Globalne zalihe

Gde i kako se čuvaju zlatne rezerve

Svetski i domaći mediji ovih dana objavili su značajnu vest sa više uznemiravajućih poruka koja glasi: Holandska centralna banka napravila je značajnu promenu u načinu na koji čuva svoje zlatne rezerve. Iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade premešteno je oko 86 tona zlata. Nova ključna lokacija je London. Razlog nije samo finansijske prirode.

Istina, to su pre Holandije uradili Nemačka, Francuska, Italija, Indija… ali bez jasnih poruka, koje tumače vreme koje dolazi. De Nederlandsche Bank (DNB) otvoreno navodi rastuće geopolitičke nemire i potrebu da zemlja bude spremnija za ozbiljne krizne situacije. DNB u istom saopštenju navodi da je zlato prebačeno u London jer se zlatom u Londonu trguje mnogo jednostavnije nego u Njujorku i Otavi. London je jedno od najvažnijih svetskih tržišta fizičkog zlata. Za centralnu banku to znači nešto veoma konkretno – veću likvidnost. Zlato koje se nalazi u Londonu može brže da se upotrebi ili njime trguje nego rezervama smeštenim u Njujorku i Otavi. Upravo je to ključ odluke DNB-a.

„Ovim premeštanjem poboljšali smo mogućnost trgovanja našim zlatnim rezervama. Očekujemo da nikada nećemo morati da ih koristimo, ali moramo da ojačamo našu otpornost i spremnost“, izjavio je guverner DNB-a Olaf Sleijpen.

U saopštenju Centralne banke Holandije naveden je i ključni razlog ove transakcije: „To je posebno važno u slučaju ozbiljne finansijske ili geopolitičke krize!“ Istina, suština ove poruke se ne objašnjava, ali svetski finansijski analitičari objašnjavaju da je američka privreda u neizvesnom položaju, zbog rata sa Iranom, a koji se odražava i na svetsku trgovinu. Kanada je dodatno opterećena američkim carinama na ključne proizvode poput čelika, aluminijuma, drvene građe i automobila, pa još i taksama...

Prema rečima Olafa Sleijpena, predsednika DNB-a, na ovaj način unapredili su mogućnost brze upotrebe svojih zlatnih rezervi.

Ukupne holandske zalihe zlata iznose 612 tona, čija vrednost je ove godine procenjena na 72,2 milijarde evra.

U svetu globalnih transakcija, u koje svakako spada i trgovina zlatom, poslednjih godina konstantno pominju „političku klimu u SAD“. Loran Švarc, predsednik pariske agencije za trgovinu zlatom „Nacionalni šalter za zlato“, tvrdi da centralne banke već jednu deceniju preraspoređuju svoje rezerve i da bi trenutna politička klima u SAD mogla da podstakne pojedine centralne banke da prednost daju drugim lokacijama za skladištenje. On još dodaje da je londonsko tržište najdublje i najlikvidnije na svetu, što olakšava brzu aktivaciju kapitala u kriznim trenucima. Centralne banke tamo mogu mnogo lakše da pozajmljuju svoje zlato drugim bankarskim institucijama.

Upozorenje Lorana Švarca svakako nas vodi pitanju – zbog čega se nacionalne banke opet vraćaju zlatu? Očigledno ulazimo u turbulentna vremena, što pokazuje rast cena zlata na svetskim berzama, gde je troj unca zlata (31,1 gram) u avgustu 2026. godine koštala 4493 dolara.

Holandska odluka dobija dodatnu težinu kada se posmatra u širem kontekstu. Zlato poslednjih godina ponovo dobija važnu ulogu u rezervama centralnih banaka. Geopolitički rizici, visoki nivoi državnog duga, inflacija, usporen privredni rast i zabrinutost zbog vrednosti tradicionalnih valuta povećali su njegov značaj. Agencija Rojters je u julu, pozivajući se na anketu analitičara, objavila da se očekuje da kupovine centralnih banaka ostanu važan oslonac tražnje za zlatom. Među razlozima su geopolitička nestabilnost, fiskalni rizici i potreba za diverzifikacijom rezervi.

Cena zlata u međuvremenu ostaje veoma osetljiva na geopolitičke događaje, kretanje dolara i očekivanja u vezi sa kamatnim stopama u SAD. Rojters je početkom septembra izvestio da je zlato ponovo ojačalo uz slabljenje dolara i pad prinosa na američke obveznice, što pokazuje zašto zlato za centralne banke nije samo investicija. Zlato je najpouzdanija sigurnost za ekstremne okolnosti… Što ne dokazuje da je poslovni svet digao ruke od SAD kao vodeće ekonomske sile, ali jeste signal za opreznost.

"Zlatne rezerve su simbol odgovornosti i otpornosti": Koliko ih Srbija ima?

Guvernerka NBS

Biznis 25.11.2025. 18:40

"Zlatne rezerve su simbol odgovornosti i otpornosti": Koliko ih Srbija ima?

Uprkos svemu, FED – američka centralna banka u Njujorku ‒ i dalje je ono sigurno mesto gde se u visokom procentu čuvaju zlatne rezerve. Tačno je da mu sve češće „ljuljaju kavez“, ali to će trajati sve dok se ne završi proces nove geopolitičke preraspodele sveta.

Donald Tramp u drugom mandatu je tvrdio da u rafovima FED-a nije video mnogo zlatnih poluga, na šta je Centralna banka odgovorila da FED ne trguje zlatom koje im je povereno.

Srbija, već izvesno vreme, zlatne rezerve čuva u Srbiji. Prema podacima iz aprila 2026. godine, Narodna banka Srbije (NBS) poseduje gotovo 54 tone zlata u deviznim rezervama, što je vredelo oko 6,9 milijardi evra, a što predstavlja 24,4 odsto bruto deviznih rezervi zemlje. Ovaj nivo rezervi svrstava Srbiju među vodeće zemlje u regionu po količini zlata u državnim trezorima.

U poslednjih nekoliko godina, Narodna banka Srbije značajno je povećala zlatne rezerve zemlje, što je doprinelo jačanju finansijske stabilnosti i otpornosti na globalne ekonomske izazove. Srbija je 2012. godine raspolagala sa svega 15,3 tone zlata, što je činilo 5,7 odsto ukupnih deviznih rezervi u vrednosti od 620 miliona evra. Rezerve su se 2019. godine povećale na 30,4 tone, što je dvostruko više u odnosu na 2012. godinu. Povećanje se nastavlja i 2020. godine na 35 tona, da bi 2021. godine porasle na 38,1 tonu što je predstavljalo 14,5 odsto deviznih rezervi, sa vrednošću od 2,1 milijardu evra. Kontinuirani rast zlatnih rezervi u Srbiji nastavlja se 2023. godine kada su one dostigle 40 tona, što je trostruko povećanje u odnosu na 2012. godinu. Vrednost ovih rezervi iznosila je oko 3,3 milijarde evra. Prema dostupnim informacijama, Narodna banka Srbije je tokom jula 2024. godine kupila dodatnih pet tona zlata, čime su zlatne rezerve dostigle 46,5 tona, vredne gotovo četiri milijarde dolara. Međutim, prema izveštaju objavljenom u decembru 2024. godine, zlatne rezerve Srbije iznosile su 47,9 tona, što je činilo 13,4 odsto ukupnih deviznih rezervi zemlje. Ovaj kontinuirani rast zlatnih rezervi pokazuje posvećenost Srbije ka jačanju svoje ekonomske sigurnosti i otpornosti na spoljne uticaje, piše u godišnjem izveštaju Narodna banka Srbije.

U izveštaju Narodne banke Srbije napravljeno je poređenje sa rezervama zlata u zemljama regiona:

„Ako uporedimo zlatne rezerve Srbije sa drugim zemljama regiona, naša zemlja se nalazi na vrhu liste po količini zlata u državnim rezervama:

Srbija: 47,9 tona, Hrvatska: 1,9 tona, Bosna i Hercegovina: 2,9 tona, Severna Makedonija: 6,9 tona, Crna Gora: 1,1 tona.“

Zlatne rezerve Srbije čuvaju se na nekoliko sigurnih lokacija, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Najveći deo zlata sada se čuva u trezorima Narodne banke Srbije u Beogradu. Prethodno je značajan deo rezervi bio skladišten u inostranstvu, ali je Srbija u proteklim godinama odlučila da vrati deo zlata u zemlju. Od 2019. do 2021. godine, ukupno 13 tona zlata vraćeno je u Srbiju, iz Berna i Londona. Deo rezervi se i dalje nalazi u sigurnim međunarodnim trezorima, pre svega u Banci Engleske u Londonu i Banci za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu, u Švajcarskoj. Ove lokacije koriste se zbog visokog nivoa sigurnosti i mogućnosti brze trgovine zlatom na međunarodnom tržištu.

Zašto je važno imati rezerve zlata? Zlato je jedan od najsigurnijih oblika očuvanja vrednosti kroz istoriju. U kriznim vremenima, kada vrednost papirnog novca može oscilirati, zlato ostaje stabilan resurs koji može osigurati ekonomsku stabilnost zemlje. Zlato kao sigurna imovina štiti ekonomiju od finansijskih kriza, inflacije i geopolitičkih nestabilnosti. U slučaju pada vrednosti nacionalne valute, zlato zadržava svoju kupovnu moć. Zemlje sa većim rezervama zlata imaju veće poverenje investitora i kreditora, što može pozitivno uticati na ekonomski rast. Zlatne rezerve su deo deviznih rezervi koje centralne banke koriste za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema.

Držanje zlata u rezervama smanjuje oslanjanje na papirni novac i druge investicione instrumente koji mogu izgubiti vrednost. S obzirom na to da je zlato globalno priznata valuta, može se lako zameniti za druge vrednosti. Zlatne rezerve ulivaju poverenje u monetarni sistem jer pomažu u stabilizaciji kursa domaće valute. Ako nacionalna valuta slabi, centralna banka može koristiti zlato za podršku kursu. Zlatne rezerve su posebno važne za zemlje sa nestabilnim ekonomijama ili visokom zaduženošću pa se u slučaju ekonomske krize ili potrebe za hitnim finansiranjem zlato može brzo prodati na međunarodnom tržištu.

Povećanje zlatnih rezervi države ima pozitivan uticaj na tržište investicionog zlata u Srbiji. Građani i investitori sve više prepoznaju vrednost ulaganja u zlato kao stabilnu investiciju. Investiciono zlato u Srbiji je siguran, likvidan i poreski povoljan način štednje, koji je idealan za one koji žele da zaštite svoj kapital i očuvaju vrednost novca na duži rok.

„Na srpskom tržištu dostupne su zlatne poluge različitih težina, od jednog grama do jednog kilograma. Cene variraju u zavisnosti od težine i trenutne cene zlata na svetskom tržištu. Na primer, zlatna poluga od 100 grama može se pronaći po ceni od oko 1.052.000 dinara, dok poluga od jednog kilograma dostiže cenu od 13 do 15 miliona dinara. Zlatni dukati cenjeni su kako zbog svoje estetske vrednosti tako i kao oblik investicije. U Srbiji“, piše u izveju NBS-a za 2024. godinu.

Kroz istoriju zlato je dokazalo svoju vrednost. Najpre je korišćeno kao izraz bogatstva viših slojeva i sredstvo razmene, a zatim je kroz zlatni standard imalo ključnu ulogu u monetarnoj ekonomiji. Danas, zlato je važno sredstvo ulaganja.

Investitori godinama kupuju zlato u vremenima krize kako bi zaštitili svoju imovinu od tržišnih fluktuacija i značajnih finansijskih gubitaka. Razlog za to leži u činjenici da zlato ima jedinstvenu sposobnost da zadrži svoju vrednost čak i kada tržište propada. Zahvaljujući tome cena zlata se kreće u istom smeru sa stopom inflacije.

Pošto se poslednjih godina, zbog pandemije kovida i rata u Ukrajini, nestabilnost na tržištu povećava, sve veći broj ljudi kod nas razmatra ulaganje u čisto zlato kao stabilniju investiciju u odnosu na druge.

Kako država, odnosno NBS, trguje zlatnim rezervama zemlje? Odgovor na ovo zanimljivo pitanje potražili smo u Narodnoj banci, od nadležne službe za komunikaciju sa javnošću. Uputili su nas na izveštaj ove ustanove koji stoji na portalu NBS-a.

U tom izveštaju iz 2023. piše da je tržište zlata uređeno globalnim uzusima, tako da se zlatom neprekidno trguje u svim vremenskim zonama. Što znači da se tržište zlata u Srbiji zasniva na granicama naše zemlje, ali je povezano sa različitim centrima za trgovanje zlatom širom sveta. U pitanju je veliki koncept koji obuhvata širok spektar učesnika, kao što su proizvođači, prerađivači i krajnji korisnici. Zatim, tu su finansijski posrednici, tj. banke, koje imaju važnu funkciju u nuđenju finansiranja, obezbeđivanju likvidnosti trgovanja i pružanju širih usluga (npr. prodaja zlatnih poluga u konsignaciji). Drugi važni učesnici su zvanične institucije i različite vrste investitora.

Učesnici na tržištu ili nastoje da trguju fizičkim, tj. investicionim zlatom, da steknu izloženost ceni zlata ili riziku transferne cene (npr. hedžingom proizvodnje zlata). Osiguranje da se ova aktivnost odvija transparentno i pošteno je najvažnije, tako da učesnici na tržištu imaju poverenja u integritet tržišta zlata kod nas.

Odakle dolazi fizičko zlato na tržište u našoj zemlji?

Na tržište zlata u Srbiji fizičko zlato u najvećoj meri dolazi iz rudnika sa istoka zemlje. Pre svega, iz okoline Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina. Mada su značajna i nalazišta zlata u okolini Raške i Medveđe.

Od 1919. godine standard za određivanje cene zlata je London Gold Fix. Postupak „fiksiranja zlata“, kako se naziva, održava se dva puta svakog radnog dana i dizajniran je tako da utvrdi cenu zlata u svrhu poravnanja ugovora na londonskom tržištu poluga. Pri čemu obezbeđuje priznatu stopu koja se koristi u određivanju cena zlata na tržištima širom sveta, uključujući i naše.

Gold Fix se sprovodi u američkim dolarima, funti sterlinga i evru svakog dana u 10.30 i 15.00 časova po londonskom vremenu. Morate znati da se kupovina investicionog zlata odvija po SPOT ceni. To je trenutna cena zlata koja se dobija na osnovu više različitih faktora. Ipak, glavni uticaj na tržište zlata u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama, imaju ponuda i potražnja, piše u izveštaju NBS-a za 2023. godinu.

Tržište zlata, cene zlata i odnos važnih država u mnogo čemu određuju globalnu politiku zemlje, ali šalju i poruku o ekonomskom poverenju tih zemalja na globalnom nivou. Svetski stručnjaci sa zebnjom govore o globalnoj preraspodeli moći u svetu, koja je uveliko počela i trajaće verovatno najmanje jednu deceniju. To svakako podrazumeva pomno proučavanje ekonomske i političke moći Sjedinjenih Američkih Država i nesumnjivog napretka Kine, koja preti da će u skoro vreme od SAD preuzeti skiptar vodeće ekonomije sveta.

Krvavi uspon imperije SAD

"Ubice ekonomija“

Biznis 20.07.2026. 17:11

Krvavi uspon imperije SAD

U tom kontekstu formiraju se novi ekonomski, a moguće i vojni savezi moćnih zemalja kao što je Šangajska inicijativa, čije članice čine dve trećine svetske populacije. Na Zapadu je Atlantski savez, NATO vojnopolitička alijansa i vojna pomorska sila koju čine SAD, Australija i Novi Zeland. Ali, u novoj svetskoj preraspodeli moći pojavljuje se i Afrika, najmlađi populacioni kontingent, ali i afričke zemlje koje danas raspolažu enormnim prirodnim resursima i sa moderno uređenim državama…

Istorija nas uči da su globalne preraspodele moći podrazumevale i velike ratne sukobe. Primera radi, Ujedinjeno Kraljevstvo je nekoliko stoleća bilo suvereni gospodar planete, čije „sunce nije zalazilo“! Njegovu moć odnela je dekolonizacija. Prvi svetski rat vođen je zbog globalne preraspodele moći. U toj prvoj globalnoj klanici nestala je moćna Austrougarska imperija, dotučena je Otomanska imperija, nestala je moćna carska Rusija, nastao je Sovjetski Savez. SAD su izrasle u moćnu ekonomsku i vojnu silu, stale su na čelo „demokratskog zapada“, svet je podeljen pola-pola.

Zapad je uoči Drugog svetskog rata proizveo obnavljanje moćne nemačke države, na vlast je doveo Hitlera, mazio ga sve dok se čedo nije odmetnulo u najmoćniju ekonomsku i vojnu moć, ludilo bez kontrole. Drugi veliki rat profilisao je Sovjete kao veliku vojnu moć, nestao je Japan kao hegemon, stvorena je ortodoksna komunistička Kina u vizuri lidera Mao Cedunga, Ujedinjeno Kraljevstvo se pretvorilo u bivšu silu, ali je definitivno ustoličilo SAD kao svetskog lidera i policajca... SAD i SSSR su postali nuklearne sile. Nuklearna moć čuvala je globalni mir.

Svakom velikom sukobu prethodila je ozbiljna ekonomska kriza, poput one globalne 1929–1931. godine.

Da li se svet trenutno nalazi na vratima novog pakla, gde nuklearna moć Amerike i Rusije nije više korektivna odvraćajuća premisa, nego je zapravo svako svog saveznika pretvarao u vlasnika nuklearnog oružja.

Globalna preraspodela moći počela je ratovima u Siriji, na Bliskom istoku gde Izrael ponovo čita i primenjuje Stari zavet, počinjeni su silni zločini nad Palestincima, uz svesrdnu pomoć SAD. Amerika je napala Iran, pre toga Rusija je uvučena u rat protiv Ukrajine. Ovi ratni sukobi proizveli su veliku energetsku krizu, lučonoše rata vidno profitiraju na energentima...

Sve ovo ima direktnu komunikaciju sa Holandijom i nekim drugim dalekovidijim nacijama koje povlače zlato iz FED-a! Holandski primer naveo je svetske ekonomske i ine analitičare koji pominju najmanje šest razloga da je, ne samo energetska, već globalna ekonomska kriza pred vratima. Oni napominju da najveća svetska energetska kriza u istoriji tek počinje, a ni privremeni prekid vatre, pa čak ni kraj rata SAD i Izraela sa Iranom neće dozvoliti povratak u prošlost pre rata, kada su jeftin(inij)a nafta i gas tekli kao voda, preduzeća su cvetala, a prihodi domaćinstava u nekim zemljama su enormno rasli.

Analitičari na prvo mesto stavljaju nestašicu nafte, gde će se, prema najkonzervativnijim procenama, deficit udvostručiti, rezultat će biti inflacija i usporavanje ekonomskog rasta, kaže Fatih Birol, šef Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Na drugo mesto analitičari stavljaju gasnu krizu, koja je gora od problema sa naftom. Evropa se suočila sa nestašicom prirodnog gasa, zbog rata u Ukrajini počela je da koristi tečni prirodni gas, čime je izazvana svetska energetska kriza 2022. godine. Pre rata u Zalivu, Katar je proizvodio i izvozio 21 odsto svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa ili oko 17 odsto ukupne ponude na tržištu gasa, rat je to prekinuo. Na trećem mestu je apostrofiran prekid isporuke energenata zbog oštećenja energetskih postrojenja. Na četvrtom mestu je nedostatak novca jer je ekonomska kriza smanjila kreditnu moć mnogim zemljama, što je u većini zemalja proizvelo rast unutrašnjeg duga, koji analitičari stavljaju na peto mesto. Na šesto mesto stavljaju depresivnu poruku: ratne pretnje rastu.

Sve pomenuto nameće pitanje – da li je svet pred najvećom ekonomskom krizom u modernoj istoriji? Profesor primenjene ekonomije na Univerzitetu „Džons Hopkins“ Stiv Hanke upozorava da će kriza pogoditi ne samo tržište nafte, već i lance snabdevanja, cene hrane, svakodnevne troškove. Kriza će najpre pogoditi energetski intenzivne industrije, cene energenata i njihov uticaj na globalnu ekonomiju.

Doktor Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji, u nedavnom intervjuu za „Ekspres“ govorio je da svet već nekoliko godina živi u ekonomskoj krizi. Ona će tek rasti, u globalnoj preraspodeli moći. U najvećem problemu je EU, zajednica bez ekonomskih resursa i bez ideje šta da radi.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorava na RTS-u da bi ova kriza mogla biti teža od one iz 2008. godine, ali i da je inflacija neizbežna, kao i da postoji ozbiljan rizik od stagflacije. Najviše u onim oblastima, odnosno industrijama koje su energetski intenzivne.

„To znači, recimo, hemija, petrohemija, čelik, rudarstvo, ali i hrana suštinski zato što vi u prehrambenoj industriji morate da imate uređaje i za rashlađivanje, za zagrevanje, za konzerviranje hrane, tako da je i ona na neki način pogođena“, kaže Žarkovićeva. Objašnjava da povećanje cena smanjuje potrošnju, što dalje dovodi do smanjenja proizvodnje i potencijalnih otpuštanja, čime se produbljuje ekonomski pad.

„Ne samo da ćemo imati pad ekonomske aktivnosti kao što smo imali tada, nego ćemo imati još i kombinaciju i inflacije“, ukazuje Žarkovićeva. Dodaje da je pad globalne ponude nafte veći nego tokom krize sedamdesetih godina, što dodatno pojačava rizike.

U članku objavljenom 23. juna 2025. godine „Fajnenšel tajms“ otkrio je da raste politički pritisak na centralne banke Nemačke i Italije da preduzmu korake ka repatrijaciji svojih zlatnih rezervi koje se nalaze na čuvanju u Federalnim rezervama Njujorka.

Iako ovo nije prvi takav događaj u ovom veku, dodatno narušava kredibilitet SAD kao pouzdanog čuvara zlatnih rezervi drugih razvijenih zemalja. Nemačka i Italija – zvanično – zemlje sa najvećim zlatnim rezervama odmah nakon SAD, povukle su svoje rezerve u svoje banke.

Čini se da su, barem od trenutka kada su rezerve Ruske centralne banke u dolarima i evrima zamrznute na početku ruske invazije na Ukrajinu, mnoge centralne banke odlučile da deo svojih zlatnih rezervi vrate kući.

Mada, trend repatrijacije zlata prisutan je još od početka ovog veka. Nakon što je američki kongresmen Ron Pol 2011. godine zatražio reviziju zlatnih rezervi u Fort Noksu – najobezbeđenijem skladištu rezervi na svetu – centralne banke počele su da traže alternativna rešenja. Pogotovo ako se uzme u obzir da je poslednja potpuna i transparentna revizija zlatnih rezervi u Fort Noksu izvršena davne 1953. godine.

Pošto Ron Polov zahtev nikada nije ozbiljno razmatran, Nemačka je odlučila da preduzme konkretne korake. Između 2013. i 2017. godine, Nemačka je repatrirala ukupno 674 tone zlata koje je držala na čuvanju u FED-u. Operacija je sprovedena u strogoj tajnosti, a zlato je prevoženo bezbednosno zaštićenim avionima iz Njujorka i Pariza u Frankfurt.

Međutim, kako je istakao Peter Beringer, sadašnji član nemačkog Bundestaga i jedan od glavnih zagovornika repatrijacije zlata, zlatne poluge koje je Nemačka primila 2013. godine bile su sveže livene. Nisu bile iste one koje je Nemačka ostavila u američkom trezoru još šezdesetih godina.

Ove procene „Fajnenšel tajmsa“ definitivno naglašavaju sumnju u stabilnost privrede u SAD.

"Država da stane iza privrede"