Kako bi nedostatak kadra mogao da utiče na cene nekretnina

Najviše posla ima za molere, izolatere, kao i za majstore specijalizovane za završne radove, poput keramičara i tapetara. Da bi ih angažovali investitori i preduzimači će morati da izdvoje više novca za njihove plate u odnosu na prošlu godinu. Sagovornici 4zida kažu da bi nedostatak radne snage i povećanje plata građevinaca, mogli da se odraze i na cene kvadrata.

Prema podacima sa sajta 4zida.rs, prosečna oglašena cena kvadrata novogradnje u Beogradu trenutno iznosi 2.648 evra, dok su cene najviše na Savskom vencu (3.145 evra/m²) i Voždovcu (3.096 evra/m²). Na Novom Beogradu, kvadrat u novogradnji u proseku košta 2.642 evra, dok su cene na Zvezdari i u Zemunu 2.100 evra i 2.800 evra po kvadratu. Kada su u pitanju ostali gradovi u Srbiji, Novi Sad beleži prosečnu cenu novogradnje od 2.350 evra/m², dok je u Nišu ta cena 1.700 evra/m².

„Osim cena, važno je istaći i strukturu ponude novogradnje u Beogradu. Najveća koncentracija novih stambenih objekata je na Novom Beogradu, Voždovcu i Zvezdari, gde se grade moderni stambeni kompleksi sa dodatnim sadržajima, poput podzemnih garaža, teretana i zajedničkih dvorišta. Interesovanje kupaca je i dalje usmereno ka ovim lokacijama, ali raste i potražnja za novim stanovima u Zemunu i Rakovici, gde su cene nešto niže u odnosu na centralne opštine“ ističe Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.

„Takođe, primećuje se trend povećanja broja luksuznih projekata, posebno u centralnim delovima grada i na prestižnim lokacijama poput Beograda na vodi i Vračara, gde su kvadrati u novogradnji znatno iznad prosečnih vrednosti. S obzirom na manji broj izdatih građevinskih dozvola početkom godine i povećane troškove radne snage, moguće je da će cene stanova u novogradnji i dalje rasti. Kupci koji razmatraju kupovinu nekretnine trebalo bi da prate trendove na tržištu i pravovremeno donesu odluku o investiciji“ dodaje Mihajlović.

Po podacima Infostuda za 2024. godinu najveće plate u građevinskom sektoru imaju keramičari, moleri-farbari, izolateri, i inženjeri građevine, a one se kreću oko 150.000 do 170.000 dinara

mesečno, zavisno od specijalizacije i iskustva. Tesarima i zidarima poslodavci u oglasima nude između 100.000 i 150.000 mesečno, dok majstori specijalizovani za završne radove mogu imati plate od 120.000 do 160.000. Pomoćni radnici zarađuju u rasponu od 50.000 do 70.000 dinara mesečno.

Miloš Turinski, PR menadžer „Infostuda“ kaže da su osim majstora koji su specijalizovani za završne radove i građevinskih inženjera, traženi i pomoćni radnici u građevini, kao i fizički radnici u niskogradnji i visokogradnji, što uključuje širok spektar radnih mesta u građevinskoj industriji.

Turinski kaže da ni manuelni radnici, kao što su fizički radnici u niskogradnji i visokogradnji, nisu

zaposleni za minimalac. Njihove plate se kreću od 70.000 do 100.000, dok u nekim slučajevima mogu premašiti i 120.000 dinara, zavisno od regiona i vrste projekta na kojem rade.

„Na tržištu je izražen deficit radne snage u građevinarstvu, što znači da postoji mnogo više otvorenih radnih mesta nego kvalifikovanih radnika koji mogu da ih popune. To stvara pritisak na poslodavce da poboljšaju plate i uslove rada kako bi privukli potrebne kadrove“, kaže Turinski.

U januaru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji izdato 1.526 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 5,5% u odnosu na isti period prethodne godine, ali i najmanji mesečni broj izdatih dozvola u poslednjih 12 meseci. Od ukupnog broja dozvola izdatih u januaru, 81,9% odnosi se na zgrade, a 18,1% na ostale građevine. Prijavljena je izgradnja 1.703 stana, a uz manju ponudu novogradnje, i nedostatak radne snage bi se mogao odraziti na cene kvadrata.

Prema podacima RZS, prosečna plata u građevinarstvu u decembru je bila 101.646 dinara. Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Saša Torlaković, kaže za 4zida da najveći broj građevinskih radnika ipak zarađuje oko 80.000 dinara. On ukazuje da je Srbija izgubila svoju „bazu građevinskih radnika“, jer su prethodnih godina mnogi otišli iz zemlje, dok s druge strane mladi neće da se bave ovim poslovima, a oni koji žele da se prekvalifikuju, nemaju priliku za to.

„Godinama tražimo da se uvede pilot projekat, jer ima dosta radnika, koji su učitelji, pekari ili nekog sasvim drugog zanimanja, a koji nisu mogli da nađu posao, pa rade na građevini. Trebalo bi da im država omogući da polože neku razliku ispita i da im se prizna stručna sprema. Neće čovek koji je učitelj da ostane na gradilištu da bude fizički radnik, kad je u međuvremenu naučio zanat, ali nema školu za to. Mi se ne brinemo da zanovimo našu građevinsku operativu, jer nam je lakše da uvezemo 500 stranaca. Sa ovim se bore i sve druge zemlje u Evropi. Kada su u pitanju škole, dovoljno đaka ne upisuju čak ni one u unutrašnjosti, u delovima Srbije poput Vlasine, odakle je decenijama dolazio taj kadar“, ukazuje Torlaković.