Biznis
31.12.2021. 06:05
Milan Mišić

Udarac za udarcem

Ispraćamo godinu koja se pretvarala da je normalna

Pandemija 30.12.2021.
Izvor: EFE / Alejandro Garcia

Iskustva iz međunarodnih odnosa stečena 2021. neće biti od velike pomoći u 2022: neke lekcije jesu naučene, ali se još ne znaju okolnosti u kojima će moći da budu primenjene jer je sa kovidom 19 svet ušao "u eru predvidljive nepredvidljivosti“

Svet je proslavio drugi Božić sa pandemijom, a čim se pogase šarene svetiljke novogodišnjih dočeka sledi nam treća godina življenja i umiranja sa kovidom 19. Na smeni godina broj zaraženih se približio brojci od 300 miliona, dok je brojka smrtnih ishoda dobacila do 5,5 miliona. "Mi smo iscrpljeni, ali virus je neumoran“, konstatuje američki epidemiolog i nekadašnji ekspert Svetske zdravstvene organizacije Lari Brilijant u analizi koju je objavio američki poslovni dnevnik "Volstrit džornal“.

Pred kraj godine učinilo se da će globalno obuzdavanje "delta“ soja, koji je u drugoj polovini godine postao dominantan, zahvaljujući masovnom vakcinisanju biti uspešno. Početkom decembra, međutim, neprijatno iznenađenje donela je pojava "omikrona“, nove mutacije koja se mnogo efikasnije širi od prethodnih, mada kod zaraženih izaziva slabije simptome. Zbog toga je teško razlučiti da li je na frontu pandemije to loša ili dobra vest.

Pre će biti da je ovo prvo: zbog brzog širenja "omikrona“ pojedine zemlje Evrope su se vratile već oprobanoj, ali izuzetno nepopularnoj praksi "zaključavanja“ i karantina, mada ima i onih koji novi soj vide kao početak kraja virusne pošasti.

Globalni rat, lokalni frontovi

Sve u svemu, zaustavljanje pandemije je u minulih 12 meseci bio globalni rat, vođen na lokalnim frontovima omeđenim državnim granicama.

Masovno vakcinisanje bilo je i ostalo glavno oružje. Na putu masovne imunizacije pojavila se, međutim, gotovo nesavladiva prepreka: pokret "antivaksera“, onih koji se vakcinisanju suprotstavljaju iz ubeđenja, neznanja ili vakcinu ne žele da prime jer su poverovali teorijama zavera sa društvenih mreža (i ostali ubeđeni da se uz vakcinu u organizam ušpricava i neki mikročip čiju svrsishodnost nisu u stanju da objasne).

Neto rezultat je da je u najvećoj kampanji masovnog vakcinisanja u istoriji, dosad, prema podacima koje navodi američka agencija "Blumberg“, potrošeno 8,89 milijardi doza (čiji se proizvođači mogu izbrojati na prste).

To je svakako dobra vest jer je to više nego što na planeti danas ima stanovnika (7,9 milijardi), koja međutim ima i lošu stranu: kako su pomenute doze raspodeljene.

Prema podacima portala "Our World in Data“, najmanje jednu dozu antikovid vakcine primilo je 75 odsto žitelja razvijenih zemalja, prema 46 odsto onih koji žive u zemljama sa srednjim prihodima i samo sedam odsto stanovnika država koje se svrstavaju u globalnu sirotinju. Realnost je dakle da dok su mnogi primili po dve doze i dodatni "buster“ (pominje se i mogućnost davanja i četvrte doze), milioni ljudi u planetarnim zabitima su potpuno nezaštićeni.

Otuda rastuće uverenje da se pandemija ne može suzbiti lokalno, ako se ne deluje globalno. Pomenuti epidemiolog Lari Brilijant smatra da kovid 19 može da bude obuzdan, ali ne i uništen: biće u raznim mutacijama zarazan godinama, pa i decenijama, ali ne mora da ostane globalna remetilačka sila, pod uslovom "da radimo zajednički kako to nismo činili generacijama“ pošto "nijedna zemlja ne može da ovaj virus pobedi ako pobednici ne budu svi“…

Energetski škripac

Stara izreka da nevolja nikad ne dolazi sama obeležava i završnicu 2021. godine. Pratilja kovid nevolje je energetski škripac koji je zahvatio celu planetu, pri čemu je svaka pojedinačna zemlja, kako smo to osetili i sami, unesrećena na svoj način.

