INVESTICIJE POSLE KORONE: Šta će biti sa stranim investiranjem u Srbiju?

Srbija je uspešno prodala državne obveznice u iznosu od dve milijarde evra, koje će biti listirane na Londonskoj berzi, a na naplatu dospevaju 2027. godine.

Na aukciji je učestvovalo više od 300 najuglednijih investitora iz celog sveta - Evropske unije, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država.

Tražnja za srpskim evroobveznicama bila je visoka. Tokom aukcije je iznosila gotovo sedam milijardi evra i višestruko je premašila planirani iznos emisije, odnosno realizovanih dve milijarde evra.

Zahvaljujući tolikoj tražnji Srbija je, kako navode u NBS, uspela da trošak zaduživanja tokom aukcije spusti za pola procentnog poena, što, kako je kasnije ocenila guvernerka Jorgovanka Tabaković, „znači da nas investitori već posmatraju kao zemlju koja je po svojim rezultatima bliska nivou zemalja EU, što ovaj uspeh čini još većim“.

„Emisija obveznica je dodatna potvrda uverenja međunarodnih investitora da će Srbija ovu krizu prebroditi uspešnije nego druge zemlje“, uverena je Tabakovićeva.

Sredstva prikupljena na ovaj način biće, kako je saopšteno iz Narodne banke Srbije, iskorišćena za finansiranje programa podrške realnom sektoru, odnosno privredi u uslovima globalne ekonomske krize izazvane koronavirusom.

Istovremeno, logično je postaviti i pitanje šta će se u narednom periodu dešavati sa stranim investicijama. Već duže vreme u Evropi je prisutan trend negativnih kamatnih stopa na međubankarskom tržištu. U prevodu, to znači da postoji određeni „višak novca“, zbog čega je on „jeftiniji“ i dostupniji za investiranje.

To dovodi do povećanja investicija, jer banke u protivnom, ako ne povuku novac koji dobijaju maltene džabe, plaćaju penale. Od toga je profitirala i Srbija, jer je dovodilo do povećanja investicija.

Pitanje je sada da li će tog viška novca i dalje biti, odnosno da li zastoj u privrednim aktivnostima koji je usledio kao posledica epidemije koronavirusa može da utiče da se količina tog slobodnog novca smanji?

Profesor Milan Nedeljković, dekan Metropolitan univerziteta FEFA i spoljni saradnik globalne istraživačke mreže CESifo sa sedištem u Minhenu, ne očekuje da količina novca uskoro bude smanjena.

„Naprotiv, vodeće svetske centralne banke su signalirale da se u narednom periodu može očekivati održavanje snažne podrške likvidnosti finansijskom i realnom sektoru putem (i potencijalnim produbljivanjem) mera koje su donete od početka marta od strane većine centralnih banaka. Da li će data likvidnost dati podršku investicijama je odvojeno pitanje“, kaže profesor Nedeljković za „Ekspres“.

Na pitanje da li bi eventualno smanjenje negativnih kamatnih stopa moglo da se odrazi i na koji način na buduće investicije u Srbiji, Nedeljković odgovara da odluka o investiranju, najšire gledano, zavisi od tri ključna elementa.

Prvi element je nivo likvidnosti finansijskog sistema. Drugi je spremnosti finansijskog sektora da pruži novac (ponuda kredita), a treći zainteresovanost kompanija da investiraju u konkretan projekat (tražnja za kreditima).

„Negativne kamatne stope na državne obveznice i, još bitnije, programi podrške likvidnosti od strane centralnih banaka, daju podršku prvom elementu, u smislu da ne postoji nedostatak sredstava. Mere centralnih banaka i negativne kamatne stope na državne obveznice, međutim, imaju ograničen uticaj na druga dva elementa od kojih zavise investicije. Ukoliko postoji velika neizvesnost o posledicama pandemije i perspektivama privrednog rasta (profita), onda postoji velika šansa da banke i finansijski učesnici višak slobodnog novca plasiraju u manje rizične poslove (u odnosu na finansiranje privrede i stanovništva).

Pročitajte još: Er Srbija obnovila saobraća

A sa druge strane, u takvim okolnostima, ni kompanije nisu previše zainteresovane da se odlučuju na investicije koje su uvek povezane sa rizikom. A u vezi sa tim, evo ga i jedan zanimljiv podatak. Od marta do danas, procenat urednih platiša kredita u Nemačkoj i Francuskoj uvećan je u odnosu na prethodni period iste godine. Zašto? To nam pokazuje da u uslovima neizvesnosti privredni subjekti i stanovništvo u ovim zemljama teže da smanje rizik, koji se ogleda u budućem plaćanja rata, jer su nesigurni u pogledu svojih prihoda u budućnosti. A to implicira pad investicija“, objašnjava Nedeljković.

Sa druge strane, nema sumnje da će se, ne samo Srbija, već i druge zemlje regiona po završetku pandemije boriti da privuku novac investitora. To bi, dakle, moglo da implicira „žešću borbu“ u kojoj će se sve države truditi da stvore što pogodnije uslove za investicije.

Profesor Nedeljković, međutim, ne veruje da bi to moglo da dovede do nekakve „trke u davanju subvencija“ ili nekih drugih pogodnosti za strane investitore.

„Mislim da će trka u davanju subvencija biti ograničena u narednom periodu. Većina zemalja je donela pakete podrške privredi i stanovništvu koji će uvećati budžetski deficit u ovoj (i potencijalno narednoj) godini, što dovodi do toga da je fiskalni prostor za davanje subvencija dodatno ograničen. Naravno, vi se možete boriti da privučete investicije na drugi (dugoročno održiviji) način i za to je utakmica potpuno otvorena (kada se igrači vrate na teren)“, ocenjuje sagovornik „Ekspresa“.

Srbija se, inače, i do sada hvalila da daje najpovoljnije uslove za strane investitore, te da je uvek spremna da ponudi više nego drugi u okruženju. Pitanje je, naravno, može li da nudi povoljnije uslove od onih koji važe i kakve bi to posledice moglo da ima, kako na ukupnu privredu, tako i na obične ljude, radnike, koji bi bili zaposleni u novim pogonima?

Nedeljković ističe da Srbija svakako može da obezbedi povoljnije uslove za investiranje.

„To se, sa jedne strane, postiže unapređenjem institucionalnog i pravnog okruženja, olakšavanjem načina poslovanja kompanijama, boljim i transparentnijim radom poreske i lokalne uprave i boljom i bržom zaštitom prava investitora. U ovom domenu je postignut određen progres u prethodnom periodu, ali postoji još stvari koje treba uraditi. A sve navedeno je korisno ne samo za stranog investitora, već i za domaćeg koji je još značajniji za postizanje više i održive stope privrednog rasta.

Sa druge strane, ulaganje u obrazovanje i nauku predstavlja drugi jednako bitan element koji doprinosi privlačenju ili generisanju investicija koje imaju višu dodatu vrednost. Sve zajedno treba da omogući privredi i zaposlenima da privređuju i rade u sistemu koji će, nekada, nadamo se, biti uporediv sa razvijenim zemljama. Davanje direktnih finansijskih podsticaja treba da bude eventualna, dobro i transparentno odmerena i privremena mera koja je samo dodatak na prethodno navedene elemente. Jagoda na šlagu investicija“, ocenjuje Nedeljković.

Ta „jagoda“ je, doduše u prethodnom periodu, iako često osporavana, faktički bila osnov po kojem su se stranci uglavnom odlučivali da ulažu u Srbiju. Pitanje je, naravno, da li će tako moći da ostane u budućnosti, ili će ona morati da ima dobru podlogu od „šlaga“ u vidu generalno pogodnijeg investicionog ambijenta, koji će strancu koji je spreman da uloži u Srbiji, pre svega da garantuje sigurnost njegove investicije, uz što je moguće manje proceduralnih zavrzlama i nepotrebnih nameta, koji samo otežavaju poslovanje.