INTERVJU, GRAČANAC: Skrivena snaga malih i srednjih preduzeća

Aleksandar Gračanac, koordinator za mala i srednja preduzeća Privredne komore Srbije za Ekspres govori o značaju tog sektora za razvoj privrede i zapošljavanje, kao i o mogućnostima i načinima za privlačenje stranih direktnih investicija

EKSPRES: Globalno okruženje i male firme. Kakve su šanse malih preduzeća u toj surovoj međunarodnoj areni?

- Gloalizacija ekonomije i standadizacija praktično materijalizju osnove imformatičkog društva, kao inercijskog razvojnog puta koji naučno nje dovojno fundiran niti predstavlja jasnu determinisanu ideologiju. Informatičko društvo, objašnjava posledicu razvoja dugog delovanja savremene tržišne privrede i u tom smislu ima karakter vodeće tehnologije a ne kao konzervativne ideologije.....
U ovakvim okolnostima aktuelna globaliazcija obuhvata sferu ukrupnjavanja privrednih kretanja, dok se standardizacija svodi na univerzalno normiranje rada u korporativnim odnosima. Tehnološka globalizacija se odvija u opštem regulisannu materijalizacije naučnih saznanja preko kojeg se stvaraju nove tehnologije i vrši njihova difuzija u sve veći broj zemalja.

EKSPRES: Kakva je uloga informacionih tehnologija u tim globalnim procesima ?

-U takvim procesima vodeća uloga je u informacionim tehnologijama, dok privrednička globalizacija podrazumeva objedinjavanje svetske ekonomije pod uticajem medjunarodnih institucija. Ipak takvo savremeno svetsko okruženje pored svih navedenih karkaterisitka, omogućava fleksibilnije prilagodjavanje privrednih sistema sa obimima mikro, malih i srednjih i velikih preduzeća. Sva ta preduzeća u zadovoljavanju osnovnih proizvodnihn imudlužnih potreba stnovništva imaju svoje odredjene uloge. Mala preduzeća prema definiciji kao podsticajim stvaranju veliki firmi imaju zadatakm da tržištu obezbede jednostavne i specifične proizvode i usluge, i da u kooperacijama sa srednjim preduzećima učestvuju u stvaranju složenijih i frekventnijih proizvoda. Srednja preduezeća preuzimaju ulogu reprodukovanja proizvoda veće složenosti uz sporadično negovanje kooerativnih odnosa i uvodjenja korporativnog menadžerisaja sa veliki preduzećima.

EKSPRES: Kakav je tretman MSP sektora ?

-U razvijenim zemljama mala preduzeća imaju sličan i ravnopravan tretman kao i srednja i velika preduzeća, jer su organiski delovi sveukupnog privrednog sistema sa jedne strane i da druge strane ubrzavaju privredni rast visokim nioom preduzetništva, realizujući svoje funkcije na tržištu. Otuda sve razvijene zamlje , posebnu i najvažniju pažju posvećuju primamljivih uslova za osnivanje malih preduzeća i obezbedjenja najpovoljnijih poslovnih uslova sa najnižim troškovima. Osnivačke pogodnosti čine pojednostavljene administrativne procedure postupci u svim transakcijama od stimulativnih poreskih olakšica do povoljnih kreditnih aranžmana preko velikoj broja fiansijskih institucija. Istovremeno poseban vid pomoći najrazvijenijih zemalja čine i bogate ponude poslovnih ideja koje obezbedjuju i nevladine institucije i organizacje.

EKSPRES: Kkva je uloga institucija ?

-Takve instiucije se pojavljuju ne samo za proveru sposobnosti ,preduzetnika da samostalno vode biznise, već i kao organizatori osposbljavanja potencijalnih menadžera i aktuelnih menadžera mali preduzeća. Organizuje se veliki broj fakultativnih kurseva koji proveravaju osnovne pretpostavke za vodjenje biznisa, upućivanje preduzetnika u vodjenje biznisa, kreiranjem ideja, simuliranu izradu biznis planova budućeg preduzeća, upoznavanje sa svim postupcima registracije biznisa, upoznavanje sa vodjenjem poslovanja preduzeća i prerastanjem u veće preduzeće.....

EKSPRES: Kakvi su globalni trendovi ?

-U okolnostima globalnih trendova svetske privrede, važnu ulogu u uspostavljenim inostranim ekonomsko političkim odnosima i izgradnji informatičkog društva ima naučno.tehnološki razvoj. Ove tehbologije zahtevaju fleksibilnost i tržišnu konkurentnost. Današnje velike kompanije snažno utiču na ekonomije zemalja i povlače razvijanje malih firmi,uvažavajući sve principe svetskog tržišta , punu regulativu vlasništva ,moderni menadžment razvijeni marketing, brzo menjanje tehnoloških rešenja ,adekvatne strukturne zaposlenosti, i direktno prenose standarde na mikro mala i srednja preduzeća. U okruženju sve bržih tehnoloških promena, svako malo preduzeća je uslovljeno prilagodjavanju i usmeravanju na tržišna kretanja, promene. U tom smislu razvijenim zemljama je olakšano da ključno utiču na svoja preduzeća jer tehnologije i razvoj nauke prate uz nivo obrazovanja i naučnog razvoja. Celokupni obrazovni proces i ovakvim zemljama se daleko praktičnije i primenjljivije ostvaruje, nego u zemljama u trnaziciji , jer raspolažu bogatom prduzetničkom tradicijom i osnovnim profesionalnim obrazovanjima i znanjima.

EKSPRES: Kakva je veza između stranih direktnih investicija međunarodnog kretanja kapitala ?

-Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i finansijskih sredstava između kompanija različitih zemalja sa odloženim kontra-transferom za određeni vremenski period, a u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih interesa učesnika u tom transferu.1 Međunarodno kretanje kapitala prisutno je već više od jednog veka, uz napomenu da najviše tokova kapitala ide iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. Drugim rečima, oni koji poseduju višak kapitala spremni su da ga plasiraju u one države koje imaju manjak kapitala. Ono što se ističe je činjenica da, u savremenom svetu kojim vlada globalizacija, međunarodno kretanje kapitala predstavlja neminovnost, jer nijedna država ne može opstati kao samostalni entitet, izolovan od potrebe da uvozi i izvozi kapital. Motivi kretanja kapitala su različiti, a neki od njih su: ostvarivanje profita u realizaciji, razvoj proizvodnih kapaciteta za plasman proizvoda na treća tržišta, smanjenje razlika u nivou privredne razvijenosti između država, transfer tehnologije i tzv. know how, ulazak i osvajanje novih tržišta, korišćenje jeftinije radne snage, kao i jeftinijih sirovina za proizvodnju.

EKSPRES: Koji su oblici kretanja i transfera kapitala ?

-Prepoznatljiva su tri oblika međunarodnog kretanja kapitala: međunarodno kreditiranje ili kretanje zajmovnog kapitala, međunarodne portolio investicije i direktne investicije u inostranstvu.2 Pod zajmovnim kapitalom u međunarodnim ekonomskim odnosima podrazumeva se takav oblik međunarodnog kretanja kapitala kod kog se kupovna snaga transferiše neposredno u obliku zajma od zemlje davaoca kredita u zemlju primaoca kredita, koja ga može upotrebiti bilo u svrhe proizvodnje ili potrošnje. U suštini zajmovnog kapitala leži tendencija međunarodnog izravnanja razlika u snabdevenosti kapitalom i u potrebama za kapitalom od zemlje do zemlje.3 Kada govorimo o portfolio investicijama one podrazumevaju držanje stranih hartija od vrednosti (HoV) od strane domaćih rezidenata i vice versa. Isključivi cilj portfolio investitora je sticanje dohotka po osnovu HoV, a ne kontrola nad preduzećem. Strane direktne investicije (SDI) su kategorija ulaganja koja odražava cilj uspostavljanja trajnijeg interesa stranog investitora (direktni investitor) u nekom privrednom društvu ili drugom pravnom licu (koje prima direktnu investiciju) u privredi različitoj od one u kojoj posluje direktni investitor.4 SDI uvek uključuju kontrolu domaćih rezidenata nad preduzećem kao inostranim deviznim rezidentom.

EKSPRES:Zašto su u fokusu interesovanja ekonomske javnosti, pa i političara strane direktne investicije ?

-SDI su u žarištu ekonomske analize dugi niz godina, pre svega zbog značaja koji imaju za privredu zemlje primaoca investicije. Postoje različiti oblici SDI, a podela sa kojom se slaže većina autora iz ove oblasti govori da postoje sledeće pojavne forme: (i) Greenfield investicije - matično preduzeće (najčešće multinacionalana korporacija) počinje novi poduhvat u stranoj zemlji gradeći potpuno novu operativnu, tehnološku, organizacionu i finansijsku infrastrukturu6, (ii) Brownfield investicije - kompanija sa stranim ulogom započinje poslovanje u zgradi ili na mestu koje se ranije koristilo za proizvodnju ili drugu vrstu delatnosti, na kome već postoji određena infrastruktura7, (iii) Zajednička ulaganja (ZU) (eng. joint ventures) su poslovni aranžmani između dve ili više strana, najčešće privrednih subjekata, koje su saglasne da objedine svoje resurse radi postizanja specifičnih ciljeva partnerstva; ZU obezbeđuju prednost jer redukuju rizike u prodoru na nova tržišta, a i omogućavaju udruživanje resursa za velike investicione projekte; Svaki od učesnika je odgovoran za profit, gubitke i troškove u vezi sa ZU8, (iv) Prekogranične akvizicije - preuzimanje ili pripajanje postojećih preduzeća jedne države u preduzeće u drugoj državi9, (v) Prekogranični merdžeri – spajanje dva preduzeća iz različitih država koja nastavljaju poslovanje kao nova, jedinstvena kompanija.

EKSPRES: Koji je nivo stranih direktnih investicija u svetu i zemljama regona ?

-Prema podacima iz izveštaja World Investment Report 2014, SDI nakon pada u 2012. godini rastu u 2013. godini na globalnom nivou za 9 odsto, na 1.45 biliona USD. Ekonomije u razvoju prednjače po prilivu SDI u 2013. godini. SDI tokovi ka razvijenim zemljama povećali su se za 9%, na 566 milijardi USD, tako da se na njih odnosi 39 odsto globalnih tokova, dok su zemlje u razvoju dostigle novi maksimum od 778 milijardi USD, ili 54 odsto globalnih tokova SDI. Ukupno 108 milijardi USD investirano je u tranzicione ekonomije. Takođe rekordan nivo dostižu i odlivi SDI iz zemalja u razvoju. Transnacionalne korporacije (TNK) iz zemalja u razvoju sve više ulažu u strane kompanije iz razvijenih zemalja koje se nalaze u njihovim regionima, pretvarajući ih u svoje filijale. Zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji su zajedno uložile 553 milijardi USD, ili 39 odsto globalnih SDI odliva, u poređenju sa samo 12 procenata sa početka 2000-ih. Projekcije United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD) su da bi se tokovi SDI mogli povećati na 1.6 biliona USD u 2014. godini, 1.7 biliona USD u 2015. godini i 1.8 biliona USD u 2016. godini. Međutim, UNCTAD napominje da regionalne neigurnosti, političke nesigurnosti i osetljivost na nekim tržištima u razvoju mogu negativno uticati na očekivani porast SDI.

EKSPRES:Koliko su strane direktne investicije značajne za zemlje u ekonomskoj tranziciji ?

-Za zemlje u tranziciji karakterističan je nedostatak sopstvenog kapitala, savremene tehnologije, izvoznih kanala i domaće štednje, a priliv SDI je značajan pre svega zbog ekonomskih reformi i tehnološkog napretka, razvoja ljudskih resursa, povećanja deviznih rezervi i stvaranja konkurentskog tržišta. Postoje i manje uspešne strane, koje pre svega pogađaju još nepripremljene tranzicione privrede, a koje su vezane za trgovinski deficit, smanjivanje radnih mesta tansformacijom vlasničke strukture u procesima privatizacije, porast konkurencije, kao i deficita platnog bilansa do koga može doći zbog većeg priliva ovih investicija u sektor nerazmenljivih dobara. Priliv SDI prema zemljama u tranziciji odigrava se paralelno sa napuštanjem centralno-planskih sistema uz istovremeno uvođenje tržišnih mehanizama privređivanja. Uloga SDI u zemljama u tranziciji rasla je srazmerno brzini kojom su one ostvarivale transformaciju i reformu prema tržišnoj privredi i postizale određeni stepen ekonomske stabilizacije i rasta. Pored privredne transformacije, u faktore koji utiču na SDI možemo ubrojati i makroekonomsku stabilnost, spremnost vlade da podrži prilive SDI, adekvatnost vođenja ekonomske politike, političke faktore (sankcije, ratovi, bilateralni i multilateralni sporazumi sa drugim državama), itd. Sve to ukazuje na značaj koji nose politička i ekonomska stabilnost, te razvijena (ili razvijenija) infrastruktura.

EKSPRES: Zbog čega dolazi do investicionih sporova?

-Sa prilivom SDI, primetan je konstantan porast broja sporova između jedne države (država prijema) i investitora, koji je državljanin neke druge države10. Većina ovih sporova je poverena na rešavanje Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ISCID), autonomnoj međunarodnoj ustanovi, koja je osnovana 1966. godine, na osnovu Konvencije o rešavanju investicionih sporova između država i državljana drugih država11. Prema Izveštaju ICSID-a za 2013. godinu12 broj novih registovanih sporova koji se rešavaju pred Centrom je iznosio 43, što predstavlja najveći broj takvih slučajeva u jednoj fiskalnoj godini do sada i ukazuje na činjenicu da je ICSID veoma značajna institucija kada su u pitanju međunarodne investicije i ekonomski razvoj13. Inače, osim rešavanja investicionih sporova pred ICSID-om, o kojima će u ovom radu biti reči, važno je napomenuti još da postoji mogućnost da se sporovi između države prijema i stranog ulagača rešavaju i pred drugim institucijama i po drugačijim pravilima, kao što su Arbitražna pravila UNCITRAL-a.

EKSPRES: Zbog čega su strane direktne investicije toliko značajne za razvoj privreda u tranziciji ?

-Značaj SDI neosporan je, posebno sa aspekta države prijema. U našem regionu priliv SDI je bio na zadovoljavajućem nivou, i većina država je prepoznala pozitivne efekte ovog oblika međunarodnog kretanja kapitala, te su kreirale i zvanične podsticaje za strane investitore, kao što su: poreske olakšice, različite subvencije i podsticaji, te skraćenje procedure za registraciju preduzeća. Nakon pada priliva SDI u regionu, koji je direktna posledica Svetske ekonomsko – finansijske krize, postoje značajni potencijali za povećanje priliva po osnovu ekstenzivnih analiza referentnih institucija i autora, iako još uvek nemamo kvantitativnu potvrdu ovih tendencija. S očekivanjem povećanja priliva, te povećanjem i samog broja SDI u regionu, neophodno je dužnu pažnju posvetiti i potencijalnim sporovima koji mogu nastati kao posledica kretanja kapitala, a naročito one koji se mogu javiti između investitora koji je državljanin jedne države i druge države, države prijema. Iz slučaja prikazanog u radu, može se videti značaj ponašanja države prijema i (ne)poštovanje materijalno pravnog tretmana SDI, kao i to da zaštita SDI na ovim prostorima još uvek nije adekvatna. Naime, u konkretnom slučaju je Komisija za hartije od vrednosti Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije prekršila osnovna načela zaštite investitora, a regualtornu i nadzornu ulogu Međunarodne Organizacije Komisija za hartije od vrednosti (IOSQO) učinila besmislenom. Komisija za hartije od vrednosti Makedonije je, na ovaj način, poslala poruku budućim investitorima da još uvek postoje značajne poteškoće u primenjivanju tržišnih mehanizama, koji se ne primenjuju, ili selektivno primenjuju, te se poštuju i imaju institucionalnu podršku samo u određenim slučajevim.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);