Objašnjenje je u popuštanju stiska pandemije u poslednjem kvartalu ove godine (pre nego što se pojavio "omikron“), koje je omogućilo pokretanje mašinerije svetske ekonomije, sa svim međuzavisnostima koje se podrazumevaju. Industrijska proizvodnja se svugde – najpre u Kini, a zatim u Americi i Evropi – ponovo zahuktala, što je izazvalo skok potražnje za svim energentima: naftom, gasom, ugljem… Njihovi izvoznici su dotle još bili pod pandemijskim restrikcijama, što je izazvalo nesklad između ponude i potražnje.

Na veću potražnju gasa uticala je i relativno hladna jesen, što je ispraznilo skladišta, dok je Rusija, najveći pojedinačni snabdevač Evrope, insistirala da je u stanju da isporučuje "samo ugovorene količine“. Rusija je u to počela da zavrće slavine gasovoda koji prelaze preko teritorije Ukrajine, dok je megagasovod "Severni tok 2“, koji se u Evropi završava u Nemačkoj, još bez sertifikata nemačke administracije potrebnih da bi bio pušten u pogon.

Kina je pak opraštanje od uglja proglasila za svoju zvaničnu politiku, otkrivši da joj je i dalje neophodan – kada je ostala bez njega, raskinuvši prerano, zbog diplomatske zađevice, ugovore o isporukama iz Australije, najvećeg svetskog izvoznika nekadašnjeg "crnog zlata“. To je dovelo do zaustavljanja termoelektrana sa pogonom na ugalj u nekoliko industrijski značajnih kineskih pokrajina i do perioda bez struje u mnogim gradovima.

Amerika, koja je izvoznik nafte, gasa i tehnologije zelene energije, takođe se suočila sa nestašicama – u 2021. one su bile posebno teške u Teksasu, federalnoj državi u kojoj je celokupan energetski sektor privatizovan. Krajnji rezultat su bila poskupljenja na benzinskim pumpama i veće sume na računima za "jutilitis“ (komunalije), što je naniže gurnulo i rejting predsednika Bajdena.

Pokazalo se i da tržište nije ona efikasna "nevidljiva ruka“ koja reguliše i sektor energetike, naročito u Evropi, koja se suočila sa neprijatnim saznanjem da je požurila sa "ozelenjavanjem“ svojih energetskih resursa da bi doprinela smanjenju globalnog zagrevanja, najpre embargom na nove kapacitete sa fosilnim gorivima, ne vodeći dovoljno računa o održivosti sistema kad "zeleno“ zakaže.

Glavni indikator težine krize su cene energenata koje su otišle nebu pod oblake. Kako piše nemački medijski servis "Dojče vele“, tamošnjim potrošačima gasa već su stigla obaveštenja o poskupljenjima, u rasponu od deset do trideset odsto, zavisno od odredaba ugovora. Gas je još drastičnije poskupeo na energetskim berzama, gde se cena za gasni megavat-sat sa 17 evra, koliko je iznosila na početku godine, početkom decembra popela na 172 evra.

Osetno je poskupela i nafta koja je još daleko od toga da postane eksponat nekog muzeja energetske istorije. Očekivanja su da će se potražnja za njom na prepandemijski nivo vratiti već u drugoj polovini 2022, dok su eksperti uzdržani kad je reč o prognozi na kom će se nivou njena cena stabilizovati. Najčešće pominjane cifre su one između 70 i 80 dolara.

Ono što najviše zabrinjava su, međutim, prognoze da će nesklad između potražnje energenata svih vrsta i njihove ponude potrajati, što je garant da će stari neprijatelj svake ekonomije, neplanirana inflacija, ostati neželjeni pratilac svetske privrede.

Energetske nedoumice i jaz između onoga što je o tom sektoru poželjno, a šta moguće i realno, u neraskidivoj su vezi sa drugom prinudom sa kojom se suočava čovečanstvo: neophodnošću da se smanjenjem potrošnje fosilnih goriva redukuju emisije takozvanih gasova staklene bašte (pre svega ugljen-dioksida) i spreči porast prosečne temperature za više od 1,5 stepen Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru. To bi zaustavilo pustošne klimatske promene koje su na mnogo mesta već započele. Preobilne kiše i potonje poplave odnele su u 2021. više od 300 života u kineskoj pokrajini Henan, dok je bilans tropskog ciklona u Indoneziji 160 žrtava i 22.000 ljudi bez krova nad glavom.

Poplave u Kanadi izazvale su najveću štetu u njenoj istoriji (procenjena je na sedam milijardi dolara). U SAD, megasuša pogađa njen geografski zapad već skoro dve decenije i nadmašuje sve prethodne meteorološke rekorde, dok je požar u delu Kalifornije po intenzitetu bio drugi u istoriji te savezne države.

Bliže nama, velika oluja donela je dosad najviše snega španskoj prestonici, Madridu. Leto 2021. biće upamćeno i po velikim poplavama na zapadu Nemačke, kao i u Luksemburgu, Belgiji i Holandiji. U Italiji, vatrogasci su obuzdavali više od 500 šumskih požara na Siciliji (gde je zabeležena temperatura od 48,8 stepeni, po svemu sudeći najviša u evropskoj istoriji).

U Grčkoj je, sa 47 stepeni koji su potrajali više od nedelju dana, bilo za nijansu "svežije“, sa uobičajenim šumskim požarima: na Eviji, drugom po veličini ostrvu zemlje, u jednom momentu bilo je čak 580 žarišta…

Šta je doneo Glazgov

Kako je na to reagovao svet? U Glazgovu, najvećem gradu Škotske, početkom novembra održana je trinaestodnevna klimatska konferencija, prva takvog obima od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma. Rezultat tog samita i pratećih događaja sa učesnicima iz vladinih i nevladinih sektora nije bio baš opipljiv. Dvesta zemalja učesnica složilo se samo da se održi nada da je moguće ograničiti prekomerni porast globalne temperature. Naspram sve surovije energetske i klimatske zbilje, to je mala uteha.

Povratak Trampa?

Godina koja je već deo istorije bila je na više načina prekretnička za još najveću silu sveta jer u je njoj izgubila imidž demokratskog "svetionika na brdu“ i titulu "učiteljice demokratije“. To se dogodilo na predsedničkim izborima održanim u novembru 2020, na kojima je kandidat Demokratske partije Džo Bajden pobedio Donalda Trampa, kandidata republikanaca koji se borio za drugi mandat.

Ti izbori su u američku istoriju već ušli kao prvi na kojima poraženi nije priznao rezultat, mada se blagovremeno iselio iz Bele kuće, predsedničke rezidencije i kancelarije u središtu Vašingtona.

Istorijski su i zbog onoga što se dešavalo 6. januara 2021, kada je u zdanju Kongresa na Kapitol Hilu overavan izborni rezultat. Dok je taj završni čin izbornog procesa još bio u toku, u sedište zakonodavne vlasti provalila je rulja nezadovoljnih Trampovih sledbenika, što je naknadno okarakterisano kao pokušaj državnog udara.

Da li je Tramp u tome bio samo zainteresovani posmatrač i inspirator ili sa svojim saradnicima i aktivni podstrekač, već nekoliko meseci utvrđuje Specijalni komitet Predstavničkog doma, što bivši predsednik i njegovi lojalisti zasad bezuspešno nastoje da pravno i politički zaustave. Od ishoda tog procesa zavisi i da li će Tramp, uprkos velikom prtljagu kontroverzi koji ga prati, pokušati da se na predsedničkim izborima 2024. vrati u Belu kuću.

U toj nameri ima nekoliko aduta. On najpre veoma čvrsto kontroliše Republikansku partiju, a njegov rejting među republikancima je neverovatnih 90 odsto, što dosad nije dobacivao nijedan potencijalni predsednički kandidat. Tramp se, uostalom, već ponaša kao da je u predsedničkoj trci jer drži mitinge, izdaje saopštenja, a za naš region je imenovao i svog "specijalnog izaslanika“. To je Ričard Grenel koji je u toj ulozi (i u ulozi v. d. direktora Nacionalnih obaveštajnih službi) bio i tokom Trampovog stolovanja u Beloj kući.

Ne nedostaje mu ni novac – njegova društvena mreža u osnivanju već je privukla za sada anonimne investitore voljne da ulože ukupno milijardu dolara – dok politička platforma ostaje ona koja je formirana već posle prvih izbornih rezultata koji su najavljivali pobedu Bajdena: da su izbori bili neregularni i da je pokraden.

Izborne komisije pojedinačnih federalnih država odbijale su sve njegove žalbe. Isti ishod imale su i tužbe koje su dospevale i do Vrhovnog suda u kome su većina sudije koje su imenovali republikanski predsednici. Uprkos tome u Trampovu priču o izbornoj krađi veruje oko 80 odsto republikanskih birača. Taj narativ – da demokrate ne mogu da pobede bez manipulacija, bio je povod da se u 18 od 50 federalnih država u čijim skupštinama dominiraju republikanci izborna pravila prekroje tako da se tradicionalnim biračima demokrata, Afroamerikancima i Latinosima, oteža put do glasačkog listića. Zbog ovakvih i njima sličnih mahinacija, SAD su na rang listi demokratija koju sastavlja "Fridom haus“ u 2021. nazadovale za dva mesta.

Kud se zaputio Bajden

Bude li se Tramp kandidovao za drugi mandat, to isto će, kako je lično najavio, učiniti i Bajden, uz obrazloženje da ga repriza izbornog megdana iz novembra 2020. "dodatno motiviše“. To nije sa oduševljenjem dočekano u njegovoj partiji čiji politički rejting prati putanju predsednikovog – na nizbrdici je. Način na koji Bajden obavlja predsednički posao odobrava samo 43 odsto Amerikanaca, dok njih skoro dve trećine (64 odsto) ne želi da on bude učesnik predsedničke trke 2024. Da mu baš "ne ide“ pokazao je i gubitak guvernera Virdžinije, prvog od 2009, kao i blokada njegovog programa za obnovu zemlje, za koju su zaslužni disidenti iz njegove partije.

U fokusu su i njegove godine (79) koje se sve češće pokazuju kao problem u verbalnim nepovezanostima i fizičkim incidentima. To počinje da izaziva sumnje u njegovu vitalnost i do kraja prvog mandata (dok bi na kraju eventualnog drugog imao 86). Demokrate se, sudeći po tekstovima u američkim medijima, već pitaju šta da rade ako predsednik zaista odluči da istrči još jedan krug, dok je potraga za nekom "svežom facom“ već uveliko u toku. Potpredsednica Kamala Haris, prva Afroamerikanka na tom mestu, ima još niži rejting (30) pa je zato malo verovatno da će obuti predsedničke cipele.

Katastrofa u Avganistanu

Bajden je na neki način postao simbol američke nemoći uprkos tome što su Sjedinjene Američke Države i dalje najveća svetska politička, ekonomska i vojna supersila. Njen unipolarni momenat stvoren padom Berlinskog zida i raspadom Sovjetskog Saveza pukao je kao mehur od sapunice još pre dve decenije, posle napada Al Kaide na simbole američke ekonomske i vojne moći – kule Svetskog trgovinskog centra i Pentagon. Globalni poredak je međutim u tranziciji i u ovom momentu je multipolarni, ali zasad bez jasnih obrisa na koji način će biti stabilizovan.

Nove realnosti Amerika je uvažila priznavanjem uzaludnosti svoje dvadesetogodišnje okupacije Avganistana, odakle se prošlog leta haotično povukla, na iznenađenje i saveznika i protivnika, prepuštajući tu nesrećnu zemlju islamskim fundamentalistima kojima je prvi prioritet bio da ponovo zabrane da ženska deca pohađaju škole, a velike nestašice hrane tek drugi.

Način na koji je Bajden objavio kraj avganistanske ekspedicije – unilateralno, bez prethodnih konsultacija u okviru NATO-a – bio je umnogome sličan Trampovom povlačenju iz Pariskog klimatskog dogovora i istupanju iz sporazuma šest sila sa Iranom o ograničavanju njegovih nuklearnih ambicija. Oba poteza su, naime, saveznike naterale da preispitaju svoje dugoročne dogovore sa Vašingtonom, koje neki predsednik može da poništi potezom pera. Za protivnike kao što je Kina to je pak samo nova potvrda rastućih američkih problema.

"Prineprijateljstvo“ sa Kinom

Godina koja je prošla donela je i porast napetosti između dve najveće sile, Amerike i Kine, čiji su odnosi, kako ih definiše Bajdenova administracija, "najveći geopolitički test 21. veka“. U tom "testu“ ulog je ne samo utakmica u gotovo svim kategorijama, već i činjenica da su dve zemlje jedna drugoj istovremeno i glavni trgovinski partneri, čega nije bilo u hladnoratovskom nadmetanju sa Sovjetskim Savezom. Međusobna zavisnost je tolika da se smatraju i "prineprijateljima“ ("frenemies“) – istovremeno i partnerima i rivalima – što stvara situaciju da gubitak jednog ne podrazumeva dobitak drugog, kako je to bilo u geopolitici druge polovine 20. veka.

Ciklusi zatezanja i popuštanja u međusobnim odnosima zato se stalno smenjuju; a na ovom kalendarskom raskršću oni su u hladnoj fazi. Na virtuelnom samitu u novembru predsednici Bajden i Si Đinping su se doduše saglasili da će raditi na tome da se rivalstvo dve zemlje ne izrodi u konflikt, da bi malo potom Vašington objavio da će diplomatski bojkotovati Zimsku olimpijadu čiji je domaćin Peking, odakle je stigla najava da će milo za drago biti vraćeno.

Ono što je novo, to je da se rivalstvo prenelo i na ideološki teren na kojem su ljudska prava, lične slobode i politički sistemi. Kina je odavno već konstatovala da "učiteljica demokratije ima probleme“ zbog kojih američka "meka sila“ nije više tako privlačna kao što je nekad bila. Novo je i što su konflikti sve učestaliji i da su kineski zahtevi za većom zastupljenošću u globalnim institucijama u kojima danas dominiraju predstavnici Zapada sve glasniji.

Spoljna manifestacija zatezanja je i obostrana eskalacija vojnog prisustva u vodama Pacifika, gde je američko prisustvo, zahvaljujući mreži saveznika (Japan, Južna Koreja) danas najveće od Drugog svetskog rata. Kina je pak uveliko osnažila svoju mornaricu, pojačavajući time svoje nastojanje da dominira u vodama Južnog kineskog mora. Najveći rizik pritom je mogući konflikt oko Tajvana, autonomne države koju Kina smatra svojom teritorijom i ne krije ambiciju da je, kao što je to već učinila sa Hongkongom, vrati u okrilje matice, makar i silom.

Crvene linije u Ukrajini

Na smeni godina oružjem se zvecka i u Evropi, gde se NATO i Rusija sučeljavaju oko Ukrajine. Rusija je već povukla svoje "crvene linije“ – NATO mora da odustane od daljeg širenja na zemlje koje su nekad bile deo SSSR-a jer se time unosi opasna neravnoteža koja narušava rusku bezbednost. Argument zapadne alijanse je pak da Rusija ne može svojim interesima da potčinjava svoje "blisko susedstvo“…

Sve nedovršeno u 2021. biće preneto u nadležnost 2022, uključujući tu i ono što londonski "Ekonomist“ opisuje kao "eru predvidljive nepredvidljivosti“ koju je doneo kovid 19. Zbog toga iskustva iz međunarodnih odnosa stečena u odlazećoj godini neće biti od velike pomoći u dolazećoj: neke lekcije jesu naučene, ali se ne znaju okolnosti u kojima će moći da budu primenjene.

Rastajemo se sa godinom koja se pretvarala da je normalna, a kako stvari stoje recept za pretvaranje nenormalnog u normalno biće nam potreban i u dolazećoj. Uteha je jedino da je promena kalendara na zidu prilika za neki novi početak – i da, kako je to primetio još stari Rimljanin Ovidije – "ništa ne prolazi brže od godina“.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Događaji u svetu koji su obeležili 2021. godinu
2021 godina

Šta biste dodali?

30.12.2021. 12:56

Događaji u svetu koji su obeležili 2021. godinu

Svet je tokom 2021. godine nastavio da se suočava sa pandemijom korona virusa, ali to nije jedino što je obeležilo godinu za nama. Talibani u Avganistanu, Bajden na mestu predsednika SAD, odlazak Angele Merkel...
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
22.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve