Upozorenje

Drveće gubi bitku sa apsorpcijom CO2

Emisije ugljen-dioksida dostigle su rekordne nivoe u 2023. godini, što je zabrinjavajući znak da prirodni sistemi za apsorpciju ugljenika možda otkazuju, upozoravaju naučnici.

Studija, koja je u procesu stručne recenzije, ukazuje na to da su visoke temperature imale značajan negativan uticaj na sposobnost kopnenih eko-sistema da apsorbuju CO2, što je uzrokovalo dalji porast globalnih emisija.

Međunarodni tim istraživača otkrio je da su prošlogodišnji rast atmosferskog CO2 i rekordno visoke temperature međusobno povezani. Visoke temperature smanjile su kapacitet prirodnih eko-sistema, poput šuma i okeana, da apsorbuju emisije koje je stvorio čovek.

“Priroda je do sada balansirala našu zloupotrebu, ali se to bliži kraju“, izjavio je Johan Rokstrem, direktor Instituta za istraživanje uticaja klime u Potsdamu, tokom “Njujorške klimatske nedelje“.

Trenutni klimatski modeli nisu predvideli mogućnost slabljenja prirodnih “ponora“ ugljen-dioksida, što bi moglo objasniti zašto globalno zagrevanje napreduje brže od očekivanog. Preliminarni nalazi tima ekologa sa Univerziteta Tsinghua pokazali su da su tokom 2023. kopneni eko-sistemi privremeno prestali da apsorbuju CO2, uprkos minimalnom porastu emisija od 0,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

Poređenja radi, rast koncentracije CO2 u atmosferi izmeren na stanici Mauna Loa bio je 86 procenata viši nego 2022. Amazonska prašuma, koja je godinama pogođena sušama i šumskim požarima, beleži najveći pad u apsorpciji ugljen-dioksida.

Naučnici veruju da bi se apsorpcija CO2 mogla popraviti u narednim godinama, posebno ako se “La Ninja“ vrati i donese padavine u pogođene oblasti. Ipak, šteta koja je već načinjena u nekim delovima sveta mogla bi biti dugotrajna.

“Šume koje su gorele u Kanadi neće obnoviti svoje zalihe ugljenika decenijama, s obzirom na to da je potrebno oko 100 godina da se biomasa oporavi“, upozoravaju istraživači.

Šta raditi sa ugljen-dioksidom? Skladištiti ga u zemlji ili ipak ne...