da razvije odgovarajuće veštine, alate, političku volju i javnu podršku. Na ovaj način države mogu ublažiti negativne efekte za pojedince, društva, ekonomije i životnu sredinu, te da iskoriste prilike koje dolaze zajedno sa demografskim promenama za ljude, napredak i planetu.“

Povezane vesti - U Srbiji svakoga dana najmanje četiri žene obole od karcinoma grlića materice

Poput drugih država širom regiona, i naša zemlja prolazi kroz demografske promene čije su ključne karakteristike smanjenje broja stanovnika i promene u starosnoj strukturi. Prema podacima s kojima raspolaže UNFPA za Srbiju, samo u periodu od 10 godina, između 2007. i 2017. godine, procenat mladih do 14 godina starosti opao je sa 15,5 na 14,4 procenta, dok je populacija starija od 65 godina porasla sa 17,2 na 19,6 procenata. Već sad je svaka peta osoba u Srbiji starija od 65 godina, a projekcije govore da će za manje od 30 godina jedna od četiri osobe u Srbiji biti starija od 65 godina.

„Kada se radi o reproduktivnom zdravlju, podaci ukazuju da se situacija tokom godina ne menja mnogo. Upotreba savremene kontracepcije, pogotovo oralne kontracepcije, godinama je na niskom nivou, mnogo niža nego u pojedinim zemljama zapadne Evrope. Žene koje žive van urbanih naselja, koje su siromašnije, imaju niže prihode i niže nivoe obrazovanja, imaju lošije indikatore.

Razumljivi strahovi

Primera radi, skoro tri puta manje Romkinja koristi modernu kontracepciju, samo sedam odsto u odnosu na 21 procenat žena u ukupnoj populaciji. Rak grlića materice je važan razlog smrtnosti i invaliditeta kod žena, što je posebno zabrinjavajuće pošto znamo da se on može sprečiti.

Ako pogledamo region, uočavamo da su mnogi izazovi u jugoistočnoj Evropi jako slični. Mlade žene i muškarci često su suočeni s poteškoćama u pristupu seksualnim i reproduktivnim zdravstvenim uslugama. Ozbiljne barijere i dalje postoje kod siromašnih žena, migranata, etničkih manjina, kao i kod ruralnog stanovništva. Mladi, često nepripremljeni od strane školskog sistema, snose rizik neplaniranih trudnoća i seksualno prenosivih infekcija. Ustaljene rodne neravnopravnosti i duboko ukorenjeni stereotipi o ulogama žena i muškaraca u porodici i društvu i dalje postoje. Sve to su zabrinjavajući trendova koji su ključni za rad UNFPA u Srbiji“, navodi Mosoti.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .